Београдске општинске новине
Број 11
_ 84 -
Год. XX
рејона у атару општинском а поред тога и своја кола и коње. Сваки онај који хоће тим решењем да се користи мора доказати предње, а то се ничим другим не може доказати до уверењем. Управник трошарине не сме ником да верује да има ове услове док то не докаже. Према томе је његова радња саобразна решењу одбора и он само извршује то решење. С тога му не може ништа ни наређивати у смислу тражења одборника г. Христића. Одборнпк г. Богоје ЈовановиК изјављује да је ова такса за уверења велика. Председник одговара, да је она законом прописана. Одборник г. Љуба Н. ХјтслаиЛ изјављује да није задовољан са одговором председништва. По саслушању тога, —• одбор је прешао на дневни ред. VI По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 1746, 1670, 1659 и 1613, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су му непознати: Марко Марковић, бив. осуђевик, Драга жена Марка Марковића, овд., Лука Јовановић, таљигаш, Јелена жена Луке Јовановића, овд., Станко Окановић, Тихомир Дукић, зв. „Шубаран", Драгутин Николић, шегрт и Вицијан Јанош, ковач и да је доброг владања и доброг имовног стања: Јеротвје Марковић, овд. каФеџија. VII Председник износи одбору на решење молбу Владимира Поповића, општ. подархитекте, којом тражи шестонедељно осуство од дужности ради полагања иепита. По прочитању те молбе и мишљења грађевинског одељења по истој АБр. 1471, — одбор је решио: Одобрава се можиоцу шесто-недељно осуство од дужности, ради наведене цељи, које ће му се рачунати од дана кад га буде употребио. VIII По прочитању претписа господина министра Финансија, АБр. 1473, којим извештава општ. суд, да се не може одобрити одлука суда и одбора општине београдске од 29. Јануара ове године АБр. 1244 донесена по предмету одређења помоћи савезној стрељачкој дружини, одбор је примио к знању предњи претпис господина министра Финансија. IX По прочитању молбе Најдана Петровића, овд. дрвар. трговца, АБр. 1446 којом тражи,да му се закуп општинског дрварског плаца под бр. III у бари Венецији рачуна од првог Фебруара тек. године, пошто је исти тек од тога данаЈпочео уживати ; као и по прочитању извешћа економног одељења по истом предмету, АБр. 1490, одбор је решио : Да се Најдану Петровићу, овд. дрварскнм трговцу, закупцу општинског дрварског плаца под бр. III у бари Венецији рачуна закуп истог плаца од првог Фебруара тек. године, као дана кога је исти почео уживати. X Одборник г. Баса НиколиИ наводи, да су општински дрварски нлац под бр. III у бари Венеције држали под закуп Ковић и Теодосијевић, бив. дрвар. трговци. Да су исти пали под
стечај и поравнали се; да је општински заступник пристао на равнање тако: да се општини плати кирија до 1. Јануара тек. године. Пита председништво ко ће да плати општини кирију за овај плац за Месец Јануар тек. године, кад се садањем закупцу истог закуп има рачунати од првог Фебруара тек. године. Нредседник је одговорио, да стоји то да је општински заступник пристао на ово равнање. Да је општ. суд за издавање под закуп овога плаца држао лицитацију 31. децембра 1901 године ну да је одбор исту одбацио решењем својим од 4. Јануара тек. године, АБр. 3, и наредио, да се за издавање под закуп истог плаца држи друга лицитација, пошто је на првој добивена сувише ниска цена. Да је то урађено и да је исти плац решењем општ. одбора од 11. Јануара тек. године, АБр. 303, уступљен садањем закупцу за време од тога дана па до нрвог маја 1906 године, али да га садањи закупац није могао уживати до 1. Фебруара тек. године, с тога што сејеопштина обвезала да га загради, а што се није могло извршити пре првог Фебруара тек. године. Одборник г. Раденко ДраговиК наводи, да општински заступник није морао овде пристати на равнање кад је ово опшинско потраживање било од кирије, јер се таква потраживања наплаћују првенствено из ствари унесених у закупно добро. Сем тога општииа је имала права да се првенствено наплати из масе за сву кирију до рока закупа, тим пре што је имала са закупцима уговор по коме се је кирија имала плаћати тромесечно у напред. Међу тим општински је заступник пристао на такво равнање да се општини плати кирија до првог Јануара тек. године, а није тражио и ресто кирије до рока закупу. Према чему је општина изгубила кирију за Јануар тек. године у 208, 33 динара, и за Фебруар, март и аирил тек. године у 50 динара, јер је исти плац садањем закупцу уступљен за годишњу кирију од 2300 дин. а ранији закупци плаћали