Београдске општинске новине

Број 12

- 90 -

Год. XX

изнео неке тридесет и четири енглеске миље, или од нрилике неких иеделет и иет километара. — Код Могдок-ЈСасла, а то је на двадесет и шест миља од језера, саграђен је резервоар који може да прими у себе 488,700.000 галона воде; и из тога резервоара, који лежи неких 317 стопа над морском површином, добија Глазго своју добру воду кроз цеви од ливенога гвожђа. Тунели на овоме водоводу износе неких скоро дванаест миља у дужину, и добивени су про сецањем тврде примитивне стене; док грађевина на отвореним одсецима, као и мостовима, износи више од десет миља у дужину. Пречник је водоводу осам стопа, * а иад од миље: десет палаца. Кроз долине Докреа, Ендрика и Блена, вода се за неке скоро четири миље спроводи у сифонским цевима од ливенога гвожђа, с падом од пет стопа од миље. Рачунало се, да ће овакав водовод моћи спровести Глазгоу свих педесет милијуна галона воде на дан, као и да ће оне четворостопне цеви од ливенога гвожђа, које имају пад од пет стопа на миљу, моћи да приме двадесет милијуна галона. Али се оба рачуна ноказала као погрешна. Рапаве ивице водоводних тунела показале се да имају и неку моћ усиоравања воденога тока, — тако да највећа количина, кроз њих, протекле воде није могла прећи дневну циФру од четрдесет и два милијуна ; док се, на против, код оних гвоздених цеви показало, да им је она глатка и стакленаста површина унутарња, добивена обмазаношћу исте извесном катранском смесом, појачала спроводничку способност до цифре од тридесет милијуна дневних галона. На тај начин није се, доиста, морало хитати са предвиђеним дуплирањем водоводних цеви ; али се због наглога раста Глазгоа, морало номишљати на што скорије осигурање веЛе количине потребне му воде. Описујући глазговски водовод, године 1859, на скупу Британскога УченогаДруштава у Абердину, г. Бетман је, између осталога и ово рекао : „Грађевина ова броји, које мањих које већих, седамдесет тунела. Први од ових почиње на самом уласку воде у водовод код Лак-Катрајна, и има 2326 јарда (преко два километра) у дужину. Последњи тунел свршава се на јужноме крају водовода, пре него овај уђе у већ поменути резервоар. Он има 2650 јарда (скоро два и по километра у дужину) и лежи на 260 стопа испод брдска му врха. Први је просечен кроз стену гнајс и плочасту мику, а овај други кроз тврди и зелени траи. и Радови на овом водоводу почети су у мају 1856, а довршени у октобру 1859. На дан 14-ог октобра исте 1859 Њено Величанство Краљица Викторија дошлаје лично у Глазго, изашла на језерске висине Лак-Катрајна, и свечано пустила први млаз употребне воде из Лак-Катрајна у глазговски градски водовод. У марту 1860 цео Глазго је и редовно почео добијати ту своју нову и добру воду. А сад, укратко, да кажемо шта је Глазго платио — колико га кошта — та нова вода и тај нови његов водовод. По сведеним рачунима од године 1860, цело је предузеће коштало 920.000 Фуната стерлинга, или двадесет и три милијуна динара у злату. Од ове суме, 771.500 ф . ст. отишло је на саму грађевину водовода односно — на аквадукт, сиФОнске цеви, резервоар, и на мрежу цеви у вароши; 79.000 ф. ст. на откуп земљишта и разне експро-

