Београдске општинске новине

Број 45

- 270 —

Год. XIX

који су нечистоту односшш. Првих дана исте године (1890) донета је за Глазго и законска уредба о предупредним мерама противу кужних боле&ти, а њоме дато оиштипскоме санитету, односно његовој комисији, моћно оружје за благовремени проналазак прикривених и покривених оиасности за здравље варошко. Тако исто, и грађански закон од године 1892 омогућио је добротворну контролу шефа еснафа над свима новим грађевинама варошким, с погледом на пространство им, на ваздух, на светлост и друге здравствене услове. Што се даљег, као и дубљег, развоја нашег општинскога санитета тиче, о томе^ ћемо проговорити у засебним главама, а имено, и кад, будемо говорили о иревентивној (предупредној) или инспекцијоној страни његовој, као и о лекарској или болничкоЈ струди истог.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РКДОВНИ САСТ АНАК 20. Новембра 1901 год. Председавао председник ошптине београдске г. Милован Р. Маринковић. Присуствовали чланови суда г.г. Владимир Лацковић. Од одборника били: г.г. А. Н. Крсмановић, Богоје Јовановик, Јован Петровић, Р. Драговић, Сима Николић, Стојан Пајкић, М. Штрбић, Дамњан Стојковић, Ђока Тошић, Д. Тадић, Ив. Ивковић и Коста Др. Ризнић. ДеловоЗ), Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записннк одлука седнице држане шеснаестог новембра тек. године и примљен без измена. II Одборник г. Раденко Драговић наводи, да је поодавно тражио, да, се онај тротоар од цигаља пред зградом основне школе за савамадски крај, замени тротоарским плочама, те да на случај рђавог времена мимопродазећи а и деца не падају. Пита председништво, шта је по томе општ. суд до сада предузимао и хоће ли председништво наредити, да се исти тротоар једном измени. Председник је одговорио, да су за измену поменутог тротоара учињени сви предходни радови; да је израђен предмер и предрачун; али да је наступило зимње време те се тај посао не може у овој години извршити, а чим наступи лепо време с пролећа тај ће се посао међу првима извршити. По саслушању тога одборник г. Драговић и одбор задовољиди су се овом изјавом председника општине. III По прочитању акта управе града Београда и њених одељака АБр. 10706, 10718, 10719, 10732, 10737, којима се траже уверење о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и доброг имовног стања: Димитрије Мирковић, трговац и Радојица Радојичић, трговац; да су доброг владања исиротног имовног стања: Тихомир Николић, СтојанМијатовић хлебар, Ђорђе Адамовић, Коста Галантић званичник, Миливој Тодоровић, Милован Стојановић, пензионар, Риста Влајковић, раденик, Живојин Алексић, Ђорђе Трипковић, лимар: да је добраг владања и средњег имовног стања: Ђорђе Грбић, бив. каФеџија; да су му непознати: Јеврем Анђелковић, каФеџија, Милош Гавриловић, Божа Даниловић, Мијаило Ристић, Светозар Ћирић, Милош Сладојевић, Драгољуб Јовановић, Љубисав