су 2500 динара годишње кирије. Одборник г. Коста ГлавитЉ, наводи, да кад ствар стоји овако како ју представља одборник г. Драговић онда доиста има до некога од општинских органа кривице за ову штету. С тога тражи, да општински суд изнађе ко је одговоран за ову штету општини нанесену па исту од одГоворног лица наплати. По саслушању тога, — одбор је решио : Да општински суд извиди ко је од општинских органа крив за то, што је општина на напред изложени начин оштећена па од тога лица ову општини нанесену штету наплати. XI Председник извештава одбор, дајенадневноме реду решење о томе; да ли одбор одобрава у начелу, да суд огаитине града Београда сноси све трошкове који имају припасти члановима Грађевинског Савета за долазак у седнице ради прегледа, оцене и давања мишљења по пројекту за каналисање Београда, који су израдили ТТТ . Везен и син, као и награде реФерентимаТпо истом пројекту по нарочитој оцени Савета и одобрењу г. министра грађевина, пошто је бу џетска партија буџета миниетарства грађевина за награде члановима и реФерентима Грађевинског Савета за ову годину сувише скучена. Прочитан је претпис Уираве града Београда, ГБр. 381, којим спроводи суду решење г. минисгра грађевина од 29. Јануара 1902, Бр. 175, којим је наоснови чл. 45, зак. о подизању јавних грађевина одлучио да ове трошкове сноси суд
општине града Београда, и тражи, да општ. суд за сада издејствује начелно одобрење одборско за овај издатак, чија ће се тачна сума јавити суду накнадно. Даље је прочитан поменути законски пропис. Одборници г. г. Димишрије ТадиД, и Љуба Н. ХрисшиИ не налазе никако, да је општинапо основу поменутог зак. прописа дужна да сноси ове трошкове. Министарство има да води надзор али оно нема права, да од општине тражи да она накнађава трошкове — награде — онима, чија мишљења министарству требају приликом вршења овога надзора. Министарство нема права да тражи од општине да она ове тропгздве нак нађава тим пре што оно у своме буџету на то има позицију расхода. Одборник г. 1)г. Милан БацовановиК наводи да општина ове трошкове треба да сноси, — и ако по поменутом законском пропису није то дужна чинити, са следећих разлога: Поменути пројекат мора бити прегледан и цењен од Грађевинског Савета. Грађевински Савет у тој цел.и мора држати више седница него што их је до сада преко године дрзкао а чланови истог по закону имају права на дневнице кад у седнице истог долазе. Предвиђени кредит министарства грађевина на дневнице члановима и ре®ерентима Грађевинског Савета био би у редовним приликама довољан, али како је пред Грађевински Савет изнет на преглед, оцену и мишљење овај пројекат зашта ће Савет имати да држи већи број седница него што их је до сада држао — једном у недељи дана — то и кредит предвнђен на дневнице његових чланова и реФерената не може бити довољан, тим пре што за преглед и оцену овога пројекта морају долазити у седнице сви чланови Грађевинског Савета. Кад је кредит миниетарства на ову цељ, као што и сам г. министар наводи скучен, онда општина треба у свом сопственом интересу да притекне министарству у помоћ око сношења ових трошкова, како би се решењу питања о каналисању Београда што скорије приступило. С тога је, да се усвоји у начелу, да општина сноси поменуте трошкове. Одборник г. Љуба Н Хрисшић не дели мишљење предговорника. Кад министарство има права да води овај надзор и дужност да сноси трошкове око тога а одобрени му кредит на то не стиже, онда оно нека тражи накнадни кредит од народног представништва, а нека не скида те трошкове са државе и без ослонца у закону баца их на општину. То је једно, а друго је овде питање у томе што се овде не каже, колико ће ти трошкови изнети апристајати на сношење неодређених трошкова по све је неумесно. Предсецник општине не слаже се са предговорником и налази да су његови разлози не оправдани. Налази да би по све неумесно било остављати питање о каналисању Београда не решено само за то што министарство грађевина нема буџетске могућности да плати дневнице члановима и ре®ерентима Гр ађевинског Савета за преглед, оцену и давање мишљења по пројекту за каналисање Београда. Београд сваким даном све веће штете даве због немања канализације. С тога је мишљења да о томе не треба даље дебатовати већ у начелу пристати на напред поменуто решење г. министра грађевина. Одборник г. Сшојан НајкиК је за то да одбор пристане на поменуто решење г. министра грађевина кад је г. министар упутио предмет Грађевинском Савету. (СВРШИЋЕ СЕ)