Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НПВИ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XX.

НЕДЕМ 10. ШЛГТА 1902.

Број 10.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т I I, 13 II -Л : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , За стране земље на годину ц . . 9 ,

претплату ваља слати упутницом администрацији листа а све коресподенције уредништву РУКОПИСИ НЕ ВРАИАЈУ СЕ НЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

ОПШТИНОКО 7РЕЂЕЉЕ Ц АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу председнику оиштине Глазговске и г. Џемсу Латону иредседнику Уједгтених Музејских Удружења Уједипене Крапевипе —- Велике Вритани/је. и Шрске) Година 1896

(16) VIII водд. и водовод (НАОТАВАК) Ова велика и усталачна мера — а њу су предложшш људи који заслужују да им се имена у историји Глазгоа златним словима заиишу — њу су први предложили честити Лорепс Хил и Луји Гордон —• та мера буде од грађанства и бурно и одушевљено прихваћеиа; а буде тргнута тек пошто глазговска кумпанија за воду даде позитивна уверења: да ће довести Глазгоу још лепшу воду из веће даљине — на пример са далеког Лак Лобнега — и пошто у том циљу поднесе Парламенту и иројект закона. И Парламенат даде кумпанији потребни јој закон —- уз неке ситне измене, које је одбор општине глазговске предложио био — али тај закон остаде на крају крајева мртво слово; јер га кумпанија не могаде извршити, усљед тешких накпада које беше обвезана да даде воденичарима и другим повластичарима на реци Титу ; у размену за одвраћај воде са Лобнега. Једновремено, пак, с овим, стајао је пред Парламентом и треИи један пројект за снабдевање Глазгоа, или боље рећи његових предграђа, добром, чистом и здравом водом. То је био тако звани водовод Горбалса, и других крајева на јужној страни реке. Дабогме, да се Глазговска Кумпанија томе пројекту живо одупрла — видев у њему и опасност и повреду својих повлас.тичарских права — али пројекат прође кроз Парламенат и постаде закон и тако ми и дан дани имамо водоводну тековину тих дана, под именои „Торбалс гравитаг^ијони водовод " . Како је, пак, тај водовод ушао у саставни део нашега градског водоводног апарата, а јесте по себи врло интересан, то ћемо узети слободу да га у кратко овде опишемо. Дакле, предграђе Горбалс постало је саставним делом општине глазговске, још исте године, кад се водовод његов са градским водоводом спојио. У то доба, становништво варошко, јужно од Клајда, бројало је између шездесет и седамдесет хиљада душа. Горбалс кумпанија добије повластицу,

