Београдске општинске новине

Б рој 6

- 43 -

Год. XX

Целокупни утрошак калитала на Фабрику и машинерију износио је до 31 -ог Маја 1896 године суму од 111,400 Фуната стерлинга. Откупљено земљиште коштало је 37,800 Фуната стерлинга, од којих је 2340 Фуната стерлинга нало на рачун Одељења за варошку чистоту. Годишњи трошкови одржавања, за годину која се свршава 31-ог Маја 1896, изнели су 18,282 фунте стерлинга, у коју цифру улази и сума од 3333 Фунте стерлина за амортизацију дуга, а 2949 Фуната стерлинга на интерес. Чисто Фабрички експлоатацијони трошкови износе, дакле, округлу цифру од 12,000 фуната стерлинга; а од ове суме, 3819 фјната стерлинга иде на плате и наднице особља, 4382 Фунте стерлинга на куповину сумпорњаче алуминија и креча, 664 на Филтре и Филтровање, а остатак на обичне ситнице. Добивени производ од густиша није донео никакве добити. На против, коштало је неких 295 Фуната да се однесу жељезницом оних 8876 тона, што значи, да ови нису платили ни свој сопствени пренос — и за то је целокупан трошак око ове Фабричке прераде (18,858 ф . ст.) унет у буџет оиштинских приреза за исту 1896 годину. Искуство које се добило са пречишћањем каналске нечистоће, до сада је потпуно задовољавајуће. Ту се, на име, доказало: да се, по пристојну цену даје Елајд, заједно са својим притокама, учинити прилично здравом и угледном реком. Истина, још смо далеко од тога да се можемо у његовој води надати каквој сомовини , као што нам није скоро очекивати весела шарана у оближњем Еелвину; али нашој Општини не остаје друго до да приступи што пре оваком истом поступку са целокуином нечистоћом свог града. Врло пак мудро она је и пришла томе огромноме послу — постеиено. Тако, на пример, још у 1877 години; она је у том циљу откупила све земљиште на Маунтблоу и Далмјуру — по лепу цену од неких 106,000 Фуната стерлинга (два милијуна и шест стотина и педесет хиљада динара у злату). За тим је добивено одобрење Парламента, да се на низинама доњега Клајда могу подићи Фабрике за пречишћање варошке нечистоће; те тако изгледа да ће на ту страну моћи отићи сав измет северног Глазгоа, а пречишћена течност једино упадати у Клајд. Како му драго, општина глазговска стоји данас, али не само пред једним великим и скупим предузећем, у виду модерне канализације , него стоји и пред скорим остварењем истога предузећа. А кад у томе сретно и успе, онда ће — нека буде уверена —- успети да спере иједну велику и опасну љагу са лица саме цивилизације наше.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 21. деценбра 1901 г. Нредеедавао председник општине београдске г. Милован Р. Маранковкћ. Прксуствовали чдановк суда г. г. Вдадиккр Лацковвк ■ Драгутин Симић. Од одборника биди: г. г. 'Борђе II. Соколовић, Даињан Стојковић, Ђока Тошић, Стојан Пајкић, Дим. Миленковић, А. Н. Крсмановић, Мих Михаиловић, Васа Николжћ, Ђ. Митић, Р. Драговић, Нетар Новавовић и Д. Тадић. Деловођ, Мих. М. Марјаиовић. (овршетак) Чл. 20. Трошаринска Управа и њени органи при одређивању трошарине морају имати

