Београдске општинске новине

Број 11

— 82 -

Год. XX

вршине његове и чини га управо једним огромним филтром. Али огромна маса воде, која се у њ слива, и не иотребује никаквог бистрења. Чак и ако би залутао у њу какав процент бојадисано материје, он би се сав растворио и изгубио, као у мору, чисте и бистре воде. Понављам, и вода у оних речица — приточица — и она је бистра; а кад пређе још и по стоји иеко време у језеру, она постане и кристално бистра." „Ја смело тврдим" велијош и г. Смит „да никакав град на свету неће моћи да се похвали са оваком и оволиком водом као наш Глазго са својим Лак — Катрајном." Али нису само неизбројне оне здравствене благодети, које добравода носи свакоме месту, и народу тога места. Г. Смит истиче у своме извештају и огромне користи чисте и слатке воде за ! : многу земаљску инцустрију. Тако на пример, он је прорекао, да ће катрајнска вода, али не само олакшати, и у толико појачати, калико радње тога краја, него да ће им дати и боље и јевтиније резултате. „Свака ће праља" — рекао је поред њега још и г. Ђетман —- „требати и трошити мање сапуна кад јој буде стојала на расположењу чиста и бистра вода." Кад се та вода са Катрајна и довела, онда је он приближно израчунао: да је она уштедила куЛевном буџету града Глазгоа неких тридесет хиљада фуната стерлинга годишње саиуна! док је на другим кућевним артиклима — као чају и кави — привредила грађанству сав остатак суме коју је донде износила такса за воду града Глазгоа. Да се саиуну још једном вратимо, брижљиво рачунање показало је: да га је Глазго после за читаву иоловину мање и требао и трошио. (Наставић-> се)

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 18. Фебруара 1902 год. Председавао лредседник општине београдске г. Милован Р. Маринковић. Присуствовали чланови суда: г.г. Владимир Лацковић и Драгутин Симић. Од одборнжка били: г.г. Мих, Бобаћ, Урош Благојевић, Лазар М. Матић, Тома ЦинцарЈанковић, М. 0. Петровић, Ђорђе Н. Петровић, ЈБ. Н. Христић, Васа Николић, Р. Драговић, Стојан Пајкић, Вг. Јован Данић, Вучко К. Ђорђевић, Рг. Радовановић, Н. Спасић и М. Клидис. Деловођ, Мих. М. Марјановић. (СБРШЕТАк) Одборник г. Раденко ДраговиК наводи, да је по закону о варошкој трошарини ваљало одмах, са увођењем трошаринске Унраве, прописати и уређење трошаринске Управе, како би се знале дужности и права трошаринских службеника; јер да је то раније учињено, можда се не би десило оно шта се је до сада дешавало у општ. трошарини. Пакад то није раније учињено, онда се јетомеморало једном приступити. Сем тога, применом досадањих нравила, и тари®е за наплату трошарине, увидело се, даје досадањи начин наплате трошарине тегобан, а сем тога, да су предмети подложни плаћању трошарине неправично порезани досадањом тарич>ом. Све је то ондашња трошаринска Управа представила општ. суду и одбору, и тада се је нашло за потребно да се једном приетупи целокупној реорганизацији општинске трошарине, у к °ј°ј Ј е цељи и образована комисија за израду елабората за преустројство општинске трошарине. То је што је имао да каже односно онога, шта је руководило општинску управу за измену досадањих правила и тари®е за наплату трошарине. Што се тиче предлога одборника г. ЦинцарЈанковића, да би измену тари®е ваљало одло-

