Београдске општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XX. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

НЕДЕМ 2«. ШАРТД 1902.

Број 12.

I I. I •: II V : За Србију на годину ..." 6 динара на пола године 3 , За стране земље на годину 9 ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАТ. А.ЈУ СЕ • НЕПЛАЋЕНА ПИ01А НЕ ПРИША Ј7 СЕ

0ПП1ТИНСК0 7РЕЂЕЊЕ АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу иредседншу оиштине Глазговске и г. Џемсу Латону иредседнику Уједгтених Музејских Удружења Уједињене Краљевине — Велике Бршаније и Ирске) Година 1896

(18)

VIII ВОДА и водовод 2. (НАСТАВАК) * * * У години 1854, општина глазговска, наслоњена на стручњачке оцене г. Ветмана и Г)г. Ангуса Смита , поднесе Парламенту пројект закона о водоводу и води са ЛакКатрајна. Рекао би човек, да тако лена једна мисао, подупрта још таквим стручним ауторитетима, треба да буде примљена на све стране, без и једне речи. Али на против, и у Парламенту, па и у самоме недру Глазгоа, она удари на најжешћи отпор! Као ројеви ни.;оше у вароши на све стране квартовни митинзи , на којима се покушај општинске управе осуди као нека нова иореска напаст, и на којима се (митинзима) израчуна: да ће грађанство за нову воду имати да плаћа „по два и по шилинга на сваку фунту стерлинга од кућне кирије." У самоме одбору парламентском, надлежном за претходно проучавање таквих предмета, нађе се главом један глазговски уншерситетски ирофесор, један Фредерик Пени , да тврди: да баш за то што је та катрајнска вода тако ненадмашно и бистра и чиста, да она баш за то има и моћи и својства да раствара олово у себи; па, како ће се за спровођење њено употребљавати оловне цеви , то се може мислити коликом се ризику тровања оловом излаже читав један град?! Излишно је рећи, да је ова стручнопроФесорска ,сведоџба, али не само направила сензацију у Парламенту, него и пресекла рад на пројекту у дотичном одбору. Требало је управо грдних мука, и маса нових стручњачких испитивања, доказивања и уверавања: да г. Пени греши, да су његови експеперименти крајње непоуздани, а закључци и зебња од Катрајнске воде савршено неосновани. И ствар је изгледала тиме, најзад, спасена. Али, тек што се овај општински пројекат опрости опозиције г. Пе нија, а искочи пред-а -њ сам лордовски Адмиралитет наш. Дотична господа пронађоше, да би одвраћање толике количине воде са

реке Тита довело у питање пловидбу на Форту — јер рекоше да је ток ове реке и онако спор, и да на своме кориту гомила знатне блатне талоге; па, ако би му се одузела још и она половина воде и водене снаге, коју добија од бистрога Тита, онда би пловидба на њему (Форту) била колико и немогућа. На ове замерке одговоре покретачи катрајнске воде с доказима: да се ни у ком случају неће одвратити од Тита више одједне шестине водене му количине; да свих педесет милијуна галона, које би дневно отуда добијао Глазго, не износе ни један четири стотинити део воде која прође кроз Стерлинг, кад река нарасте, и да у добу кад се језера после суше понова пуне, да се ни онда количина воде код Стерлинга не умали са више од једне четрдесетине, ако и педесетине. Чак се може рећи, да би се, за суве сезоне, количина воде у Форту, снагом предвиђене накнадне воде, чак и повећала. Али Адмиралитет оста пра својим примедбама, и његова интервенција би довољно јака да доведе до одбацивања целога пројекта. Општина глазговска, међу тим,не клону. Далеко од тога, она одмах сљедеће године (1855) изађе пред Парламенат са новим пројектом. Пре свега, она ту себи осигура и ауторитативну потпору нових стручњака, г. г. Стефенсона и Брунела , који подупру извештај г. Бетмана. За тим се постара за накнаду штете, ако би каква искрсла за пловидбене интересе на реци Форту , одобрењем суме од 7000 Фуиата стерлинга. За тим се погоди са рибарима на истој реци, и све их задовољи. Онда склони Горбалс компанију да пристане на 6°\„ интереса на капитал јој од 180.000 ф . ст. па се за тим погоди и са противничким становницима краја горбалског; и најзад, са новим и тачним хемиским анализама у руци, разбије све раније хемичарске погрешке. Тако прихваћен и поткрепљен, пројект општински продре кроз Парламенат и добије санкцију закона, — на дан 2-ог јула 1355 године. Вреди пак поменути, шта је општину глаздовску коштало да само и дође до оваког једног парламентског решења. у виду стручњачких, мисијских, трошкова линга, или шест динара у злату превелика кад који се после, Глазгоом излио. Дакле, према закону, — тако мучно стеченоме, — Суд и Одбор општине глазговске постави нарочите комесаре , с пуно-

