Београдске општинске новине

Број 10

- 74 -

Год. XX

да приме, и даље предају, читавих иет милијуна галона воде, па и мало више. Последњих година свога опстанка, Глазговска и Горбалска кумпанија биле су у стању да даду, удружено, неких тринајест и ио милијуна галона воде дневно, и на тај начин задовоље становништво од 300,000 до 400,000 душа. Кад се узме да је тада то значило знатно више од 30 галона дневно на душу, то се не може рећи да је тадањи Глазго био баш тако оскудан у води; нити се на количину воде и тужило тадање ста новништво његово. У истини, и у време кад је пројект за Лак-Еатрајн добио надлежно одобрење, Елајд је био тај који је уплашио своје Глазговце. Вода, коју је Глазговска кумпанија нружала граду била је већ неоспорно отровна — а она се црпла из тога Клајда — те, према томе, вода са чистих извора иертшајрских језера није нам ни за један дан прерано стигла. У Марту дакле, 1860 први пут она и потече у нашу жедну и жудну средину, те да нам — ако бог — да никада и не усахне... Ну, још једну реч о води из Клајда. Вода из Клајдајош се употребљава за фабричке потребе. Према одлукама Парламента од 1866, 1873 и 1879, учињен је распоред, те је уклоњен сав рибарски и воденичарски прибор, који је обично захваћао места на реци изнад Хочесонтаунског моста; а на угодном положају намештене су црике које црпу воду из Клајда, и преко резервоара и спроводних цеви, додају је Фабрикама варошким. Овај општински апарат водоводни заменио је извесне приватш црпке и цеви које су донде, због близине сопственикаим реци, постојале. Дабогме, да је многа првобитна машинерија приватних поседника ту и пропала, усљед пада у нивоу воде, а који је, пад, за собом повукло оно уклањање воденичарског прибора, као и да је ова оиштинска уредба за те људе једна и правна и материјална накнада. Садања општинска црпка, с резервоарима, налази се у Вестхорну , и у непосредној близини Белведерске болнице. Ту се, под нарочитим кровом, налазе две машине, које, снагом од по 80 коњских снага црпу воду из реке, као што се у другоме крају куће налазе казани и друге машинске потребе. Из реке, ове две машине бацају воду у два резервоара, од којих сваки може да прими по четири милијуна галона. Вода из тако напуњених резервоара иде у варош прво кроз једну велику цев, која се после све више грана и у мање губи. При изласку из резервоара, пречник је у те главне цеви 42 палца, али се он у вароши сужава на 36, а на јужној страни и на 12 палаца. Количина воде, коју ова општинска инсталација дневно избацује, прелази два и ио милијуна галона, а просечна цена коју фабрички јој потрошачи плаћајуизноси^бшилингаод 100,000 галона — дакле— нешто мало испод иоловине цене која се пла^а за воду са Лак-Катрајна. Ну, и то стоји, да има извесних Фабрика које је парламентско законодавство и нарочито привилеговало, а те Фабрике не плаћају више од шилинга за 100.000 галона воде из Клајда. ( Н аотавиће ое)

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 15. Фебруара 1902 г. Преседавао предеедник општине београдске г. Милован Р. Маринковић. Присустовали чланови суда г.г. Вдадимир Лацковић и Драгутин Симић. Од одборника били г г. Лавар М. Матић, С. М. Веселивовић, Милош Валожић, Ђорђе Н. Соколовик, М. Савчић, А. Н. Крсмановић, Живојин М. Перић, В. К. Ђорђнвић, Урош Бла; ојевић, Васа Николић, Р. Драговић, Коста Д. Глапинић, Т<>ма Цинцар Јанковић, Ђорђе Н. Петровић, М. 0. Петровић, Ох-. М. Леко, 1)г. М. Радовавовић, Љ. Н. Христић, Младен Николић, Петар Новаковић, Д. Тадић и Мих. Бобић. ДеловоЈ,, Мих. М. Марј:шовић. (СБРШЕТАК) III Одборник г. Раденко ДраговгсК наводи да се данас у сред вароши десио један немио догађај за који сумња да општински суд није знао. Пита председништво како се је смело то извршити ако је извршено без знања суда, а акоје пак извршено са знаљем општ. суда, онда како је општ. суд то могао одобрити. Председник је изјавио, да му није познато да се је у вароши десио икакав немио догађај а из говора господина одборника не види у чему је тај догађај. С тога моли господина одборника, да се изјасни у чему је тај догађај. Одборник г. Раденк о ДпаговиК изјављује, да је данас дошло на малу пијацу 40 људи трошарински да врше наплату неке трошарине на кола, да врше арамилук. Стоји на сваком ћошку ио један и чим виде, да ко изађе из које дрварске радње са колима натовареним дрвима или грађом тражи да му се плати 0, 20дин. трошарине. У мало што није дошло до туче. Председник изјављује да му није познато одкуда је управа трошаринска наредила ту наплату, али је више него сигурно, да се тај њен поступак ослања на који пропис тари®е и правила за наплату трошарине. ИзвидеКе ту етвар, па ако та радња управе трошаринске не буде основана на тариФИ и правилнику учинити даље шта је потребно. Одборник г. Васа НиколиИ представља одбору у чему се састоји овај постунак трошаринских елужбеника. Одборник г. Милош СавчиК такође објашн .ава у чему се састоји овај поступак управе трошаринске, објашњавајући уједно, да је Управа трошаринска ту своју радњу засновала на прописима тач. 63, и 64, чл. I и чл. IV трошаринске тариФе. Али да је та њена радња неумесна кад она нема на обалама Саве и Дунава своје стражаре нити су исте ограничене. По саслушању тога и говора одборника г. г. Томе Цинцар-Јанковића, Ђорђа Петровића и Јована Смедеревца у којима су доказивали, да је ова радња управе трошаринске неоснована и говора одборника г. Дим. Тадића којим је поменутим прописима тариФе правдао овај поступак управе трошаринске, а на предлог одборника г. Косте Главинића, — одбор је решио: Да општински суд обустави наплату колске таксе ван жељезничке станице и паробродског пристаништа, па да се питање о наплати исте изнесе на решење општ. одбору. IV Одборник г. Лазар МатииЛ наводи, да општински друмари у улици Краља Александра од Марвеног трга па на више ностављају шодер уза саму трамвајску пругу и ако је трамвајско друштво дужно да одржава калдрмуидрум поред своје пруге на ширини од 0,40 м. као што је и у другим улицама до сада радило. Скреће на то пажњу председништва и моли, да се нареди надзорнику за оправку макадама у истој улици, да се овако не ради већ да се

