Београдске општинске новине

Б рој 12

- 91 -

Год. XX

није дужна да их поднесе, већ с тога што је вољан да се решењу питања о каналисању Београда, које се од толиког времена повлачи и које је поБеоград одвећ важно, једном приступи. XII По прочитању молбе браће Р. Гођевац, овд. Фабриканата АБр. 774, којом траже да им општина уступи уз накнаду известан део свога земљишта које лежи поред њиховог земљишта преко пута од Фабрике монопола дувана на коме намеравају подићи своју Фабрику; као и по прочитању извешћа грађевинског одељења по истом предмету, АБр. 1367, из кога севиди према приложеној скици да земљиште које молиоци траже да им општина уступи лежи преко пута Фабрике монопола удаљено од топчидерског друма за 18,50 метара пред имањем молноца а мери пет стотина и шесет квадратних метра, — одбор је решио: Усваја се у начелу ова молба браће Гођевац, овд. Фабриканата, да им се уз накнаду коју буде одредила проценилачка комисија, која да се према закону састави уступи у својину општинско земљиште постојеће преко пута Фабрике монопола дувана на одстојању од осамнаест и по метара од топчидерског друма, а пред имањем молиоца на коме намеравају подићи своју Фабрику и мери пет стотина и шесет квадратних метара према приложеној скици. Да општински суд даље по закону поступи. XIII За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седннцу и «?годобрење прекорачених кредита Управе Јтрошаринске у 1892 години; предлог суда запремештај ошЉгинског сењака; преддог уираве водовода за одобрење кредита за проширење општ. водовода; предлог суда за исправку решења одбора од 17 децембра 1901, АБр. 11107 донесеног по саопштењу процене имања Браће Петра и Михаила Ђорђевића, због регулације и предлог преседништва о начину извршења регулације вароши, —одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу.

РЕДОВНИ САСТАНАК 26. Фебруара 1902 г. Председавао предеедник општине београдске г. Мидов. Р. Маринковић. Приеуетвовали чланови суда г. г. Владимир Лацковић и Драгугин Симић. Од одборника били: г. г. Ђ. Соколовић, А. Н. Кремановић, М. Савчић, Милутин Ј. Вожић, Љубз Дојчиновић, Урош Благојевић, П. Павловић, Лавар М. Матић, Ђорђе Н. Петровић, Мих. Бобић, М 0. Петровић, Др. М. Радовановић, Љ. Н. Христић, Петар Новаковић, Р. Драговић, Костр. Д. Главинић ш. Коста Др. Ризнић Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник оддука седнице држане деветиаестог Фебруара тек. године и примљен без измена. II У данашњој својој седници као првом своме састанку поеле оног сулудог догађаја који се је десио 20 ов. м. у Шапцу, одбор је на предлог председника општине, као представник престоничког грађанства, увек верног и оданог династији Обреновића, уверев да ногађа родољубиве осећаје својих суграђана и сваког Србина у име своје и својих суграђана једногласно изјавио: Да осуђује поменути сулуди догађај који се десио 20 ов м. у Шапцу, презирући његове инспираторе, аизјављујући

Његовом Величанству Александру I Краљу Србије и Његовом Дому верност и пода ничку оданост. III На преддог одборника г. Косте Д. Гдавинића, — одбор је решио: Да се решење одбора донесено у његовој седници од 19 Фебруара тек. године по молби Браће Р. Гођевац, овд. Фабриканата, да им општииа уз накнаду уступи у својину своје земљиште, које постоји спроћу Фабрике дувана на остојању од 18,50 м. од топчидерског друма а мери 560 кв. метра, — непушта у извршење док се и околна земљишта од Вајфертове пиваре па до пробирнице према тапијама сопственика истих не сниме и повуче једна регулациона линија, — па предмет изнесе одбору ради оцене да ли је могуће исто решење пустити у извршење, пошто преко поменутог општинског земљишга пролази један пут и пошто ће се у околини истог ускоро подићи млин хлебарског удружења и друге грађевине. IV Одборник г. Раденко ДраговиД, наводи како су се пронели гласови, да се је у општинској трошарини појавио неки деФицит, који јеучињен у времену када је истом унрављао пок. Јован Дамњановић. Пата председништво : стоји ди то у истини и ако стоји онда колики је тај деФицит и у чему се састоји. Председник ј е одговорио, да месна контрода прегдеда документа односећа се на приход трошарински из тога времена и да му по томе није никакву представку учинида. Ако контрода наиђе на какав двФицит учиниће се шта је нотребно, пошто се кауција пок. Дамњановића још налази у ошпт. каси и не може се вратити, док се документа о којима је реч надлежно не прегдедају и рачуни не разреше. По саслушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве: одборника г. Драговића и председника општине. V Одборник г. Раденко ДраговиЛ наводи, да је одбор раније решио да се обустави наплата колске таксе ван жељезничке и паробродске станице, а да се решење тога питања изнесе пред одбор. Да управа трошаринска и поред тога решења наплаћује опет неки ђерам на савској и дунавској обади на песак, дрва и остало који је сама прописала. Моли председништво да томе стане на пут, а да се тај предмет, ако је потребно да се протумачи који пронис правила и тариФе за наплату трошарине изнесе одбору на решење па да одбор по томе донесе решење. Председник је изјавио, да се општ. суду није нико жалио, да му се неумесно напдаћује трошарина на овим местима, а ако се ко буде жалио општински ће суд извидети једи радња управе трошаринске саобразна правилима и тариФИ за наплату трошарине или не и жалиоца о томе решењем известити како би могао да употреби правно срество. Све дотле док се неко не буде жалио општински суд не може знати да ли се коме трошарина неумесно наплаћујеи не може ништа решавати кад постоје правила и тариФа. Оцборник г. Косша ГлавиниЛ надази да се овим само губи време кад се не зна у чему се састоји неправплност радње управе трошаринске. С тога моли одборника г. Драговића да ту

