Београдске општинске новине

Број 45

— 271 —

Год. XIX.

свима потребама, онда их може примити у рејон и границе, рејона проширити. Тако се ради и у страном свету. Гласаће, да границе варошког рејона остану онако како су раније утврђене, а сем тога тражи да се границе варошког рејона обележе видним знацима. Члан суда г. Владимир ЛацкоиЛ не слаже се са гледиштем предговорника. Мисли, да би се општина, ако би оставила, да границе варошког рејона остану онако како су раније утврђене, с једне стране огрешида о оне сопственике имања, који су подигли зграде ван варошког рејона, а с друге стране усвајањем старог рејона она ипак не може питање о варошком рејону деФинитивно извести. Томе има вазда узрока, које сматра, да није нужно нарочито набрајати. Мишљења је, да би границе варошког рејонаваљало у неколико проширити и на тај начин изравнати интересе вароши са интересима сопственика зграда ван варошког рејона. Гласаће за проширење рејона. Одборник г. Димишрије ТадиЛ мисли да је ранијим својим говором довољно доказао да интереси вароши имнератнвно налажу да се границе варошког рејона не проширују. Овде сада хоће, да раснравља питање, које су додирнули у својим говорима господа председник општине и члан суда г. Владимир Лацковић, а на име : да ли би се тиме, ако би се решило, да границе варошког рејона остану старе, коме учинила неправда. Он налази да се тиме не би наносила никаква неправда сопственицима зграда ван рејона, за то што су они радили противу постојећег закона, а противузаконом радњом не могу се стицати права. На против ако би општина проширила садање границе варошког рејона, онда би то значило, да општина гази једно своје раније решење на своју сопствену штету а на корист оних који су хтели на противузакони начин да се користе. Уверава одбор, да Београд неће за 50 година оскудевати у плацевима ако остану границе рејона онако како су раније утврђене. Поред празних плацева у самом центру вароши у садањем варошком рејону, а нарочито поред Саве и Дунава има и сувише ненасељеног простора. Налази да је паметније, да се Београд шири ка рекама, које поред њега теку него да се од њих измиче. Кад се све то узме у обзир и кад се томе дода на који су начин сопственици зграда ван садањег рејона исте подигли, онда се нема разлога да се рејон проширује из каквих обзира према тим сопственицима на штету главне вароши а на корист истих до које они хоће да да дођу на противузакони начин. Није за проширење рејона и гласаћо да границе истог остану онако, како су рвније утврђене. Одборник г. Раденко ДраговиЛ мисли да ће ово што се сада ради остати само на хартији ако се што скорије не приступи уређењу вароши. Налази, да нису криви само сопственици зграда ван садањег рејона, већ да има кривице и до саме општине. Станови поред Саве и Дунава били су влажни. Општина се није старала да те крајеве уреди. Лекари су саветовали грађанима да напуштају исте и да се повлаче на Врачар. На шло се људи, који су им продавали земљишта појевтИној цени итако се је створило оно што данас имамо. Општина треба прво да створи могућност, да се крајеви поред Саве и Дунава могу насељавати, а овако терати људе са Врачара у мочарне крајеве Београда не налази да је умесно. Члан суда г. Владимир ЛацковиИ налази да је овде у питању и трошарински рејон који по његовом мишљењу треба да са подудара са варошким рејоном.

