Београдске општинске новине

Бро ј 45

- 268 -

XIX Год.

рија о „Провиђењу" и „казни божијој." Сиротиња и њени бедни квартови били су та нарочита попришта, на којима су се ове болештине шириле — све док нису дохватиле и јаче имоћнпје куће и адресе, те преко њих и општину и њену власт из сна пробудиле. Већ, не мислимо да кажемо, да су општински чиниоци тога доба били ту особено грешни, или криви. Људи су и тада, као увек од тада, радили како су најбоље знали и умели. А ако нису знали све ово што ми знамо данас, онда бисмо их могли са истим правом оптуживати, што нису пре нас знали за електричну светлост, и њоме свој и наш Глазго осветљавали, колико гито нису, преко својих оиштинских одбора, још онда и још у почетку деветнајестога века, установили овај наш данашњи општински санитет. Дакле, слободно се може рећи, да су и надлежнн чиниоци и свет у опште, тек полагано и поступно, дошли до достојне оцене Факта: да се куге и заразе не одбијају на јуриш, т.ј. мерама које се на врат на нос предузимају, кад је већ непријатељ ту, и само под утицајем страха и трепета; него да се треба од њих из далека осигуравати, тихим и сталним иредуиредним средствима. На тај начин, ми смо дошли и до закона и законодавства, које се брине, али не само о периодичним најездама куге и колере, него и о оним обичним и убитачним грознтјама , које нас готово никада и неостављају. И доиста, тековина је тек наших дана она тврда и спасоносна вера: да је у истини могуће борити се противу тих великих наиасти заразних; и да, док су људи од науке, док су модерни бактериолози и иатолози вршили велико дело, проналазећи узроке и изворе постанка, а услове лечења, таквих болести, још су нам већу услугу учинили они хигијеничари и санитеткски трудбеници, који су нас научили: како да спречимо и само зачеће њихово у нашој средипи, као и како да их сузбијамо и савлађујемо, кад се ипак појаве. * Било је то у години 1857, кад је општинска иолиција (полицијски комесаријат) први пут озбиљно схватила своју праву дужност нрема јавноме здрављу, и одредила ону нарочиту „комисију противу варошке нечистоће", из које се после развила ова данашња санитетска власт наша. Кроз све предходеће године, па и векове, здравствени услови нашега града само су опадали, и то опадали у пркос похвалноме приватноме милосрђу и појединачним напорима, који су беду јавну олакшавали, као и у пркос покушаја оне оиштине , која се трудила колико је најбоље умела да злу на пут стане. Тако, у години 1794, отворена је прва племенита установа тога реда, „ Ераљевска Болница и у Глазгоу, у којој су се, потом, неких седамдесет година дотични директори њени јуначки борили, да изврше чин, који се данас признаје као основни задатак саме општине. У почетку, изгледа да је 14°[ 0 ово-болничких случајева падало на „грозницу." Али, кад се 1818 године појави она прва велика зараза тифуса, сразмера случајева грознице скочи на свих 60° 0 , и поплави скромно уточиште ове болнице, тако, да је се морало подићи засебно и привремено оделење са 200 болесничких постеља. И то је учињено снагом јавног и добровољног уписа у Марту исте 1818 године — као што је, после, а у току неких шестнајест година, иста зграда

послужила за неговање и лечење близу две хиљаде болесника. Ну, тада, директори болнице реше, да, на место онога привременог оделења, подигну сталну зграду за примање грозничавих болесника; јер се (да наведемо њихове речи) показало: „да Глазго никада није без неке грознице, док, међу тим, свакога часа та болест може да узме и велике размере и опасан облик заразни за целу варош." И тако се године 1832 доврши и отвори стална зграда за грозничке случајеве, са 200 бодесничких постеља. Дотле је већ и растућа напаст заразнога тифуса покренула општински суд да (1831) састави тако звани Одбор јавнога здравља. Овај одбор одмах приђе послу, и нађе један стари млин памучни, који преправи и удеси за 135 болесничких иостеља, поред 60 других, које, под кровом оделите бараке, директори болнице нодигну на болничком земљишту. Међу тим, одмах сљедеће (1832) године, све се то показало и мало и недовољно; јер те године није само беснио тифуе, иего се јавила и она прва велика зараза, колера. У осталом, наје боље било ни године 1837, када ионово изби заразни тифуе , и направи исти пустош. И опет се болннце грозничавих препунише, и опет се један п Одбор јавнога здравља и састави, и опет се п привремена оделења" подигоше. 'И то „привремено" стање остаде пуних десет година, када, у години 1847, наиђе шново тифус, али овога пута и јачи и страшнији но икада за људска памћења, и само природно ноплави и ирелгч својом масом болесничком све дотадање болнице варошке. Ту сад буду у помоћ позване и околне иарохце и општине; те се, удруженом снагом, подигну бараке за смештај неких 000 болесника. Како, пак, војска нових болесника притисне и претрпа и ова склоништа, то се на брзу руку морала подизати нова. Величина несреће може се судити по Факту, да је у самој 1847-ој години требало 1254 болничке постеље за саме болнике о-д грознице , док је неких 11.425 душа те године прошло кроз варошке болнице. У самој вароши и њеној целини, ова је зараза ногодила била свих 43,000 душа, или свакога (тада) осмога становника Глазгоа, а однела у гроб, и то само од тифуса однела у гроб, сваког седам.десет гиестог. Да, и као да све то није доста било у години 1847, одмах за њом у години 1848, ио други иут, дође нам у госте азијска колера, и она сама покоси 3772 душе. У години 1851 јави се нонова заразна грозница, па поново и отвори оне „привремене" бараке, и варошке и „парохијалне"; и тако би до 1853, када и оиета наиђе колера, и у години 1854 однесе 3882 душе. Најзад, у годипи 1862 оснива се у нас и оиштински Санитет, — „Санитетско Оделење " — са нотребним лекарима и инспекторима градске чистоће, односно, нечистоће. % Кроз цео дуги перијод, од 1800 до 1862 године, неиосредне мере за нобољшање ■јавнога здравља, од стране општине и њеног Одбора биле су ситне и малобројне. Општина се постарала, доиста, и за известан општи сиетем канализације , и за бољу калдрму — која је много допринела чистоти улица — као што је, путем повластица тројим кумпанијама, довела чистију воду из рођенога Клајда; али та је вода, парочито, у брзо постала врло чудна и врло сумњива. Ово је таква и толика истина, ј да се доиста може сматратикао један, али