Кошталојује, —у виду стручњачких, кои у опгате службених радова и — неких 26.000 Фуната стерстотина и ледесет хиљада Велика сума, али не и се подмери са благословом у виду катрајнске воде, над

моћијем, да могу своју извршну власт пренети и на нарочиту комисију. Свршив, као што већ наведосмо, са Горбалс компанијом, она се у скоро погоди и са Глазговском водоводном кумпанијом, откупив њихове повластице по цену интереса од 4 1 1 2 °ј 0 на капитал обичних им удеоница, од 303.700 ф . ст. а 6°| 0 на капитал пријоритетских им удеоница од 41.680 ф . ст. Накнада обема кумпанијама доби, према томе, облик вечите ренте, која је у буџет оппхтински унела и сталну циФру расхода од 27.000 ф. ст. или 675.000 динара у злату. У број језера, на која је одбор општине глазговске добио власт према закону од 1855, долазило је првенствено језеро ЈКатрајн , или Лак-Катрајн, а за њим језера, Лак-Акре , Лак-Венакар и Лак Дронки. Природан одлив ових језера нада на реку Тит — али тако — да се Лак-Катрајн прелива у Лак-Акре, а овај у Лак-Венакар, који такође прима у себе путем једног канала и воду из Лак -Дронкија. Водоводни плаи града Глазгоа прављен је искључно с погледом на воду из Лак-ЈСатрајна, остављајући остала језера да дају накиадну воду реци Титу. За потребу града Глазгоа одреди, се као дневна количина воде из ЛакКатрајна, неких иедесет милијуна галона; а на име накнадне воде реци Титу из осталих, језера неких четрдесет и по милијуна галона. Али да кажемо коју и о природи физичких услова који окружавају, нама тако драгоцени извор водени, Лак-Иатрајн. Лак-Катрајн — под којим разумемо и иредео, а не сшојезеро, тога имена — налази се у једној од најкиисовитијих области Уједињене Краљевине, Енглеске и Шкотске. Тешки облаци, који га стално походе са пучине Атлантског Океана, ударе прво на високе брегове, који леже западно од ЛакКатрајна, ту се разладе, и у лађењу спуштају и на језеро и на целу околину огромне масе чисте воде метеорске. Тачне белешке, вођене од овога закона од 1855 год. за овај изворни крај, сведоче:да се просечна годишња висина кишнице ту пење од 60 до 95 палаца! Код Гленгајла, а то је на горњем језику Лак-Катрајна, висина годишње кишнице често прелази и 100 палаца, док у особено - влажним годинама достиже висину, чак, и од 130 палаца. Па како сва ова богата кишница пада и на бреговито и на стрмо земљиште — на тако рећи, чисту и голу стену — то се скоро свеколика маса њена, са врло малим губитком од испаравања, слива у оно неколико језерских резервоара. ГТТто се грађевинске дужине самога водовода тиче, он је,'саобразно закону од 1855