позове трамвајско друштво, да учини оно шта је према уговору дужно учинити. Председник је изјавио, да ће ту ствар извидети одмах и наредити шта је по истој потребно. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Матића и председника општине. V Предсецник моли одбор да саслуша предлог одборника г. Љубе Н. Христића, који му је, написмено стављен а упућен одбору општинеграда Београда мало час предао, а по коме се одмах може донети решење, пошто је седници присутно две трећине чланова одбора. По прочитању тога предлога, АБр. 1609, којигласи: „Из једних овдашњих новина видио сам да се приступило оправци „великих степеница," које од гостионице „Национала" воде ка Савекоме пристаништу. Ова ми белешка даје повода не да говорим о самој оправци — но да подсетим на историју постанка ових степеница, јер се она прилично заборавила, а међутимБеограђани не би требали никада, да је забораве. „До смрти пок. Кнеза Милоша, на меету садањих степеница био је само врлетан пролаз преко стена, незгодан за комуникацију и кад је лепо време, а већ и да се не говори о хрђавоме. Општина је више пута покушавалада место поменутог пролаза начини угодне степенице, али није могла успети у томе. Сопственици околнога земљишта били су и Срби и Турци. Док су Срби пристајали да приме део трогакова на себе, — дотле Турци о ма каквом плаћању нису хтели ни да чују и тако је опгатина била нринуђена да своју корисну намеру одложи до бољих времена. Кад је пок. Кнез Михаило ступио по други пут на владу, дао је богат поклон у новцу сиротињи београдској, али му је то било мало. Он је хтео да учини још други какав трајнији поклон свима Београђанима у опште, па знајући за тешкоћу општине да одговори поменутој великој саобраћајној нотреби, наредипок. Штајнлехнеру да о Његовом — Кне• жевом — шрошку из]>ади сшеиенице, које и до данас постоје и које су, дакле исплаћене једино и искључно новцем пок. Кнеза. „Ово је историја постанка ових степеница, па ако и једна улица у Београду има права и заслужује да носи име Кнежево — то су несумњиво ове степенице. Руковођен овим, мени је част предложити не само да се ове степенице у будуће зову „Степенице К*еза Михаила", но још и да се на згодном месту узида табла са сходним натписом, како се, више, ов азадужбина пок. Кнеза, не би предавала забораву. „Менисе чини, да биусвајањем овога предлога, општина само извршила свој дуг захвалности према пок. Кнезу," — одбор је једногласно р ешио: Усваја се у свему овај предлог одборника г. Љубе Христића. Да општински суд учини шта је даље потребно учинити по овоме решењу. VI Одборник г. Косша ГлавиниЛ, није одавна београдски грађанин, те му није раније била позната исторнја „Степеница Кнеза Михаила" која је мало час изложена у нредлогу одборника г. Љубе Христића. Слажући се потпуно са поменутим предлогом одборника г. Христића и скрећући пажњу председништвана иоврганост оправке истих степеница, која се сада већ у велико врши предлаже, да се калдрма која се сада налази од поменутих степеница до савске улице а која недоликује месту на коме је и јако смета саобраћају замени дуж дворигата цариварнице тротоаром .