не само као највећи могући дар, него и као највећи могући здравствени благослов и санитетски иодвиг, онај успех наше општине: да снабде наш Глазго овом садањом и красном и обилатом водом са висина Лак-Ватрајна. Да је ту доста и муке било, може се ценити по томе, што је наша општина једва и добила за то предузеће (1855) законско одобрење Парламента! Чим смо, нак, ту красну воду добили, — а то је било у Марту 1860 год. — одмах је престала и домаћа, кућевна, употреба воде из нашега Клајда. Ну, то је, скоро, било и све што се на пољу неиосредних санитетских услова тада добило. Ево, управо, шта нам наш надлежни сведок и лекар Др. Џ. Росел у својој красној књизи о „ ЈЕволуцији глазговскога санитета^, у кратко вели: „санитета, у модерноме смислу те речи, тада у Глазгоу није ни било а !... Цела је истина, да су још угодинама 1800—1807—1821, 1830 и 1837, донети силни иолицијски закони, по којима је власт имала настојавати над строгом чистотом и градских улица и ириватних нужника и помијара; али тек 1843 постављен је стварно-одговорни иисиектор, комејеу задатку и дужности било, да мртво слово закона преводи у живо дело,. да се и улице и тротоари уредно чисте; да се и приватна дворишта и приватне куће и клозети, па и сами басамаци, одржавају у добром и чистом стању; да се стаје на пут претрпавању заједничких станова; да се болесцици заразних грозница издвајају и по приватним станошша, а само њихово разболевање власти достави; и најзад, да се све такве собе и станови, у којима су лица од таквих болести боловала, што боље очисте, онеру и дезинфикују. Закон од 1843 био је доиста један велики корак у напред на иољу санитарном; али, на жалост, ни он није колико треба у дело превађан. Узрок овоме, у осталом, као да ће бити у томе: што се њиме није предвидело и потребно и&вршно тело; а саме „дужности" дотичних биле су тако магловито одређене, да су, сем надзора чистоте, њих дотични чиновници сматрали као једну обичиу узгредиг^у полицајску. Више и од тога, нама и сам ауторитет 1)г. Ската Ора сиедочи: да је она велика епидемија од годиие1847 била у пуноме јеку, пре него је „власт" нокушала даиједну једиту кућу заражену дезинФикује; а то потврђује и Др. Сутерланд, који се, о истој небрежљивости полицијској, још оштрије изражава. — „Ђубре је — вели — „било тада практична брига кућних сопственика и оно је из вароши изношено кад је околним сељацима за њихове њиве требало, и баш онако, као што се данас с тиме ради по најбеднијим селима енглеским." Очевидно, општину глазговску чекао је џиновски посао, кад се, у години 1857, ноложише први основи градскоме санитету, у виду једне „ комисије иротиву нечжтоЛе а под преседништвом г. Џана Јура , касннје и председника општине глазговске. Та колонија зађе нре свега по целој краљевини, и темељно проучи санитетско стање свију главних вароши Велике Британије, као и делокруг власти местних им управа, па према томе изради и санитетски илан за варош Глазго. И доиста, из текста препорука садржаних у извештају те комисије извађене су, Формулисане, па, кроз Парламенат после и узакоњене, санитетске одредбе у закону о иолицији од год. 1862. Оцењене према данашњем мерилу, власт