Београдске општинске новине

Број 6

- 42 —

Год. XX

ОШПТИНСКО УРЕЂЕЊЕ и АДМИНИСТРАДИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (IIо (>р Џемсу Белу иредседпику оаштине Глазговске и г. Џемсу Латону иредседнику Уједињених Музејских Удружења Уједињене Краљевине — Велике Британије и Ирске) Година 1896 (13) VII КАНАЛИЗАЦИЈА (НАСТДВАк) Из горњих задржних јама , или таложних каца , нечистоћа тече кроз један канал од десет стона дужине, у тако зване „бг/«аре" — одакле ју неке четири центриФугалне иумие — кадре да изпумпају за сахат милијун и четврт галона течности дижу и преносе у тако звану „ мешовиту јаму и , или јаму у којој се дотична нечистоћа меиса са хемијским препаратима. Ови се препарати састоје из сумпорњаче алуминијума и креча, а у сразмери од два дела ааумшшја на један део креча. Клшшша ових хемикалија, потребна за потпуно пречишћање нечистоће, јако зависи од течнога стања исте; па се према томе стању јако и мења. За галон обичне нужничке нечистоће, која дотера до пепељасте боје, обично је довољно пет грена сумпорњаче алуминија и два и по грена креча, и тада се добија као резултат одговарајућа безбојна и безопасна течност. Али, кад је измет затворено мрке или и модре боје — птто значида има у њему фабричка ђубрета, као на пример кожарског танина — онда се сразмерна количина потребних хемикалија мора чак да учетворостручи — на галон т.ј такве нечистоће треба по 20 грена сумпорњаче алуминија и 10 грена креча — а ово, дабогме, и осетно и знатно повећава трошкове пречишћања. Саме хемикалије — кречна теч ност и сумпорњача алуминије — препарирају се у засебним просторијама и судовима, а помоћу речне воде, која се пумпањем добија. „Мешовита јама", као што смојуназвали, мери 10 стопа у дужину, 10 у ширину и 8 стопа у дубину, и има у средини својој, а над дном уздигнут за три и по стопе, један тако звани п је:-зик централни и . Под тај г језик" долази нечистоћа удружена са хемикалијама, и овај их онда, окрећући се, добро и потпуно измеша. Тако скроз помешана маса пролази тада, кроз тако звани „излазни канал и , у већ поменуте таложне каце , којих има нека два туцета, или 24, а свака од којих може да прими 81.000 галона течности. Ове таложне каце раде наизменично, по дванаест од један пут, и свакој треба од прилике седам минута да се напуни. За само таложење треба од прилике три четврт сахата; и кад се тај процес сврши, онда се, тако зване „ иловне иолуге " спусте и бистра вода одлије у, тако звана, „вентилацијона корита и , остављајући на дну талог, односно густиш, о коме ћемо мало доцније говорити. Дакле, преко нарочито справљенога дна вентилационих корита, одливена вода тече полако, и у танким млазевима, а то за то, да би могла што боље бити изложена дејству свежега ваздуха. Тада ју дохвате сифонске цеви, и однесу, кроз Сванстонову улицу, у „филтарска корита и која леже на западној страни Фабрике, Ту, из једнога и главног канала од двадесет стопа, дотична се вода слива у четири мања канала од по пет стопа, који ју предају

,,филтерима од кока и , а којих, опет, филтера, има двадесет: сваки од по 40 стопа у дужину, 10 у ширину и З х | 2 у дубину. Прошав кроз ове кок-филтере , процеђена вода наилази на нове месковите филтере, којих има четрдесет: сваки по 40 стопа у дужину, 38 стопа у ширину и две стопе и три палца у дубину. Из песковитих фил тера, вода упада у тако звани, „ двадесетостоини излазни канал и , одатле кроз нека иетора самоотворна врата у тако звану „излазну комору и . А из ове, и последње коморе пречишћена вода иде нраво у Елајд. Па погато се онај песак из песковитих Филтера, употребом наравно, испрља, па и угрудви, то се он носи у нарочиту машину за испирање песка, ту снагом чисте воде добро испере, па опет врати на своје место за нову употребу. Што се кока тиче он се, кад се са свим у Филитровању испрља, диже , и после употребљава за гориво при казану , који даје иару целом машинском одељењу Фабрике — па коме се (машинском одељењу) морамо сад и вратити, да видимо шта се даље ради са оним густишем, што је остао у таложнимкацама. Дакле, сталожени густиш носи се из оних каца натраг у машинску собу, кроз један канал, који има иад од три палца на 100 стопа, и сручава се у једну огромну кацуиспод патоса алуминске мешовите собе. Из ове собе њега диже једна центрифугална иумиа , и баца у један ред од три таложне каце — где наступа даље одва јање течне половине од правога густиша. Тада се, помоћу једне пумпе која вуче још не пречишћен измет, одпумпа она вода што се од густиша одвојила; а сам густиш пренесе у кацу, која лежи испод кречне собе. Па, пошто је тај густиш сада и сувише густ да се може пумпати, то га из каце извлачи, и у кречну собу баца, снагаједног, за то нарочито удешеног ваљка, кога креће ваздушни притисак. Маса густиша, коју од једном може да крене овај ваљак, износи свих 1800 галона. При мешавини с кречом дода се густишу и једна порција врелога креча, како би се потоњи произ^ вод мешавине могао лакше пресовати. И доиста, нека четири ваљка, под јаким притиском парним, чекају масу густиша који, по својој сопственој тежини, на њих пада, и бацају га у вис на горњи спрат одељења у коме се налазе неких седам филтериреса , свака од којих може да одвоји од масе и укалупи по двадесет и пет комада од по једну центу.сваки. Ове филтер-иресе проста су облика, а имено четвртасте и изшпартане илоче , обмотане на свакој својој страни са канвас-платном. Густиш долази међу њих, и бива иресован снагом од 94 Фунте притиска на сваки квадратни палац. Вода, која овим пресовањем буде још из густиша истерана, капље у валог испод преса и отиче у „мешовиту јаму". Пресовано комађе спуШта се кроз нарочите спушталице у жељезничке вагоне, који чекају доле; а, помешани иосле са пепелом и уличним ђубретом, дају земљораднику потребно му ђубре пољско. На истом сирату горњем налази се и једна велика каца од ливеног гвожђа у којој се налази сув пепео, и који се ту може да помеша са дотичним густишем и без проласка кроз поменуте Филтер-вресе. Што се ошптих резултата оваке прераде варошког измета тиче, они се могу најбоље видети из сведених бележака, које је Р. Р. Татлак водио у месецу Августу 1894, од својих свакодневних анализа. У

