Београдске општинске новине

Број 4

- 32 -

Год. XX

њивати својо резултате на индивидуални иколективни развитак. Начела и закони по којима се врши нормално човеков развитак и човечанство образује, изложени су у педагогици. Она се дели на три дела. Пракшична педагогика расматра и упућује све прилике у којима се човек васпитава. Теориска педагогика даје уауте о циљевима, начинама и средствима васпитања. Исмориска педагогика излаже историју васпитања и постанак данашњих начела по којима се врши васпитање. Све је то обухваћено пак у Сисшему иедагогике, За решење питања о образовању воље, које смо истакли на наслову ове расправе потребно је да додирнемо многа и многа питања из теориске и практичне педагогике, која су у вези с њим, управо требало би исписати целу и теоријску и практичну педагогику, јер питање о образовању воље је у најтешњој вези са питањем о најглавнијем васпитном смеру а извођење тога смера циљ је претресање ове расараве. Али ми ћемо се ограничити на најглавније ствари и разјаснити гледишта данашње научне педагогике, по којима је могућно остварење тога највишег васпитног смера. При одређивању највишег васпитног задатка прво питање које нам се намеће јесте: одакле треба позајмити гледиште за одређивање његово? Казали смо да је васпитан»е спремање за друштвени живот. Човек живи у друштвеном животу. Етика је наука која се бави одређивањем задатка и поступања у човечанском животу. Дакле њој и да се обратимо за гдедипгге са кога ћемо посматрати шта треба да је циљ васпитању и какав треба да му је

задататг. —«—— — ,. , Шта је Етика поставила за циљ човечијем животу ? Да одговорлмо на ово питање потребно би било да претресемо правце који су у Етици заступљени и који су оа разних становишта истицали одговор на постављено питање. На овом месту није нам ни циљ нит је и могућно да их пропратимо у свој њиХовој опширности али ипак ћемо их додирнути. Хедонизам тражи и налази циљ човечанском животу у срећи и задовољству. Ушилишаризам хоће да се човечанским животом суделује у стварању културе а Морализам уједињава прво гледиште као субјективно са другим као објекгивно у моралној јакој вољи. Први правац оснива се на осећању, други на разуму а трећи на вољи. Али као год што нема значаја осећање без разума тако и разум са осећањем тек има у јакој вољи своје вредности. Први правац одводи себичност, с тога не може бити подлога за васпитање, јер је оно спрема за цео друштвени живот. Други правац је ван човечије личности, налази највеће добро заиста у ономе што треба даје заједничко свима људима, али тек трећи правац има вредности за највише добро што он налази да у стварању заједничког добра може и индивидуални живот наћи своје добро. И тако васпитач ако хоће само да тежи за једним идеалним смером осигурању среће у људском вруштву, не треба ни мало да се колеба него да се обрати једино Етици за налажење гледишта највишег васпитног смера, и то моралистичкој Етици, која не тражи вредност моралне тежњв у предмету на који је управљена него у самом осећању, у самој вољи. То идеално гледиште јасно је изражено у Хербартовој етичкој системи и отуда је данашња на-