у виду железничке, царинске и паробродске исправе о количани, мери и тежини предмета, на које по тариФи наплаћује трошарину. Ако ових докумената нема, онда ће се предмети мерити и према тој мери наплата трошарине извршити. Исто ће тако Управаи њени органи поступити и онда, кад нађу да поднете исправе нису уредне. Чл. 21. Погрешно урачуната или неумесно наплаћена трошарина враћа се из прихода трошаринског, кад је оштећени затражи, најдаље у року од 60 дана од дана наплате. Увозници пак дужни су да накнаде трошаринској каси мањке, који се пронађу ревизијом докумената за ту годину. Повраћај трошарине врши Ошпт. Суд на признаницу, коју оверава месни рачуноиспитач на основу поднесених оригиналних докумената. Али ако би повраћај трошарине Суд Општ. оспорио, потражилац има право жалбе у смислу чл. 11 ове Уредбе. Ово важи и за новраћај троахарине на оне предмете, који се из трошаринског рејона извезу, а на њих је трошарина плаћена. Чл. 22. На пиће, есенције и остале предмете који су смештени у магацине трошаринске (антрпоте), неће се наплаћивати трошарина све донде, док се у варош не унесу. Али ће и ови предмети плаћати лежарину, док су у магацину, према одредби чл. 25. Чл. 23. Ако би се десило да до руку трошаринских органа дођу предмети трошарини подложни, а сопственик се не јави да је плати, трошарински ће органи такве предмете у року од 24 сахата спровести уиравином магацину на чување и даљи поступак према одредбама царинскот закона и његовог поступка. Чл. 24. Трошаринска Управа мора имати потребне просторије и магацине за смештај све робе. И магацини и роба морају бити довољно осигурани од пожара, код каквог осигуравајућег другатва. Ако би се смештени предмети у трошаринским магацинима оштетили са небрежљивости рукујућих органа, за сваку штету одговараће Трошаринска Управа. Чл. 25. Предмети о којима говори чл. 23. као и они, који се смештају у одређене трошаринске магацине по тач. в. чл. 16. плаћаће лежарину, чију стопу одређује с времена на време и према врсти робе Трошаринска Управа по саслушању Трошаринског Савета. Чл. 26. Предмети који пролазе кроз варош, не плаћају трошарину, али њих вазда спроводи трошарински орган до излазне станице. Чл. 27. Како ће се вршити реекспедиција прописаће Трошаринска Управа у споразуму са Трошаринским Саветом.

Чл. 28. Сваки трошарински орган има право да свака кола, товаре и терете при улазу у варош прегледа и нађене предмете подвргне плаћању трошарине према тариФи и овоме Правилнику. Чл. 29. Сви трошарински органи морају би ги према сваком учтиви и предусретљиви. За противно поступање биће кажњени по овој Уредби. Чл. 30. Трошарински службеници стоје у вршењу службе под заштитом закона као и државни и општински службеници. Чл. 31. Трошарински службеници дужни су допустити суделовање државних власти на случај државне потребе, при пословима општинске трошарине, дајући им обавештења, па и помоћ на случај нужде, као год што су и ове власти дужне на захтев трошаринских власти притећи им у помоћ. Трошарински службеници дужни су хватати и све оне, који кријумчаре на штету државних и општиинских нрихода. Тако исто они су дужни извештавати и најближу надлежну полициску власт о свему оном што она према њеном позиву треба да зна или захте да јој се јавља. В. Поступак са приходима трошаринским. Чл. 32. « Приход трошарински употребиће се искључиво на оне општинске потребе, које су прописане чланом 1. закона о варошкој трошарини у Београду од 13. јуна 1884. године. Чл. ЗЗ^ Трошаринска Управа за сваки месец слаће Општинском Суду биланс. Чл. 34. Рачуни о приходу и расходу трошаринском подлеже коначном прегледу Главне Контроле, 3. Закључак. Чл. 35. Све случајеве који овом Уредбом и ТариФом нису регулисани, а не односе се на употребу прихода решаваће Општински Суд по преставци Трошаринске Управе. Решење судско сматраће се као допуна ове Уредбе и вредиће за све будуће сличне случајеве. Оио се подноси Одбору на оцену. Чл. 36. 0 изменама и допунама ове Уредбе решаваће Општински Одбор и подносиће то Влади преко Министра Финансија на одобрење. Чл. 37. Ова Уредба и све доцније измене и допуне ммају се преко службених Општинских Новина објављивати. А ТариФа поред обнародовања мора у свакој трошаринској канцеларији бити на угледном месту изложена .