жити до обновљења трговачког уговора о коме је реч, он не дели мишљење г. Цинцар-Јанкобића, јер се преговори око обновљења уговора могу продужити за дуже време. С тога предлаже, да се приступи претресу пројекта тари®е за наплату трошарине, којом би се имала заменити досадања тари®а. Одборник г. Сшојан ЛојкиК наводи, да је се раније увидело, да је трошарина по досадањој тариФи врло неједнако распоређена. Артикли који би требали да подлеже што мањој трошарини оптерећени су сувише великом трошарином, док су артикли, које би требало оптеретити већом трошарином, оптерећени сувише малом трошарином. То, и оно што је навео одборник г. Драговић диктовало је измену досадањих правила и тариФе за наплату трошарине. Слаже се са предговорником г. Драговићем, и тражи, да се приступи претресу пројекта тариФе. Предсецник уиоређује пројекат, тари®е са досадањом тариФом, и доказује тиме, како је пројектованом тариФОМ трошарина много правичније распоређена. Налази, да су разлози одборника г. Цинцар-Јанковића донекле оправдани; али, кад се узме да се преговори за обновљење трговачког уговора могу дуже време продужити, онда је неопходно потребно да се приступи ревизији садање тари®е без обзира на рок уговора. Поједини артикли садањом тариФОм и сувише суоптерећени трошарином, што неби требало да буде с обзиром на разне околности. Тако је грађевинареки материјал преоптерећен трошарином, да то омета подизање и уређење вароши, док су други артикли, који би требали да подлеже много већој трошарини оптерећени одвећ малом трошарином. Желео би да предетавништво варошко води о томе рачуна, да приступи проучавању поднесеног пројекта, и доношењем нове трошаринске тариФе отклони многе незгоде, које су из старе тариФе излазиле. Одборник г. Никола СиасиИ слаже се са одборником г. Цинцар-Јанковићем, и не налази за умесно мењати тариФу за тако кратко време кад ће се по закључку новог уговора иста морати опет да мења. Одборник г. Т \ча Цинцар- Јанковап, моли одборнике г. г. Драговића и Пајкића да му не замере, што ће даизјави, да разлози које су они навели нису изазвали промену правилника и тариФе. У колико је њему познато као слушаоцу ранијих одборских седница, ирописивању уређења трошаринске Управе био је основ сам закон о трошарини, а сем тога то су изазвале и раније дешаване злоупотребе у Управи трошаринској. Он нема ништа противу прописивања уређења трошаринске Управе, и замене досадањих правила за наплату трошарине новим, али није никако сада за измену тариФе. Промена тари®е тражи искуство а то искуство, треба да се стече прво на основи нових правила. Одборник г. Сшојан ПајкиЛ објашњава потребу замењивања садање тари®е и тиме, шт ) су истом преоптерећени производи које наш сељак доноси на пијацу. Одборник г. Тома Цинцар-Јанкови% моли одбор да не мисли да он хоће овим да га заведе, нити он сматра да остала господа својим говорима хоће да заводе. Не стоји разлог г. Пајкића, да су досадањом тариФОм преоптерећени произв ођачи, наши сељаци. Они нису преоптерећени, јер трошарину плаћају потрошачи у плаћању скупље цене. Сваки од нас троши дневно по динар на трошарину Остајући нри ранијим наводима и разлозима, није за промену тари®е оваквом као што је ова пројектована, јер јеиста израђена и сређена као статистички подаци, просто је у исту преписано оно што је у уговору изложено и по том таксирано.

Одборник г. Раденко ДраговиК опет је за промену тариФе, и са тога, што је у старој све спутано, и што при њој приходи варирају, што значи да она не ваља. Пита председништво шта је урађено са представком трговачког удружења по овој ствари? Предеедник је изјавио, да је по тој представци образована комисија, која ју је по прибављању потребних података проучавала, али није могла доћи до повољних резултата, јер је идеја трговачког удружења неостварљива бар за сада. Налази, да би ревизији садање тариФе требало приступити. Ако је пројектована тари®а у чему погрешно израђена, може се лако исправити и дотерати. Одборник г. Тома Цинцар-Јанкови& разлаже да"је идеја трговачког удружења утопија. Она се неможе никако остварити, јер нико не може допустити да они који имају своју трошарину плаћају и трошарину за општину београдску; а ако се хоће Београду као престоници да помогне за то се има других начина, којима надлежни могу прибећи. Нијеза промену тари®е ни с тога, што онштина за извођење својих великих радова, који су тако рећи на прагу, потребује новац — зајам — а нико јој га неће даги кад не зна сигурно њен приходод трошарине, који се не може знати према новој тариФи. Тражи да се његов предлог стави на гласање. Одборник г. Сшојан ПајкиЛ објашњава, да ће трошарински приход према новој тариФИ бити не само колики и по досадањој тариФИ већ и већи. Разлика је само у томе, што је трошарина по новој тариФи правилније распоређена. Председник општине верује у наводе г. Цинцар- Јанковића, да општина за извођење својих великих радова не сме поколебати свој кредит. Али је уверен и у то, да приход трошарински по ново пројектованој тариФи неће бити мањи од досадањег прихода, већ и већи ако се само приходи буду како треба прикупљали. Одборник г. Раденко ДраговнЛ не налази да тариФу не би требало мењати и због зајма, као што мисли г. Цинцар-Јанковић. Ко буде хтео да зна трошарински приход ради давања зајма општини даће му се правилник, тариФа и остали подаци на нека се уверава. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ побиј а разлоге одборника г. Драговића. Онај који хоће да да зајам хоће да буде сигуран о томе колики је трошарински приход, а тај му податак не може дати нова тари®а, ни правилник. Члансуда г. Драгушин Сими& налази, да је истек трговачког уговора слаб разлогсакога не би требало замењивати садању трошаринску тариФу, јер се услед новога уговора неће морати мењати сва тари®а. Мењаће се само оно што буде у тариФи у опреци са уговором. Тако рећи, извршиће се према уговору у тариФи ревизија. Кад се томе дода, да се преговори око закључења новог уговора могу протегнути дуже времена, онда се нема разлога остајати до закључења новог уговора са овом и оваком тариФОм, за коју сви видимо да је неподесна. Други пак разлог одборника г. Цинцар-Јанковића, да исту тариФу не треба мењати и због зајма, такође не може опстати, кад се имају тачни статистички подаци о годишње увезеној количини свију артикала подложних плаћању трошарине, и кад се има тариФа из које се да видети коликаје трошарина, као и правилник о начину наплате трошарине. Помоћу тих дата свакомеје лако срачунати годишњи трошарински приход. С тога је за то, да се приступи иретресу пројекта нове тариФе. Одборни -с г. Тома Цинцар- ЈанковиИ наводи, даје статистика несигуран податак за то, у толико пре, што се иста може за такве приходе удешавати.