Београдске општинске новине

Број 4

- 31 -

Год. XX

XVII По прочитању реФерата ликвидатора, АБр. 11443, извешћа школског одбора, АБр. 11541 и књиговодства, АВр. 11651, све по истом предмету а на предлог општпнског суда, — одбор је решио: Одобрава се накнадни кредит за ову годину у сто шесет динара на буџетску лартију бр. 194 расхода на набавку ствари за одржавање чистоће у школама, пошто <5уџетом одобрени кредит на ову цељ за ову годину за толико неће достићи. Издатак овај да се учини на терет општинске готовине по добивеном за то надлежном одобрењу г. министра Финансија. XVIII По прочитању реЈ-ерата ликвидатора, АБр. 9929 и извешћа књиговодства по истом предмету АБр. 11525. а на предлог општинског суда, одбор је решио : Одобрава се за ову годину накнадни кредит у пет стотина двадесет динара на буџетску партију бр. 52 расхода „на плату Фигураната", пошго буџетом одобрени кредит за ову годину на ову цељ за толико неће достићи. Издатак овај да се учини на терет ово годишњег вишка трошаринских прихода по добивеном за то надлежном одобрењу г. министра Финансија. XIX По прочитању акта грађевинског одељења АВр. 11425 којим спроводи суду процону земљишта Виће Мадетића, пензионера, које се заузима ради регулисања улица: Краљице Драге и београдске, као и по прочитању исте процене, одбор је решио: Одобрава се ова процена. Да се Вићи Малетвћу, овд. пензионеру, исплати из општинске касе на терет касе регулационог Фонда, кад ова буде у могућности, да исплату изврши, за петнаест квадратних метара и седамдесет и четири квадратних десиметара земљишта, колико му се заузима ради регулације улица Краљице Драге и београдске по тридесет динара, од квадратног метра, свега четири сшошине седамдесет и два дингра и двацесеш иара динаџски, а пошто се изврше законом предвиђене Формалности. XX По прочитању акта грађевннског одељења АБр. 11106, којим спроводи суду процену земљишта Тасе Павловића, овд. пескара, које постоји у Босанској удици бр. 14, а које му се заузима у девет квадратних метара и двадесет и четири кв. десиметра за регулисање поменуте удице, као и по прочитању исте процене, — одбор је решио: Усваја се ова процена. Да се сопственику Таси Павловићу, овд. пескару, исплати из општинске касе на терет касе регулационог Фовда, кад ова буде у могућности да исплату изврши, за девет квадратних метара и двадесет и четири квадратна десиметра земљишта колико му се одузима за регулисање Босанске улице, по двадесет динара од квадратног метра, свега сто осамдесет четири динара и осамдесет пара динарских а пошто се изврше законом предвиђене Формалности. XXI По прочитању акта грађевинског одељења АВр. 11107, којим спроводи суду процену непокретног имања Браће Петра и Михаила Ђорђе-

