Београдске општинске новине

Број 45

— 269 -

Год. XIX

коју је овај закон тражио за општински еанитет. била је и мала и скромна;јер је исти обухватао за онштину само обавезно постављање општинских лекара , и дозволу за постављање нарочитих инсиектора варошке чистоте, к&о и једног или више инспектора заједничких станова градских. Одређене дужности општинскога лекара биле су: да реФерише о здравственоме стању појединих квартова варошких, њихових улица и дворишта, и да препоручи санитетске мере, које налази да се у томе и томе крају вароши треба да предузму, с обзиром на опасност од какве заразе или болештине. ЕВегово је још било, да извести општину о нарочитој болести која влада у коме крају, или и опасности којој је тај крај од такве болести изложен, и да препоручи срества која се благовремено имају употребити противу исте, а лек за њено сузбијање ако се већ појавила. По добитку таквог извештаја о болесном стању извеснога краја, општински суд имао је и право и дужност: да обнародује такав Факт; а за тим, да позове и сопственике и становнике дотичних домова: да се подвргну мерама чишћења, рибања, кречења, ветрења и дезинфиковања, које санитетска власт нареди, и које ће они издржати до рока који иста власт одреди. Даље, општински ће суд имати право, да за цело то време, а у договору са државном влашћу, врши у означеноме крају вароши, иреглвд из куИе у ку&у, да исели из сваке претрпане куће сувишан број укућана, да нареди изношај свеколике нечистоће, да издвоји болеснике од здравих и да им пружи лекарску помоћ; а, ако је болест њина заразне природе, да им одели са свим оделите станове. Исте године донете су и за зајвдничке станове у вароши, општинске уредбе, но којима сваки закупник њихов мора јавити власти сваки случај разболевања од грознице, или од ма какве озбиљније болести у кући; па је дужан био да свакодневно предаје власти листу имена и адреса укућана претходеће ноћи, као што је у овако време дужан био да отвори кућу и на услузи буде ошнтинскоме лекару, или општинскоме инспектору. По одредбама закона о иолицији од године 1862, образована је једна иолицијско-санитетска комисијо под председништвом г. Јура, са члановима: доктором В. Т. Гарднером, проФесором медецине на глазговском универзитету ; и још једним инсиектором градске нечистоће. Овај последњи члан комисије (инспектор) спајао јетадау својој једној личности све оне инспекторске дужности за које Глазго има данас читав штаб чиновнички. „Тај први општински лекар — вели Др. Росел у поменутој књизи својој — „и његова шака слабих помоћника брзо ли су се, брзо, нашли у таласима беснећег тифуса." Од 1843 године у вароши није било епидемије, која би се, према мерилу оних дана, могла назвати „великом "; па ипак, никада Глазго није био без такве неке беде. У години 1859, поштеђен је био од најмањс познате цифре, јер је тада изгубио само 381 душу своју; али је после тога, данак његов бичу заразе растао, док није у години 1864 достигао 1138, а у години 1865 и свих 1177 жртава. Као и обично, ништа се није на време урадило да се зло спречи, или, ако наиђе, да се одбије. Грозница јенарочито текла, и расла и опадала, као морска вода; и сва је разлика била у томе, што су је над-