пријације; 27.500 ф. ст. на иарламентарне трошкове; и 42.000 ф. ст . на инџинире и канцелариске трошкове. Но није прошло ни десет година, а већ је Глазго осетио потребу за веКом количином воде. Прематоме, још 1864приступи се удешавању висине на мостовским спроводницама, те како би оне могле додати већу количину озиданоме и тунелисаноме делу водовода. За тим, у години 1868, повуче се нова линија сифонских цеви преко Докреа, Ендрика и долине Блена — оне У Докреу са 48 палаца у пречнику, а оне у ове последње две са 36 стопа у пречнику. Но, како је растућа потреба за водом превазишла и ову доправку, то се дода још један ред сифонских цеви, одговарајући пуној спроводној снази озиданога и тунелисанога водовода — преко долине Блена у Iодини 1875, преко долине Ендрика у 1877, и преко долине Докреа у години 1882. Како се, пак, после показало, да и ова допуна грађевипска не стиже — односно и поглавито с тога — што оне' две велике и главне спроводнице, што воде из могдочког резервоара у варош нису за то довољно велике, то им — 1880 — додаду још две цеви са по 36 палаца у пречнику. Овај додатак у спроводним цевима продужЗД је дужину глазговског водовода са још једно десет и по миља, тако, да је он после тога у целини износио неке 44 1 \ 2 енглеске миље. Тако исто, сума коштања ових донравака изнела је 290.600 ф . ст. (преко седам милијуна динара); док је у истоме размаку времена отишло на иове цеви у самој вароши и околини неких 222.000 Фуната стерлинга. Најзад, поштоје и на ОГ' равку Горбалских Филтрова утрошено неких 21.600 ф . стерлинга то се слободно може рећп, да је, до 1880 године закључно, општина града Глазгоа уложила у своје предузеће ЈГак-Катрајн — каииталну суму од 1,464.000 ф . стерлинга, или тридесет и шест милијуна и 360.000 динара у злату. ( П аставиле се) Штампарска погрешка. — У посдедњем 11 броју нашег листа, а учланку „Ошптинско уређење Глазгоа" поткрада се једна ружна погрешка. Тако, на првој страни, трекега ступца, а у почетку посдедњег нараграфа стоји: „г. Бетманово мишљење о води са Лак-Катрајна подупре снажно и наш оддични комичар 1)г. РобертСмит", з треба дастоји: „наш одлични хемичар Бг. Роберт Смит." Молимо накдоног читаоца да ову погрешку у читању исправи.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 19. Фебруара 1902 год. Председавао председник београдске оиштине г. Мидован Р. Маринковић. Присуствовади чланови суда г.г. Вдадимир Лацковић и Драгутин Симић. Од одборника бшш:г. г. Живојин М. Перић, Мидош Валожић, Љуба Дојчиновић, Богоје Јовановић, Стојан Пајкић, Раденко Драговић, Васа Николић, Лазар М. Матић, Тома Цинцар-Јанковић, М. 0. Петровић, Ђорђе Н. Петровић, Љуба Н. Хржстић, Др. М. РадоЈаиовић, Петар Новаковић, Д. Тадић, Урош Бдагојевић и Коста Д. Главинић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. (СВРШЕТАК) Одборник г. Димишрије ТадиЛ налази да овде ваља расправити два питања, а на име : прво је у томе, да ли ове трошкове треба да сноси министарство грађевина или општина. По основу поменутог прописа на који се г. министар позвао, општина није дужна да их сноси, док међутим министарство има у расходу свога буцета и по-

зицију за овакве трошкове, што је довољан доказ да је министарство дужно сносити ове трошкове. Друго је питање, да ли општина да прими на себе ове трошкове, кад г. министар правда своје решење скученошћу позиције свога буџета на овакве трошкове. Мишљења је, да би општина — само ради што скоријег ,решења питања о каналисању Београда а никако, што је по закону дужна да то чини, јер то никако не стоји, требала да прими на себе трошкове о којима је реч. То треба нарочито нагласити г. министру, јер би се у противном стварао иреседан, по коме би г. министар тражио увек да општина плаћа трошкове ове врсте, које по закону иначе није дужна да сноси. Он је, дакле, за то да општина добровољно поднесеу овомконкретном случају трошкове о којима је реч у виду награде члановима и реФерентима Грађекинског Савета. Одборник г. Манојло Клидис слаже се са предговорником и мишљења је да општина треба да поднесе ове трошкове. Одборник г. Косша ГлавнниЛ, налази да је овде реч о разумевању чл. 45. зак. о подизању јавних грађевина. Кад одборник г. Тадић као човек од закона налази, да општина ниједужна по основу поменутог законског прописа да сноси ове трошкове а међутим је потреба да се питање о каналисању Београда што скорије реши, он предлаже да се усвоји у начелу да општина поднесе трошкове о којима је реч у овом конкретном случају, али да се од плаћања истих за будуће огради. Да се у тој цељи одговори г. министру: Да одбор општински налази, да општина по основу поменутог законског прописа није дужна да сноси ове трошкове, али вољна, да се решењу питања о каналисању Београда што скорије ириступи, пристаје да ове трошкове у овом конкретном случају поднесе. Одборник г. Уроги БлагојевиАј] није за стварање преседана, пристаје да општина подцесе трошкове у овом конкретном случају с обзиром на важност предмета о коме је реч, али да се од плаћања истих у будуће огради. Одборник г. Милан 0. ПетровиД, је за то да се овај захтев г. министра као противузакон одбије, а да се г. министар извести да ће општина члановима и ре®ерентима Грађевинског Савета по извршеном прегледу, оцени и датом мишљењу по пројекту за каналисање Београда издати хонорар, који ће им но извршењу тога посла одредити. По саслушању свега тога, председник је ставио на гласање како предлог одборника г. Косте Главинића, тако и предлог одборника г. Милана 0. Петровића. По извршеном гласању седењем и устајањем нађено је да су за предлог одборника г. Петровића гласали одборници г. г. Тома Цинцар-Јанковић и Милан 0. Петровић, а за предлог одборника г. Главинића остали чланови одбора присутни данашњој седници. Према оваком исходу гласања, — одбор је решио: Да општина београдска поднесе ове трошкове који припадају члановима и реФеренгима Грађевинског Савета за долазак у седнице ради прегледа, оцене и давања мишљења но пројекту за каналисање Београда, који су израдили Ш. Везен и Син. Да се г. министру уз извешће о овоме одговори, да општински одбор пристаје да општина ове трошкове само у овом конкретном случају поднесе, не с тога, што је према законском пропису на коме је г. министар засновао своје решење од 29 Јануара 1902, Бр. 175, дужна да их сноси, јер по поменутом законском пропису она