Београдске општинске новине

БројЈ

-•11 -

Год. XX

сником" — најмање до сљедовања њему у штетноме упоређивању сшраних инжењера и стручњака са ерисчим инжењерима и стручњацима — јер се у позиву и употреби страних пројектаната и стручних оценилаца истих пројеката — у позиву, нарочишо, и сутјској уиотреби једнога дирентора бврлинске канализацијв (г. Аламса) иједнога шв®а парискв канализације (г. Лонеа) — општинска управа руководила једино мишљу и смером : да се сриска предузећа достојно користе драгоценам искуством других и старијах народа, а накако да се мдада техиика српска запоставн, заборави и потисне велимо — пошто је нама овде само до објекшивне исправке, а не до новинарске полемике са „Техникчим Гласником", то имамо самодаумолимо нашега техначкога колегу : да се, предходно даљем разговору са општинском управом о упоредној потпуности или „непотпуности и несавршенству" Везенових пројеката, ре>ии за једиу од оне две противуречне оптужбе своје. Велимо, за једну од две ; јер се нико, па ни београдска општина, не може с правом осуђивати: и за журоу и за дангубу по једном истом послу !... У истини, садања управа општинска може у напред свакога уверити: да са канализацијом Веограда она није ни мало дангубила, нити мисди да и један једити часак општини изгуби. Ваш на против, она се својски жури — ако хоћете и „грозничаво жури а — да што пре пређе са речи на дела, са папирних планова и пројеката стручних на сгварне и потребне радове ; те тако стече срнској престоници одачно иошребну јој драгоценост: модврну канализацнју ! Али, у томе и важноме и тешкоме задатку, ако сриско инжењерско удружење неће да јој, преко свога органа, помаже — зацело не треба ни да јој одмаже.

ПРОЈЕКАТ ЗАКОНА ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА Да би се нагаа јавност могла благовремеао унознати са новим и важним пројектом закона за општину наше престонвце, и претрестн га пре него дође на коначно решење Народном Представништву, ми хитамо овим да га изнесемо пред читаоце „ Оамшинских Новина " —- заједно са дотичним и спроводним писмом председнипгтва општине надлежн^ме министру Унутрашњих Дела које у целости гласи: СУД ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА АБр. 24. Децембра 1901 год. Београд. Господину Министру унутрашњих дела. Потреба, да општина београдска има своје засебно устројство, изодавна се осетила, нарочито с тога, што се готово из дана у дан администрација, која је и иначе огромна, увеђава. Ту је потребу и сам садањи председник општине београдске уочио, те је и по усменом споразуму са Вама, господине Министре, који сте доста дуго времена са доста части провели у општини као њен председник, утврдио, да се за општину београдску спреми засебан пројект закона, који би одговорио стварној потреби. Такав је један пројекат и спремљен, и он вам се под .[• шаље с молбом, да га Краљевој Владн поднесете на преглед и даљу надлежност законодавном телу.