кратко, тај његов бележник гласи: У месецу АвгУсту 1894 било је у анализираноме измету варошком: 1.) Иливајућих материја 19 -84 грена од галона 2.) Органске материје 7 1°/а седамдееет и један од ето 3.) Албуминоида Амоније 25% двадесет и пет од сто Бојадисана маса износила је око 69°/о шездесет и девет од сто. Ове циФре варирају, дабогме од месеца на месец — ма да и то у врло узаним границама — али, као што смо нагласили, задовољајући резултат може се добити једино одговарају ^ом употребом, по који пут и несразмерно великом количином, таложних хемикалија. Сам г. Татлак на овој тачци вели: „недељом и празником, — кад је нечистоћа која у Фабрику долази скоро искључно кућевна и нужничка, — коштање хемикалија не прелази суму од 12 шилиига — а спуигта се и до 10 шилинга — од милијун 1-алона: што значи само мало више од половине буџетом иредвиђене суме; јер је сума предвиђена од милијун галона неких 18 шилинга и 6 пена. Али у радне дане, односно у дане кад толике Фабрике боја и кожа раде, и своје ђубре у канале бацају, ова сразмера коштања скаче на 64 гаилинга од милијун галона." Са колико се пак здравствеча успеха врши ова прерада варошке нечистоКе, може- се судити по томе, што је уиравник Фабрике могао златну рибу одржати у дотичној течности, а у потпуноме здрављу, по неколико месеца! У годишњем изводу нове књиге, коју је председник глазговске општине издао у Децембру прошле, 1895, године, налазе се, између осталих, и сљедеће нримедбе његове о годишњим резултатима дотичне Фабрике: „нека ми је слободно вели дати нараграФску Форму кратком статгостичком извештају ове Фабрике за прошлу годину; али тако, да могу поређати цифре њене до 31-ог октобра са цифрама за последња три месеца; а ове опет особено упоредити са циФрама коштања прераде за исто тромесечје иретходеИе године. Дакле, целокупна количина нечистоће, која је у прошлој години прошла кроз Фабрику изнела је неких 2942 милијуна галона, или у тежини нека 13,134,094 тоне. Просечно овацифра даје дневно преко осам милијуна галона, или 36,984 тоне. Снагом таложења из ове течне нечистоће добило се 156,864 тоне густиша, који је, после пресовањем кроз Филтер-пресе сведен на 12,921 тону. Ну, сем овога извађено је помоћу елеватора, из оних задржних јама неких 1749 тона густиша. Кад се саберу, ове две цифре дају укупну циФру од 14,610 тона као количину густиша, која је после предата Оделењу за варошку чистоту на даље располагање. И то Оделење продало је од те количине као материјал за ђубрење њива неке 6014 тоне, а уклонило жељезницом из вароши, као неупотребљив измет, неких 8596 тона. Количина, пак, прерађене нечистоће, као и циФре котптања од милијуна галона за сваки од три месеца — Августа, Септембра и Октобра— 1894 и 1895 године, билесуове: Од Авг. до Окт. 1894. Целокупна масапрерађененечистоће = 551,785,000 галона; Просечна дневна количина = 5,997,663 „ ; Просечна дневна тежина - 26,775 тоне; Пумаање је коштало дневно = 15 шил. и 3 /10 пена; Таложење, рачунајући и хемикалије ј= 1 ф . ст.|14 ш . 2 0 / м п. Филтроваље = 0. ф . ст. 7 ш. 11 п. Пресовање - 0 ф. ст . 14 ш. 1 3 /м п. Од Авг. до Окт. 1895. Целокупна маса прерађене нечистоће = 828,942.000 галона; Просечна дневна количина = 9,010,239 „ Просечна дневна тежина ~ 40,224 тоне; Пумпање је коштало дневно = 11шил. 6 3 /м п. Таложење, рачунајући и хемикалије = 1 ф . ст. 7ш.4 Ј /мп. Филтровање = Оф . ст. 7 ш. 4 8 /мп. Пресовање = Оф . ст. 10 ш. 1 3 /н>п.