Београдске општинске новине

Број 12

_ 92 -

Год. XX

С обзиром на ту околност општински је суд нашао за потребно да се дела та падина и што скорије пошуми. А кад се приступи спровођењу улице, о којој је реч, лако ће се дрвеће повадити и пресадити. Сећа се а и сам г. Главинић зна да је велики калимегдан прво тако пошумљен па се је после дотеривао и уређивао. Оцборник г. Косша ГлавипиИ остаје при томе да би поменуту падину ваљало пошумити донде докле се неће улицом заузети, јер се то дрвеће кад се буде пресађивало неће примити као што се није примило ни ово што је на великом калимегдану вађено и пресађивано. Што се тиче малог калимегдана моли председништво, да непрестано ургира решење о уступању истог општини. Председник прима к знању ову нримедбу одборника г. Главинића односно пошумљавања поменуте падине, а што се тиче мадог калимегдана заузеће се колико више може, да се питање о његовом уступању општини најскорије де«инитивно реши. По сасдушању тога, — одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Главинића и председника оиштине. VII По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 1828, 1827, 1901 и 1933 и начвлства среза врачарског, АБр. 1900, којима се траже уверења о вдадању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и доброг имов ног стања: Јосиф Русо, овд. мењач, Иван Павловић, овд. трговад и Милан Јовановић, овд. бакалин; да су доброг владања и сиротног имовног стања: Елијас Леви, овд. посредник и Вељко Тоскановић, опра вљач музике; и да су му непознати: Атанасија Ђурић, шегрт Никола Димитријевић, књиговезац, Димитрије Исаковић, бив. слуга, Јохан Махник, музикант, Соса СоФија — Јовановић, глумица, Стеван СтеФановић, слуга, Милан Илић, бив. ко чијаш и Крста Пашковић, кујунџија. VIII Председник извештава одбор, да је управа општинске трошарине у 1892 по разним позицијама одобреног јој буџета учинила прекорачења у суми од 31114,98 динара. Да је месна контрола тражила од општинског суда акта, којима су та прекорачења одобрена али да општински суд није иста могао пронаћи. Међу тим апсолутно је немогуће да та прекорачења нису одобрена кад су у то време општ. рачуни прегледани тромесечно од нарочите одборске комисије. Општински је суд о томе известио месну контролу која је актом својим АБр. 1069 тражила да суд изиште надлежно одобрење од одбора и г. министра Финансија да се та сума као већ исплаћена расходује. Моли одбор да изводе одобрити да се иста сума може по добивеном за то надлежном одобрењу г. министра Финансија расходовати. По саслушању тога, а после говора одборника г. г. Косте Др. Ризнића, Мих. Бобића, Пере Павловића и Косте Главинића, — одбор је решио: Одобрава се општ. суду да суму у тридесет и једну хиљаду сто четрнаест динара и деведесет и осам пара динарских колико је управа општинске трошарине у 1892 години више утрошила по следећим партијама и то: на набавку кола и коња у 99,47 динара; наплате особљу у 14,245,43 динара; на штампу у 1607,60 динара; на оправку и доправку зграда у 6885,28 ди-

