Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XX.

НЕДЕЉД 3. ФЕБРУАРД 1902.

Број 5.

ЖЖЖЈГЈГЖЖЖЖЈГЖЈГЖЖЈГЈГ4Г* , ЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЈГЈГЖЖЖЈГЖЈГЖЖЖ**'л

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т 1д е н а : За Србију на годину 6 динара на пода године 3 , За стране земље на годину 9 ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

БЛАГОДАРНООТ Њихова Величанства Краљ и Краљица благоизволела су данас на дан годишњег параетоеа блаженоупокојеног Краља Милана послати општини београдској једну хиљаду динара, да се подели сиротињи београдској за покој душе блаженоупокојеног Краља Милана. Суд општине београдске у име београдске сиротиње овим изјављује Њиховим Величанствима најтоплију захвалност на овоме дару, молећи се Богу, да Њиховим Величанствима подари дуг и сре^ан живот, а души блаженоупокојеног Краља Милана рајеко насеље. 26. Јануара 1902. г. Београд. Председник београдске онштине, Милован Р. Маринковић. Секретар, Мих. М. Марјановић.

0ПШТИНСК0 УРЕЂЕЊЕ АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (Ло (Је.р Џемсу Белу аредседнпку оаштине Глазговске и г Џемсу Патону иредседнику Уједињених Музејских Удружења Уједињене Краљевине — Велике Бригтаншје и Ирске) Година 1896 (12) VII КАНАЛИЗАЦИЈА (НАОТДВАК) Кад су први канали у Глазгоу били направљени, онда је и сва вода била добијана из уличких бунара; а највише ако је преко тога још у канале упадала, и прала их, вода -кишница. За данашње нужнике система туа1;ег-с1о8е1;-а није се тада управо ни знало, —- исто толико и за ове садање „зграде санитетске", које нам сваки час мајстора инсталаторског у кућу доводе — па чак једва да се унотребљавала тада и позната и проста иомијара. У истини, и све док ниомо добили ову садању и обилну воду са Лак-Катрајна , све донде је било и муке за воду: — и тек друга половина деветнаестог века ако нас је снабдела колпчином довољном за све потребе, па и за извесно просипање. И од тада су и нови нужници у^а1;ег-с1о8е1-и ушли у моду код

нас, као ни уЈедноЈ другоЈ великоЈ вароши; док је најновиЈ'е издање тога система ушло и у полициј'ски закон од године 1890, и дало полицијц власт: да може свакога газду од куће натерати, да направи такав нужник себи и свој'им укућанима; па „и да се постара за добру вентилацију , као и за сигурно испирање и одвођеље нечистоће, кроз нужничке цеви, у канале." Сем тога, узета је од тада у рачун и она силна маса ђубрета, трулежи и хемијска измета, које избацују из себе а убацују у канале, разне Фабрике кожа, хартије, ииваре, дистилерије и т. д. До половине лета 1884 сва нечистоћа варошка сливала се, кроз разне цеви и каНћле, у реку Елајд, а на тачци где ова, губећи свој брзи речни ток, постаје нека врста морске баре, на кој'у прилив и одлив мора наизменично дејствују, и полагано њену нечистоћу мору предају. Али огромна маса измета, која је од тада у Клајд улазила, и још улази, направила је од ове, пекада бистре и чисте реке, џиновски канал , па и то ј'ош отворени канал, кроз кој'и плове, и точковима свој'им заталасавају, безброј лађа и парних бродова, и који преко лета парочито испарава масу одвратних гасова, чиј'и смрад и задах трује варошки ваздух далеко од обала речних. Често и неиздржљив, оваЈ' нас_речни смрад и грозно подсећа: како ј 'е скупа цена коју сви плаћамо за овај наш модерни, велико-варошки живот. Већ, доста ј 'е зло, што се с наших глава никада не скида густи облак варошка дима — са којега смо и сунца и божја неба у истини жељни — али је, доиста, несравњено веће зло и опасност, овај поред нас вечно текући отров, и вечно испаравајући се и гад и смрад речни. Најмање је, зар, то што се у њему опасно трује свака риба и свака животиња што у води живи. И доиста, кужно стање КлаЈ'да одавно задаЈ'е тешке бриге и главобоље свима, и општинским и државним властима нашим. Истрага је, и извештаја и предлога — комисијских стручњачких и грађанско депутатских — ту било и тушта и тама. Тако, на пример, још 1853 год. Џ. Ф. Бетман и проФесор Т. Андерсон умољени су били да нроуче ствар и учине предлог, како да се Глазго курталише несносне му нечистоће? И они су се иет година мучили и ствар изучавали, и најпосле су поднели извештаЈ* у коме ничега одређенога нису предложили ! У години 1866 иста господа буду позвата на исти посао, и буде им додат у помоћ још и г. Џ. В. Базалгет. И они поднесу извештај, у коме предложе грађење ј 'едног огромног канала оп-

штинског, који би одводио сву варошку нечистоћу чак на песковиту обалу Ајршира. Али, како је велика цена ове гра1>евине уплашила тадањи Одбор општински, то ј *е цео план спавао до 1874, када се државна власт заинтересује, и снагом Краљевска указа нареди Сер Џану Хоксшоу да проучи цело питање. И Сер Џан то уради, подневши у години 1866 извештаЈ*, у коме препоручи: да се, посреством разноврсних канала, као и једног излазног и великог канала, сва нечистоћа из корита КлаЈ*да односи до Фарландове Главице, и ту баца у море. Предрачун коштања оваке грађевине износио Ј *е два, и ио милгјуна фуната стерлинга (62\ милиЈ'уна динара у злату) а годишњи трогаак око одржавања исте предвиђен је сумом од 8000 Фуната стерлинга, или две стотине хиљада динара у у злату. И, поглавито на основу овог извештаја, Одбор општински спреми у 1877 години иројект за установљење нарочитога, надлештва за одржавање Клајда у чистоме стању. На жалост, надлежни се тада не могоше сложити између себе око главнога питања, и ствар за онаЈ' пар пропаде, односно, остаде у стању пројекта. Сумње нема, да ј *е сам Глазго ту сам себи и шувише крив — јер је ј *еднако бегао од своЈ*е највеће дужности, и безброј изговора пружао: само да не опере себи руке, и не изнесе из куће оно силно џубре своје. Најзад, срећом; даде му се за тај посао једна згодна прилика, ириликом грађења централне пруге Глазго—■ Еаледонске жељезпг/це. По што је тој прузи требао један велики тунел, који би ишао са истока па запад паралелно са речним коритом, али би, самим тим, секао масу општинских канала кој'и су спроводили нечистоћу у реку, то искочи потреба: да се, ма и по скупу цену, ти канали преправе и њихова нечистоћа упути на другу и погоднију страну. На тај начин дође Глазго, поред осталих, и до једнога великога канала, који му односи читаву иетину нечистоће до самога Далмарнока (једној тачци на доњем Клајду); и ту, на једноме језику од земље, кој'и обухвата неких 28 јутара земље, буде решено: да се подигне фабрика за ирераду глазговске нечистоЛе. И та се Фабрика и подигне у 1894 години — по што је за њу добивено одобрење Парламента још у 1891 години — и она данас и ради и прерађује свакога дана по десет милијуна галона варошка измета. * Језик земље, на коме је подигнута горња Фабрика за пречишћаЈ' варошке нечистоће, долази од једне јаке кривине у