учна педагогика добила име Хербархаова или Хербаршијанска педагогика. Воља у човечанском друштву има у толико вредности са етичког гледишта у колико долази у додир и одношај с другим вољама. По томе одношају цени се вредност и јачина њена. За одређивање моралне вредности воље, Етика тражи ове три идеје: принцнп до^роше, принцип ирава и принцип иравде. Принцип доброте се оснива на таквом одношају воље, но коме се другој вољи чини добро без обзира да ли ће јој се то вратити добрим или злим. По принципу права се одношај сопствене воље ставља у такав положај како ће бити искључено свако уступање апринцииправде обухвата одношај, по коме за учињену доброгу враћа добрим. И само на овакој моралној вољи, заснованој на етичким принципима се цени поступање човеково у друштву. Понашањо човеково у друштву изазива осећање допадања или недопадања, из којих се развија после поштовање или презирање. То јетакозвани ешаччи суц. Етички суд је мерило за оцењивање одношаја човекових према друштву и обележје за оцену васпитаног или неваспитаног човека. Човечија воља може се анализом подвојити на ова два дела: унутарњу вољу (убеђење) и на сам рад који се чини по том убеђењу (иоешуиање). Унутарња воља може бити спречена али ипак за то има своје вредности. Ну кад улутарња воља пређе у дело онда је тек добила могућности за оцењивање. Неко може мислити добро. То јелена особина његовогдуха, којом себи лично може и задовољство чинити, али ако тај неко и ради добро, онда је он досљедан своме мишљењу. Унутарња слобода воље могла би се назвати кралитативна досљедносг а рад сам по тој вољи је квантитативна доељедност. Обоје пак заједно тез пружају облик карактерности. Карактерност може бити морална и неморална. Ако је морална карактерност образована начелима доброте, права и правде, — онда је морална. Обрнуто пак је неморална. Тек на овим начелима заснована моралност и карактер имају у педагогици места. Највеће добро је морална вшл. С тога је за васпитање воља најглавнија чии.9ница и с тога Педагогици треба да је тежња: обрада моралне воље. Отуда педагогика заснива на Ешици своју тедеологију, а на исихологији своју метододогију. Пре него што почнемо полагати принципе по којима методологија потпомаже остваривање највишег васпитног смера, ми ћемо се позабавити на анализи вше. За постанак воље служе нам иресшаве (као елементи духовног живота) и осеКања. Управо може се рећи воља се јавља као посљедица комбинације осећања и представа. Да би се акт воље јасније представио може се замисдити овакав пример. За постанак воље основна је потреба представа о циљу. То се зове представа 0 смислу рада или идеја, која има да се оствари. Поред те представе у духу се увек јавља осећањв пријатности иди непријатности, жеља или тежња за достигнућем. За ово је потребан низ представа и план, по коме ће се жеља достићи. И, тек кад се на основу свега стече осећање поузданости и сигурвог изгдеда за постигнућем жеља, као круна свега јавља се одлука који је посдедњи акт воље. То су елементи који се јављају у свак ј радњи воље, а после наступа почетак рада.

Кад се човек одлучује за неку ствар тај акт воље зове се одлука. Кад се једна оддука понавља више пута она постаје оишша и меродавна јо за владање и управљање човеково. Све ове оддуке постале су из конкретних случајева али после су постале правидо под које подводи човек свој живот и управљање. По овим одлукама Етички суд изриче своју оцену. Ако су оддуке човекове основане на етичким идејама онда су моралне и т»кав човек је морадно карактеран. Моралан каракшер је најглавнији задашак у васиишању. (Наставиће се)

ИЗВОД ИЗ ПРДВИЛА о уре^ењу еснаФа димвичароког Члан 13. Чишћење димњака вршиће се радним данима нре и посде подне, и сваки без разлике дужан је допустити чишћење димњака. Но ако је коме са извесних раздога не могућно допустити чишћење једнога дана, дужан је то без одлагања донустити другога дана у исто време. Тако исто димничар је дужан следовати на сваки позив за чишћење димњака, а нарочиго за случај пожара. Члан 16. За чишћење димњака плаћају се ове таксе: а) за чишћење димњака цидиндар без разлике на спрат . 040 динара б) за чишћење димњака простог 0-20 динара в) за чишћење димњака простог на два спрата 0'40 „ г) за чишћење гвозденог шпархерда 4 0-40 „ д) за чишћење зиданог шпархерда • 0'40 „ ђ) за чишћење зиданог шпархерда великог у гостионицама 1'— дин. е) за чишћење Фуруна с чунковима од два метра на више 1Ј "40 „ ж) за чишћење ®уруна с чункоковима до два метра . . . 0*20 з) за испаљивање димњака . . 1*50 и) за чишћење тинлова на пекарницама од типла . ,

п дин.

0-20

Члан 17. Таксе за чишћење димњака плаћају сопственици зграда, а за масе масени стараоци. Само у одсуству ових нлаћају закупници (кирајџије). Пдаћање прописних такса обавезно је. У случају противљења, таксе ће нанлатити полицијска вдаст без икаквог одлагања. По напдати таксе димничар једужан сваком без разлике издати признаницу, у којој мора бити назначено : кодико ј е и каквих димњака очишћено, на чијој згради, колико је напдаћено и когје даначишћење вршено. Наполеђини признанице мораЈу бити одштампане таксе из члана 16. правила. Признанице морају бити снабдевене оригиналним потписом мајстора, који у дотичном реону занат упражњава.

УРЕДНИШТЈВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вдаснжк ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА Штаипарија Д. Дниатрнјевика, Иваа-бзгозч ул. бр. 1. Одговорни уредник МИХ. М. МАРЈАНОВИИ, еекретар ошпгине