лежни бележили у болничке им спискове са задовољством кад је опадала, а са зебњом и страхом кад је расла. Доктор Гарднер био је тада главнокомандујуЕи —противу непријатеља који је освојио био и варош и околину, који је све стратегијске тачке у земљи и заузео и утврдио био а сва војска његова то је била она његова „ санитетска комисија и ! Али он не клоне, него прегне и да регрутује и да вежба своју бити имајућу војску, па и да ју научи како надмоћном непријатељу у очи да гледа, а ш њиме се и у коштац хвата. У Јануару 1864 он одабере из редова иростих чиновника полицијских, три полицајца, и одреди их „на санитетску * дужност"; па онда најми у вароши за рачун општине два дућана, по цену кирије од 26 Фуната стерлинга, и те дућане назове „санитетском канцеларијом." За тим, у Септембру исте године, подигне у Високој улици („НЈоћ 8ћ'ее1") ирву општинспу перионицу и дезинфекцијоницу. На плац погоди кирију од пет Фуната стерлинга, а на плацу подигне и удеси зграду, на коју потроши свега 224 Фунте стерлинга. Тада образује штаб, који је имао изводити ка(јење и кречење заражених домова глазговских, под руководством главног инсиектора варошке чистоте. Пошто се тада већ и у зиму зашло било, то наступе обичне тешкоЛе око емештаја болесничког. Усљед тога састане се конференција од управника краљевске болнице и чланова иарохијалних одбора и полицијске комисије, са дотичним лекаром, и на њој се донесе решење : да се на основу закона од 1862 најме „привремена склоништа". Ну, сад настуне тешкоће; јер нико није хтео да изда своју кућу за болницу заразних болести. У зло доба пристане један газда, да на тај пиљ изда један свој неупотребљиви млин у предграђу Андерстону. Али, чим је дотични свет чуо, да ће у његовом крају да се смести болница за заразне болести, он листом скочи, одупре се, и тај план поквари. Сад није остало друго, него да се негде на празноме плацу подигне засебна зграда. И то се најзад и учини куповином једног празног земљишта у предграђу Сент-Ролакса, и на њему, у сред зиме, по дубокоме снегу, подигне једна дрвена зграда на цигленом темељу, и у њу смести, у пролеће 1865 год. 25. Априла, — 136 болесничких постеља. II то је била ирва оиштинска болница града Глазгоа за болеснике од грознице. * Закон о полицији од године 1866, који, поред многих каснијих измена и допуна, и данас за Глазго важи, знатноје појачао и власт и делокруг санитетског оделења. По томе закону, општина је дужна да подигне потребне болнице и перијонице јавне, и да постави главног санитетског инспектора, као и подручан му санитетски штаб. На место права да нагна сиротињске настојнике да иселе болујуће од гро шице из заједничких станова, закон овај нареди да се такви болесници носе у оиштинску болницу. Благодарећи, дакле овоме м п стноме закону, као и оиштем закону о народноме здрављу у Шкотској, донетом идуће (1867) године, Глазго дође у положај да стално уреди своје санитетеко оделење, и да, без прекидања приступи вршењу свога добротворнога задатка. Дабогме, да је прва и највећа тешкоћа такве једне нове установе била: да се отме од полиције, од шеФа

грађевинских радова, и од инспектора за градску чистоћу. Сагласно, дакле, дотичним наређењима закона од године 1866, први прописни санитетски инсиектор буде постављен у години 1870-ој. Једновремено са тим, извршно особље санитетско буде преустројено и појачано, и нове канцеларије узете у улици (Моп1хо8е 81гее1;) у којој се и данас находе — ма да у истој улици стоји већ гото^а нова зграда, која је коштала 20,000 Фуната стерлинга (пола милијуна динара). За тим се брига о чистоти и општем здрављу вароши повери једној нарочитој полицијској комисији, која добије име „комисија варошког здравља", са подкомисијама за болнице и варошку чистоту. При крају исте (1870) године, буде купљено имање, тако звано Белведер , на коме се имала подићи једна болница. Исте године повећа се број постеља у оној „привременој болници" за грозничаве, од 136 до 260 , а исти се број постеља намести и у једној, на брзу руку нодигнутој, згради на овоме имању, Белведеру. Године 1871 подигне се у истом Белведру и нова неријоница и нова дезинфекгџуоница ; као што се доцније у години 1878, на истом земљишту, подигне и болница за велике богиње; док се она кућа која је у „парламентској улици" за тај циљ узета била, сада и затвори. У години 1887 буду довршене све сталне зграде за смештај болесника од грознице, и у њима намести неких 390 постеља; а 1892 приступи се зидању велике болнице за грозничаве са 440 постеља. Кад се доврше све до сада предузете сталне грађевипе за болнице, онда ће се у њима моћи једновремено сместити 980 болесника, а свака ће постеља заузимати 2000 кубних стопа простора. У 1881 години Санитетска Комисија донела је важну одлуку: да све болеснике града Глазгоа лечи у својим (општинским) болницама бесилатно , и без обзира и на чије стање и занимање. Овај је корак био и мудар и логичан. Јер, власт је имала законско право да силом уклони из куће тога и таквог болесника, па и да га нагна да се лечи ; али није имала овлашћења да изнуди наплату за учињену услугу; нити је онет и право било да власт произвољно оцењује: ко треба да плати, а ко не, за добивено лечење. Сем тога, од огромног је значаја био и успех на изједначењу свију класа и сталежа на болесничкој постељи. Као што знамо, сиротињи и простоти нашој, мрскоје било извлачење болесника и из најбедније му колебе; и прост народ је увек гледао на оваке мере санитетске као на најцрњу могућу тиранију и насиље власти, па се противу њих често бунио. Али, кад је чуо да се и „ госиода " под истим болничким кровом лече — ма да за то ни најмање нужде материјалне немају — он је почео, па и научио, да гледа на целу ствар другим и бољим очима. Вера у ове установе тада брзо порасте, и сиротиња нарочито дође до праведног схватања: да болнице постоје и за њено добро, као год за добро сваког њеног ближњег. Према изменама закона о полицији од године 1890, знатно је појачана власт полиције да строго поступају у свима оиштездравстеним питањима, као и у питању домова и станова који нису за становање. Нарочито је тада и тиме власт имала настати, да свака кућа добије нужнике у вези ,са водом за испирање, као и са каналима