Пројекат, и ако је истина рађен на брзу руку, по мишљењу председништва одговарао би садањој потреби. Једноод најважнијих жнвотннх питања за општину београдску било би решено, кад би се усвојила граница рејона општинског, који је обележен у чл. 4. пројекта. Да нису у спору нека погранична питања атарска, у пројекту би биле назначене и границе атара. Кад се спор оконча, послаће се план са границама. Општа права и дужности, која су дата страним поданицима, нмају свога оправданог разлога у томе, што ће Београд моћи присвојити на тај начин што више странаца. Укидањем збора а стварањем скупштине ишло се на то, да се сви они посјшви које је до сада збор имао да решава са простим а чесго принудним гласањем за или против, —- сад имају предходно да претресају у скупштини, па тек по довољној обавештености имају да се реше. Колико је ово практично и корисно за саму ствар излишно је и доказивати. Како је скупштина узела на ссбе да решава све оне ствари које је до сада збор решавао, то је остала и даље установа општинског одбора. Његове су атрибуције јасно прецизиране у пројекту, и како све оно што он има да решава, може бити од великог значаја за цело грађанство, то му је и дато све оно шго је у пројекту набројано. Избор одборника из средине грађанства, искључујући посланике скупштинске, правда се тиме, што се хтело да се заинтересују још шири кругови грађанства за општину. Као новина која никако не може бити од штете, а чија се потреба у врло многим приликама осећала и осећа, јесте: установа Варошког Савета. Одмах у самом почегку ових одредаба које о Савету говоре, види се из каквих се људи Варошки Савет саставља. Савет дакле искључује свако полутанство, јер у Савет улазе само људи од струке. Колико ће ови људи користити општини, може се видети из текста поменуте главе; јер све што захтева стручно звање, општина налази у својим представницима и члановима Варошког Савета. Није излишно напоменути, да председник, подпредседник, чланови управе и кметови, пред све добре воље и дужности, да разна одељења и установе што чешће обилазе, у немогућности су врло честој због самих админисгративних послова, који захтевају дуго седење по канцеларијама, те не стигну, као што је у природи послова општинских, да сами обилазе општинске установе и воде готово свакодневни надзор над појединим оделењима и установама општинским. Чланови варошког Савета који немају канцеларијског посла, за то су добро дошли, и њихово контролисање послова и подношење извешћа само ће користити грађанству. Установа комисије за пријем свега материјала који поједина одељења општинска требују иде у заштиту општинских интереса, као и искључивање одборника из права лиФерисања и посредовања. По овоме пројекту општинску управу треба да састављају људи са више искуства и сталожености и мање партиских начела, што се у крајњем случају ни овим законом не искључује. Њихов избор сасвим

6 је у духу уставном, али да би се подстрекли и људи са више спреме и способности, државним чиновницима по пријему осигурава се и право на године службе; јер, кад се досадањим законом огарантовало ово право људима из струке лекарске и инжињерске, онда је сигурно и право и корисно да анологно право уживају људи и из правне струке. Установа подпредседника се правда самим оним текстом пројекта који му одређује дужности, а као најглавнији разлог је тај, што у свакој установи треба да има некога који одржава континуитет. По мишљењу председништва, за тај посао би био најподеснији подпредседник. Чтанови управе, за разлику од досадањих чланова суда, стављени су за то, што је судско одељење општинско само једно одељење општине београдске, па је непрактично звати целу установу општинска суд. Општина је београдска једна административнаустановакоја има своје различите власти: управну, административну, судску, полицијску и извршну. Но, како је највиша државна власт, то је најприродније и установу звати: Општинска Управа. Судско одељење, каоједан део општинске власти, по мишљењу председништва требало би да пређе у надлежност државне власти, као и код других народа; али како је таква подела судске власти предвиђена специјалним законом, то је председништво оставило да у овај пројекат заузме место које је предвиђено и ранијим законима. Број кметова је за то тако многобројно предвиђен пројектом, што на општину београдску пада једна више дужност но што је до сада имала, а то је: да врши сву санитетско-полицијску власт. Да је ово у духу устава и правде, излишно је доказивати, јер кад општина београд ска троши тако велике суме новаца да што боље поправи здравствене прилике у Београду, онда је несумњиво потребно, да и целу ту ствар сама руководи, и управу над полицијско-санитетским прегледом сама врши. Ну и поред тога, послови, као што су разни прегледи, колаудације, лицитације, премери, пољске штеточине, пијачне и друге потребе, које разни закони захтевају кмета за свршавање каквих јавних послова захтевају онолики број кметова, колико је пројектом предвиђено. Једно од врло тешких и озбиљних је дужности: деловођа одбора и секретар оп штине. Озбиљност тога посла диктовала је, да се за деловођу, који мора да је правник, изабере спремно лице, но такво треба и наградити. Ну, поред добре новчане награде, стављено је у пројект, да ужива иста права која и чланови управе, ако из државне службе дође. Увођење превентивне контроле неопходноје потребно, како у интересу општинске касе тако и у интересу наредбодаваца. Надзор је остављен Министру Унутрашњих дела који одговара Уставу. Казне и власти, које их изричу, мисли се да су праведне и надлежно распоређене. Примате, господине Министре, уверење мога одличног поштовања. Председник београдске општине, Милован Р. Маринвовић с. р.