ЈГишанин шпекулант, Лазар Огњановић, служитељ, Коста Миљковић, благајник, ЈосеФ ШеФер, Тома Бутковић, служитељ, Христина жена Томе Бутковића, служитеља и Живојин Зоргер, електричар. IV Председник износи одбору на мишљење молбу Лепосаве удове НиколеРадојковића, бив. овд. трговца, којом тражи уверење о породичном односу. По прочнтању те молбе Ст.Бр. 2559, одбор је изјавио мишљење: Да се молитељици може дати тражено уверење о породичном односу. V По прочитању извешћа економног одељења АБр. 10524 о држаној лицитацији за издавање у концесију права на хватање и утамањивање мангуп и бесних паса и остали стрводерских радова, — одбор је решио: Да се Јоци Јанковићу, овд. стрводеру, уступи у концисију за време од првог Јануара 1902 па до првог Јануара хиљаду девет стотина пете године право на хватање и утаманиваЊе мангуп и бесних паса и остали стрводерски рад под прописаним погодбама и правилима прописаним за вршење овога посла с тим, да има права наплаћивати од приватних лица за изношење, дерање и закопавање угинуле крупне стоке као: вола, краве, коња, кобиле итд. по шест динара од комада; за изношење, дерање и закопавање угинуле ситне стоке, као: свинчета, овце, козе и т. д. по један динар; а да му општина плати за хватање и утамањивање мангуп и бесних паса по педесет пара динарских од комада. VI По прочитању извешћа и мишљеша управе општ. трошарине АБр. 10576, по молби Николе Виторовића за повраћај трошарине на извезено грожђе ван трошаринског рејона, — одбор је решио: Да се Николи Виторовићу врати из прихода трошарнског за ову годину наплаћена му општинска трошарина на две хиљаде и шест стотина килограма грожђа, колико је по том извезао ван трошаринског рејона, а по одбитву пет од сто (5%) државног процента, колико је београдска царинарница задржала за рачун државе приликом увоза ове количине грожђа у трошарински. реон. VII По прочитању решења општинског суда од 15. Септембра тек. године АБр. 8927, — одбор је решио: Да се Савки Г. Радовић, удови, Деспоту Стевановићу, бив. трговцу, Јованки X. Јевтићки, удови и Перси Стојановић, удови, врати месечно издржавање, које су раније примали, а које им је овим решењем суда обустављено и да им се иста изда од дана од кога нису га примили, а такође да им се издаје и у будуће из буџетских партија из којих су га раније примали. VIII По прочитању мишљења општинског заступника АБр. 10604 по молби Фрање Козланског, бив. надзорника водоводне мреже, да му се изда неиздата му зарада, као надзорнику водоводне

мреже за време од 23 Јула па до 31 децембра 1899 године, — одбор је, — усвојивши раздоге изнесене у предњем мишљењу општинског заступника, решио: Да се Фрањи Козланском, бив. надзорнику водоводне мреже, рачуна зарада, као надзорнику водоводне мреже у сто шесет и шест динара и шесет и шест пара дин. месечно а за време од двадесет трећег Јула па до тридесет првог децембра 1899 године закључно и да му се на име исте из општинске касе, на терет општинске готовине, по добивеном зато надлежном одобрењу Господина Министра Финансија, изда сума у осам стотина седамдесет и седам динара и седамдесет и четири паре дин. колико му за то време припада, а која му у своје време није издата. IX По прочитању представке есна®а хлебарског АБр. 10500 по предмету одређивања цене хлебу, — одбор је решио : Да се са разлога изнесених у овој представци еснаФа хлебарског, у будуће, почев од 22. ов. месеца искључно, при одређивању цеие хлебу додаје средњој цени пшенице срачунатој из средње цене на београцској берзи и овдашњој пијаци као којеФицијенат број десет у место досадањег броја девет. Да се еснаФ од осталог тражења као неоснованог одбије. X Председник извештава одбор, да је на дневном реду „претрес извешћа комисије за проучење питања о утврђењу варошког рејона." Налази, да се мишљење комисије изјављено у овоме њеном извешћу не може никако усвојити, јер су срества, којима општина расподаже на уређење вароши не само недовољна за уређење вароши, ако би се њен рејон у половину проширио по преддогу комисије, него чак шта више вису довољна ни за уређење исте у досадањим границама варошког рејона- С тога је мишљења да се остане при старим границама варошког рејона, јер то интереси вароши импративно налажу. Може неко рећи да општина тиме чини какву неправду онима грађанима, који су подигли зграде ван граница садањег варошког рејона ади тај навод не може опстати, јер су њима у своје време објављене границе варошког рејона као и то, да постоји закон, по коме се зграде не могу подизати ван граница варошког рејона. Ако је коме учињена неправда она није учињена тима грађанима, већ су исти учинди вароши неправду подизањем зграда ван варошког рејона противно закону. Сви, пак, који су подизали зграде ван рејона по одобрењу подицијске вдасти ограничени су у датии им дозводама. Са навед ених разлога предлаже, да границе варошког рејона остану онако како су раније надлежно утврђене. Одоорник г. Косша Др. РизнкЛ слаже се са гледиштем председника општине, јер је онима који су подизали зграде ван варошког рејона било познато, да је рејон утврђен и да се ван његових граница не могу подизати зграде и онда им не може бити нико крив што ће они имати штете, јер су се они сами њој издожиди својом незаконитом радњом. Најзад мисди, да се њима не може сиетати да уређују крај вароши ван рејона у коме имају зграде, само не могу тражити од центра, од вароши у рејону, да им у томе помаже, а кад центар буде уређен како треба и снабдевен