нара; на канцеларијске трошкове 3620,20 динара; на кирије у 2182 динара; на намештај у 2245 динара; на оружје у 240 динара расходује. IX Пошто је председник изложио потребу премештања општинског сељака са садањег места и мишљења општ. суда да би исти требало преместити у мајдан исаод болнице за душевне болести, а после говора одборника г. г.Милутина Божића, Косте Гдавинића и Лазара Матића, одбор је решио : Да општински суд образује једну комисију за одређење места на које би се општински сењак имао преместити па кад комисија изврши тај посао онда да општ. суд учини одбору Формалан предлог за премештање општинског сењака. X На предлог одборника г. Ог. Милана Радовановића, — одбор је решио: Да се умоли војна власт да што скорије измести војни барутни магацин који се налази на западном врачару пошто су се у близинн истог у последње време почеле подизати многе грађевине и пошто у близини истог постоје и две болнице, те да се не би десио какав несрећан случај, јер је био случај, да је стражар код истог магацина пуцао на једног умоболног, који је из болнице био побегао. XI На предлог општинског суда, — одбор је решио: Да се решење одбора од 17 децембра 1901 године АБр. 11107 донесено по саопштењу процене земљашта Петра и Михаила Браће Ђорђевић у Ратарској улици, ради експропријације за регулисање поменуте улице, измени и да гласи: усваја се ова процена. Да се сопственицима Браћи Петру и Михаилу Ђорђевић, исплати из општинске касе на терет касе регулационог Фонда, кад ова буде у могућности да исплату изврши за двадесет и три квадратна метра и двадесет и пет квадратних десиметара земљишта, колико им се има за сада одузети за регулисање Ратарске улице, — по осамнаест динара од квадратног метра, свега четири стотине и осамнаест динара и педесет пара динарских а по извршењу законом предвиђених ФОрмалности. XII По прочитању акта управе водовода АБр. 1406 којим предлаже суду да изиште наддежно одобрење да може утрошити у овој години суму од 80000 динара на проширење општинског водовода као и по прочитању накнадног акта управе водовода АБр. 1772, којим објашњава, шта се за сада има урадити на проширењу општ. водовода, а после говора председника општине и одборника г. г. Косте Главинића, Милутина Божића, Косте Др. Ризнића и Уроша Бдагојевића, а на предлог одборника г. Главинића, — одбор је решио: Одобрава се општинском суду да може у овој години на терет вишка трошаринских прихода по добивеном за то надлежном одобрењу г. министра Финансија утрошити суму од осамдесет хиљада динара на проширење општинског водовода. У комисију за преглед и оцену пројеката радова, који се имају извршити на

проширењу општинског водовода пре него се исти поднесу одбору и надлежној власти на одобрење бирају се одборници: г. г. Коста Д. Главинић, Милош Савчић и Бг. Милан Радовановић XIII За остале предмете стављене на дневни ред за данашњу седницу и то : преддог председништва о начину извршења регулације вароши; саопштења извешћа Главне Контроде но предмету прегдеда општ. рачуна за раније године; избор члана грађевинског одбора и његовог заменика; саопштење процене имања Бг. Воје М. Суботића, млађег, овд. лекара; молба носачког удружења за новчану помоћ; модба Богосава Поповића, берберина, да му општина изда под закуп извесно своје земљиште на Дунаву за подизање Фабрике ракетла; молба Милоша Савчића, инжињера, да му општина прода по цени коштања 5 комада водомера: молба наследника Фрање Козданског, бив. овд. због својине извесног земљишта; молба Косте Скендеровића, кбог регулације; молба друштва за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце за осветљење у Студеничкој улици; саопштење акта Управеграда Београда по предмету измештања свињских обора, који се налазе на углу Ратарске и Гробљанске улице; пренос кредита одобреног у прошдој години за испдату луга маси пок. Боже Боди, од купљеног имања; одобрење кредита за исплату ванредног осветљења за 1901 годину; понуда Радисава Митровића, трговца дрвених коцака за калдрмисање улица; модба Вује Ранковића, царинарског чиновника, због регудације и молба Младена Ђоковића, општинског кочијаша за продужење осуства, — одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Умро. Андра Здравковић, дугогодишњи чиновник општине београдске, преминуо је напрасно 22. ов. м. у вече. Бог да му душу прости. НАУЧНО - КБИЖЕВНИ ДЕО „ИЛИРСКО ТРОПОЉ1" (балканско полострво) - од ЈОВАНА ДРАГАШЕВИЋА (3) (ОБРШЕТАК) * Ф * „Бвоград јв најкрвавији камен на свеколиком ратишту Јевропв". „Ни Беч, као центар средње Јевропе, ,.ни Рим као некада, столица светске државе, ни Цариград, као мост између две културне континенте — нису се толико људске крви напиди, колико овај поносни паћеник, Београд". „0 њега се разбијаше најтежи облаци свагда антагонске струје југа и севера; о њега се ломио најгушћи пљусак ошмичких стреда, а крхао тврди зид чуваоних штитова ; о њега се грабише чили дивљаци скитско-пустарске сиромаши, и троми иишомци јужно - нриморског обиља; о њега се отимаше и, хисторијом у политички живот позвани, нови народи Сарматске низије и Крапачких гора, па и, цивилизацијом на доконање осуђени сшароседиоци бујних Апенина и