Одборник г. Раденко ДраговиЛ сматра да трошарински рејон требада је атар општински. Председник општине објашњава, да је питање, које покреће г. Лацковић о трошаринском рејону локалне природе и да се трошарински рејон одређује по потреби. Сећа се да је трошарински рејон раније био Београдска улица и да је доцније према потреби одмакнут. Изузетка за оне ван варошког рејона не може бити. Трошарина вреди за атар општински. Одборници г. г. Стојан Пајкић, Михајло Штрбић и Богоје Јовановћ су за то, да границе варошког рејона остану како је раније утврђено. По саслушању свега тога, — одбор је са тринајест противу један гласова, — решио: Да границе варошког рејона остану онако како су утврђене решењем општинског одбора од 14. Фебруара 1890 године ГБр. 128 и од стране Министарства унутрашњих дела и грађевина, као што гласи акт господина министра грађевина од 6 априла 1890 г. Бр. 1445 упућен општинском суду. Да општински суд проучи питање о томе на који начин да се границе варошког рејона обележе видним знацима, па да за то учини одбору предлог. XI За остале премете стављене на дневнп ред за данашњу седницу и то : молба Цаје Ненадовићке, због регулације, и предог грађевинског оделења за регулисање нерегулисаног дела улице топличин венац; извешће економног оделења о држаним лицитацијама за издавање под закуп пиљарских и рибарских места, месарских дућана и пиљарских тезги на Цветном тргу ; избор тутора цркви Светог Марка; решење у начелу : да ли да општина чисти улице и износи ђубре из свих зграда, или да се тај посао изда у концесију на 10 година и продужење претреса пројекта уредбе о трошарини града Београда, одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу. РЕДОБНИ САСТАНАК 23. новембра 1901 г. Председавао предеедник општине београдске г. Мвдован Р. Маринковио. Присуствовали чланови суда: г.г. Владимир Лацковић и Драгутин Симић. Од одборника били: г.г. Спаса Илић, Р. Драговић, Ђока Тошик, Благоје Милошевић, Димитрије Миленковић, Стојан Дајкић, Ђ. Димитријевић, Миленко СтеФановић, Мих. Михаиловић, Др. Јован Ђурић, Дамњан Стојковић. Јован Илкић и Коста Др Ривнић. Дедовођ, Мих. М. Марјановић I Прочитан је занисник одлука седнице држине двадесетог новембра тек. године и примљен без измена. II Одборник г. Јован ИлкиЛ наводи, да се из записника прошлог састанка види, да је хватање и утамањивање паса и остали стрводерски рад издат у концесију од 1. јануара 1902 па до 1. јануара 1905 године. Не зна да ли је у условима прописаним за вршење тога рада предвиђено, да стрводер може хватати и таманити псе само ноћу, јер је стрводер досада хватао псе и дању до 9 часова пре подне. Дешавало се да стрводер ухвати какво псето баш у времену кад деца иду у школу, због чега се женска деца плаше; а у таком случају настане плач деце и свет се скупи на то. Тако, да то личи на дивљаштво. С тога тражи, да се стрводеру стави услов, да поменути посао врши само ноћу, ако му такав услов већ није стављен.

Прецседник је одговорио, да стрводер означени посао врши према правилима прописаним од санитетске власти и под прописаним погодбама од стране општ. суда. Да је поменутим правилима, а и условима који су на основу истих прописани дато право Управи града Београда, да стрводеру олређује време када ће псе да хвата. То не зависи од општинског суда већ од полиције, општински суд може само по томе захтеву одборника г. Илкића учинити Управи представку, да иста забрани хватање паса дању. По саслушању тога, — одбор је примио к знању овај захтев одборника г. Илкића и изјаву председника општине на исти. III Одоорник г. Димишрије МиленковиК пита председништво: је ли му познато, да општински лекари, вршећи са полицијском влашћу санитетски полицијски преглед радња које истом подлеже, кад прегледају момке истих радња наплаћују од истих таксу у пола динара. Таквих лица има у Београду на 5000 што значи да је сума која се на тај начин напдати по већа. Пита да ли се тај новац уноси у општинску касу као општински приход или га узимају лекари за себе. Ако стоји ово друго онда пита по коме законском пропису лекари наплаћују исту таксу у сврју корист, кад исти имају од општине систематичну плату, а тај посао врше по службеној дужности. Председник је одговорио, да му није познато, да лекари ову таксу наплаћују. Извидеће, да ли је исти и по коме законском пропису као и у чију корист наплаћују и о томе известити одбору једној од идућих седница. По сасдушању тога, — одборник г. Миленковић и одбор задовољили су се овом изјавом председника општине. IV По прочитању акта одељака Унраво града Београда АБр. 10832 и 10833 којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и доброг имовног стања: Манојло Торбица, спедитер и Милутин Живић, трговац; да је доброг владања и средњег имовног стања: Гаврило Стојковић, магационер; да су му непознати: Светозар Илић, кројач, Јован К. Јанковић, бакалин, Милан Костић, дреер, ЈБубомир Недељковић, вратар, Јеврем Величковић, каФеџија, Живота Маринковић, тргов. помоћник, Ђовђе Радојевић, служитељ и Радисав Ј. Пејић, магационер; да су доброг владања и сиротногимовног стања: Алекса Костић, обућар, Живко Крстић, камер-динер, Коста Ђокић, опанчар, Величко Миличевић, служитељ, Миладин Гагић, спедитер и Видоје Албала, спедитер. V Председник износи одбору на мишљење молбу Чеде Марковића, бив. чиновника, којом тражн уверење о породичном односу. По прочитању те молбе Ст.Бр. 2566, одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може дати тражено уверење. VI По прочитању извешћа економног одељења АБр. 10649 и 10705 о држаним лицитацијама за издавање под закуп општинских месарских дућана и пиљарских тезги у великој згради на Цветном тргу, — одбор је решио: Да се држе понова лицитације за издавање под закуп ових општинских добара, пошто су добивене цене и одвише ниске.