вића, постојећег у Ратарској улици бр. 14. од кога се одузима за регулисање исте улице двадесет и три квадр. метра и двадесет и пет квадратних десиметара, од којих је'један квадратни метар и седам квадратних десиметара под зградом, као и по прочитању исте процене, — одбор је решио : Усваја се ова процена. Да се сопственицима Браћи Петру и Михаилу Ђорђевићу исплати из општинске касе на терет касе регулацаоног Фонда кад ова буде у могућности да исплату изврши за двадесет три квадратна метра и двадесет и пет квадратних десиметара земљишта од кога је један квадратни метар и седам квадратних десиметра под зградом колико им се има одузети за регулисање ратарске улице, по осамнаест динара од квадратног метра, свега четири стотине и осамнаест динара и педесет пара динарски, а пошто се изврше законом предвиђене Формалности и сопственици поруше део зграде који се експроприше; материјал који њима припада дигиу и плац очисте. XXII По прочитању акта грађевинског одељења АБр. 11424, којим спроводи суду процену непокретног имања Др. Демостена Наколајевића, физикуса Управе града, које постоји у улицама Видинској и Душановој, а које се има екснроприсати за регулацију истих улица и просецање нове улице: као и по прочитању исте процене, одбор је решио: Усваја се ова процена. Да се Бг. Демостену Ннколајевићу, Физикусу Управе града Београда, исплати из опшгинске касе на терет касе регулационог ФОнда кад иста буде у могућности да исплату изврши за пет хиљада шест стогина осамдесет и осам квадратних метара и осам квадратних десиметара земљишта, колико му се има одузети за регудисање Видинске и Душанове улице и отварање нове улице, по пет динара од квадратног метра, свега двадееет и осам хиљада четири стотине и четрдесет динара ; а за зграде које на истом постоје, а које се имају порушити, и материјал од исгих припасти сопственику и то : за оне од тврдог материјала у простору од четрдесет и један квадратни метара и двадесет и пег кв. десиметара по тридесет и шест динара од квадратног метра свега хиљаду четири стотине осамдесет и пет динара; а за оне од слабог материјала у простору од сто осамдесет и два квадратна метра и осамдесет квадратних десиметара по двадесет и пет динара од квадратног метра, свега четири хиљаде пет стотина и седамдесет динара. Дакле да се Николајевићу исплати за земљиште, које му се одузима и зграде на истом које се имају порушити свега шри десет и четири хиљаде четири стошине деведесеш и девет динара пошто зграде поруши, материјал од истих који њему припада однесе и плац очисти, а сем тога л пошто се изврше остале законске Формалности. XXIII По прочитању извешћа ГБр. 3226 комисије за утврђењо граница општинског атара и акта начелника среза врачарског, АБр. 11315, по истом предмету, а пошто је председник дао потребно обавештење, — одбор је решио: Да границе општинског атара буду: Са севера: рекама Савом и Дунавом као природним међу народним границама;

Са жтока: од места где рукав Лаудановог шанца који лежи према Београду утиче у Дунав па истим шанцем поред атара вишњичког, миријевског и мало-мокро лушког, до излаза Лаудановог шанца на смедеревски насип код седам кућа. Са осталих страна према околним селима да границе општинског атара буду онуда, како се је комисија за утврђење истих и у колико се је споразумела са представницима околних општина изузев према селима Великом Мокром лугу и Кумодражу са чијим се представницима комисија није могла споразумети потпуно. Да се границе општинског атара према Великом Мокром лугу и Кумодражу у колико се о истима представници истих села са преставницима ове општине нису могли споразумети одреди путем избраног суда. Овлашћује се општински суд, да за овај избрани суд избере потребан број судија и њихових заменика. Сем тога овлашћује се општински суд да суму коју је до сада утрошио на дневнице чланова комисије за одређење општинског атара и суму коју буде утрошио око пресуђења овога спора о општинском атару може расходовати на терет дотичног кредита, а ако овога не буде било онда на терет буџетске партије на непредвиђене потребе и расходе. XXIV За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седницу и то: молба масе пок. Боже Боди да јој се призна интерес у 6"/о за време за које јој је признат у 5"/о и з* време за које јој није признат, а на њено пвграживање од продатог имања општини; предлози суда за одобрење накнадног кредита на буџетске партије и то: на набаву канцеларијског материјала и за угаљ гориво и превоз горива за општински водовод. одређење дана за избор одборника и њихових заменика на место оних, којима рок службовања истиче концем ове године и оних коју су у току ове године поднеди оставке; извешће економног одељења о држаној дицитациј за издавање под закуп права на цубок; поновна предс г г 'Вка еснаФа хлебарског по предмету одређивања цене хлебу; саопштење извешћа Главне Контроле по предмету тражења духовног суда да се тутори Св. Савске цркве смене ; и продужењв претреса пројекта уредбе о трошарини града Београда, — одбор јо решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу. Г чг ■*" "У V ■чи Т "41г ЧГ V чр V V -У V Т* Т ЧГ"ЧГ чу ЧГ Ч

ЛИСТАК

ИЗ ПЕДАГОШКЕ НАУКЕ

НЕШТО О ОБРАЗОВАЊУ ВОЉЕ (2) II Највиши задатак васпитања. Васпитању, под којим ваља разумети спремање за човечански живот, јесте предмет човек. Поље на коме се развија радња око васпитавања човека јесте сувише пространо. Почетак тога делања као што смо напред к&зали доводи се у прошлости у везу још са оним добом кад је човек почео живети свесним животом, ако нијв још и старије. Васпитни се рад преносио с кодена на кодено и усавршавао. Данас су се читаве науке систематизовале и отпочеде приме-