ствар представи одбору писменим актом на основу кога би одбор ту ствар узео у претрес и ако је у питању разумевање појединих пропкса правила и тари®е за напдату трошарине исте протумачио Члан суда г. Владимир ЛацковиЛ разлаже да свако коме се чини да према њему управа трошаринска неправилно примењује правида и тариФу за напдату трошарине, има нрава да се жади општ. суду, а општински је суд дужан по тој жалби учинити извиђај и ствар решиги и своје решење саопштити или на захтев и у препису издати жалиоцу, који има права да противу тога решења суда и осталих виших власти употреби правно срество редом до Државног Савета. Кад по овој ствари нико није прогиву радње трошаринске управе изјавио жалбу општ. суду, онда не налази да је умесно узимати у претрес једно питање без икаквог основа. Одборник г. Косша ГлавиниИ желео би да општ. суд у колико је могуће избегава бирократизам свуда па и у овоме питању. Председник је изјавио, да и сам није за бирократизам, ади се ове ствари друкчије не могу решавати. Одборник 8. Милош СавчиЛ наводи, да међу лицима којима се наплаћује ова такса има и сиротних таљигаша, који нати имају времена, нити знају да се жале. Ако би се то питање решавадо ван одбора, сигурно је да ће ова такса остати. С тога тражи да се то питање реши пред одбором. По, саслушању свега тога, — одбор је решио: Да се пређе на дневни ред. VI Одборник г. Косша ГлавиниК пре него се пређе на дневни ред хоће да учини на председништво једно нитање, које се тиче уређења малог калимегдана и пошумљавања падине великог калимегдана окренуте реци Сави. Општина је за пошумљавање поменуте падине ископала рупе целом падином па и онуда куда је пројектована улица. Па кад ће иста удица туда морати проћи ускоро, онда зашто засађивати дрвеће и онуда куда она мора проћи, па га после вадити и поново расађивати. Моли председништво да се то место куда ће пут проћи не засађује. Сем тога већ је време да се ради на уређиваљу паркова, а општина никакве радове на уређењу мадог калимегдана не предузима и ако је преко новина изашло, да је мали калимегдан устунљон ооштини на уређење и уживање. С тога пита председништво, да га извести на чему та ствар стоји? Председник је одговорио: Да питање о уступању поменуте падине и малог калимегдана општини на уређење и уживање није још де®инитивно свршено. Општина није добидајош последњи пристанак војне власти. Ургирао је ту ствар из дана у дана од; како је почео на томе радити и ту неки дан му је обећано, да ће се у скоро свршити. У граду је смештена једна батерија и за вежбање исте претворен је једгш део мадог калимегдана у манеж. Обвћано мује да ће се иста батерија преместити на које друго место. И даље ће ту ствар неарестано ургирати, каке» би се једном свршида, да би општина могла приступити уређењу малог кадимегдана. ТТТто се тиче засађивања оне падине ведиког кадимегдана, стоји то, да ће исту једним дедом заузети улица, али док се иста туда проведе проћи ће мало више времена, због тога што се тек сада за исту раде пданови, који морају бити надлежно одобрени, а сем тога тај се посао не можо ускоро свршити ни с тога, што ће тај посао стати повећу суму новаца.