да може да одврати воду реке Брока или Ћрокберна и њених приточица. Земљиште, које се за тај циљ имало узети, износило је 2560 јутара, и налазило се на висини од неке три или четири стотине стоиа изнад морске површине, у онштинама Мернса, Лствуда и Нилстона у Ренфрушајру , или неких шест миља југо-западно од градскога рејона. Капитал кумпаније буде утврђен на 120,000 Фуната стерлинга, с правом задужењадо суме од 40,000 Фуната стерлинга. Највећа такса за воду, за кућевну погребу, буде одређена на један шилинг од Фунте киријске, а сама кумпанија буде ограничена на годишњу дивиденду од седам ио сто. И Горбалс кумнанија отпочне свој посао, и пусти своју воду дотичноме крају у години 1848. Па, како је њена вода била несравњено боља од воде у Глазговске Кумпаније, и како су се становници јужнога краја ш њоме основано хвалили, то Глазговска Кумпанија претрпи још исте године штету од пеких 4000 Фуната стерлинга у своме воденоме приходу. Успех, међу тим, окуражи Горбалскумпанију; и она одмах за тим(1850 године) издејствује иарламентско одобреље: да може повећати свој капитал са 30,000 фуната стерлинга у акцијама, и 10,000 фјната стерлинга интабулационим облигацијама — обоје у циљу — да привуче себи за муштерије и општине Рутерглен, Бархед, Ничил, Хорлет, као и неке друге у близини. Али, некако, ово овлашћење не доживи и стварне примене. У место тога, године 1853 обнови се повластица од год. 1850 —- с тим, да у ред стечених потрошача горбалске воде буде увршћена и варошица Ренфру. Ствар се, међу тим, и на томе не сврши. Јер, после неколиких узастопних покушаја, да се знатно прошири повластица Горбалс кумпанији, ова, најзад, у години 1855, изађе пред Парламенат као озбиљан такмац пројекту глазговске оиштине за добављање воде са Лак-Еатрајна. По оцени присталица Горбалс кумпаније буде израчунато, да се, на горњим изворима реке Еарта, даје саставити земљиште од 30,500 јутара, да исто може обухватити и приточице Еарта, Леверн и Ерн, као и да све то скупа може дати Глазгоу дневну количину од тридесет милијуна галона добре воде. Још се тврдило у прилог овога пројекта, да се тих тридесет милијуна галона дневно могу добити јевтиније но иста количина воде са Лак-Еатрајна, као и да би трошкови расли постепено према растућој потреби. Али овај је план имао и многих недостатака, главни међу којима беше: повремена недовољност извора, и равнодушни квалитет воде. Управо на среИу града Глазгоа., одбор општински

остаде чврсто при Лак-Еатрајну, и предлог Горбалс кумпаније цропаде. Ади, држимо се реда. Дакле, простор са којега Горбалскумпанија црпе своју воду и данас је псти који је био пре парламентског усвојења предлога о Лак-Еатрајну. Вода се ту скупља у четири резервоара , који леже, једни 296 стопа а други 352 стопе, над морском површином. Водени простор који ови резервоари, покривају износе и то, ирви 153\ јутра земље, други 47 3 4 , трећи 21, а четврти 4 јутра. Укупна запремина њихова (резервоара) износи неких 170 милијарада кубнихстона, иможе да прими у себе дневну количину од пет милијуна четири стотине и педесет хиљада галона воде за 194 дана. Прорачунато је, да и у годинама кад суша влада, дотични терен може да даде толику количину воде на дап, па је према томе узета и накнадна количина за четвртину целокупне циФре. Ова тако звана „накнадна вода" пушга се низ реку на нослугу потрошача доњега краја, и износи дневно један милијун четири стотине и педесет хиљада галона; док главна количина достиже цифру од четири или пет милијуна на дан, и иде поглавито на потребу становника који живе џзмеђу резервоара и вароши, обухватајући још и јужна предграђа Бархед, Бован и Ренфру. Горњи , у исто време и највећи, резервоар Горбалс водовода, тако звани Балгре, јесте и резервоар кроз који пролази највећа количина воде, и у коме се она таложи пре него сиђе у доње резервоаре, и у филтер корита. Дуж ивице овога резервоара направљен је један вештачки олук, у који има да се слива вода бујица, но која се при пролазу поред доњих резервоара на један особени начин и задржава, и у исте слива — нарочито — кад је време суво, а сама дотична вода бистра. Са најнижег резервоара, спроведена вода иде, кроз један камени олук, од 840 јарда у дужину, иде у филтер-ко^ш&. Кад се овај горбалски водоводни апарат пренашао у варош, он је захваћао простор од неких 3823 квадратних јарда, па је, дабогме, био и сувише стешњен за филтровање у модерном смислу те речи. Од тада, а тоје било у години 1877, Филтерско земљиште је проширено на неких 7849 квадратна јарда, на коме се данас налази слој од тридесет палаца иеска из Арана, слој од 4 1 1, палца добра шљунка; и слој од 18 палаца изломљеног камена иешчара, — кроз све које пролази вода за потрошњу. Пре него пак буде пуштена у варош, ова вода има још да прође кроз неке три чисте каце, — кадре