Београдске општинске новине

Број 12

- 93 —

Год. XX

Хема. Овде се по друти пут скобио бедевински шурбан Мединскога стегоноше са власшожељном шијаром у маншију обученог Рима ; овде је одважни потомак Османов потражио Ариадово наслеђе, и куцнуо адком на Бечка врата. Над Београдом се укрстила крива димискија азијска са ритерским мачем јевропским, и код Београда је средња Јевропа бранила каиије своје, и отискивала хорде турске од житног јој придворја Тисе и Дунава." Ћ Судбина је Београдова хисшорија јужне Јевроие. Ова огромна важност његова уедовљена је поглавито двема приликама. Водена бразда Саве и Дунава врло је згодно одвојида наше полуострво од остале Јевропе, и скоро кроза сва времена јевропске хисторије овде на овој прузи бејаше полнтичка граница државама, а често и ■народима. А Београд је управ на тој велебној бразди, на међи југа и севера." „Но ово, само по себи, не би морало тако много претезати на кантару значаја и важности, дч Београд није уз шо и на главном ударцу свију комуникација, и сувих и водеиих, које нагие колуосшрво везује за Јевроиу. Узмите правац додине Савске, која са прага Ломбардијског амо језди ; узмите правац долине Дравске , која уз то још и Лишву и Рабу изводи амо; погледајте правац Дунава овде, који овамо носн и воду Чешке Мораве; погледајте правац извијугане Тисе, која са целог Кариашског амФитеатра воду искупља — па ћете видети: како све те ч етири големе реке Бееограду тегле, како се све те пребогате додине код Београда свршавају, како се све струје и кудтурне и економне код Београда стичу, те се све и иолишичке и војне тежње тако огромнога простора ка Београду сасређују." „Овакав географијски иоложај нема више нц један град на коншиненшу Јевроие. Али то није све." „Ова огромна равница, коју с југаограничава по целој њеној дужини река Дунав и Сава, а са свију осталих страна скоро непрекидни иланински венац, све од Загреба на Градац, Беч, Токај, Сашмар — кад би та тако годема просторија била, што - но - реч, херметички затворена, онда одношај нашег полуострва ка северу, ударајући на тај препречни зид планински, заустављао би се ту, и на доступним падинама Јулијских Алиа и Кариашских гора завршавао би сав свој утицај. Али ова средњодунавска низија која није као Сахара гола и пуста, него роднија од Скишије, и иишомија од Сармашије она има два голема ошвора ка осталој Јевропи: један према северозападу, други према североистоку, оба готово позвана и намењена, да је у ближи додир доведу са том осталом Јевропом. Па ова ушиченосш средњо-дунавске низије и остаде Јевропе, наравно да и утицај и одношаје нашег полуострва преноси и иреко оног планинског руба, и кроз отвор чешке Мораве са Терманијом; а кроз отвор на изворе Висле (на Дукљу) и Дњеира (на Јаворник) са Русијом у узајамницу долазећи, спроводи струју са јевропскога југа на обаде немачког и блашног (балтичког) мора, а са поморја јаншарског (ћилибарског) на приморје маслине и неранџе. и „Но иста та богата и голема област средњега Дунава није ни на јужној међи без отвора, нити херметички затворена. Као вода, која се присоја оног планинског венца од Алиа и Кариаша, шшо се Савом, Дравом, Дунавом и Тисом ка југу и конвергентно спушта, тако и сва струја економна и трговна, социјална и државна, прибира се као на левак према ушћу долине Моравске. и „Београд, на међи измеђ југа и севера, у правцуте сваковрстне струје, на обали најважније водене бразде, на брегу тако значајне додине оравске — која у његовоме домашају издази на

равницу и низију средњега Дунава — тако намештен Београд природан ј в мосшобран на тој светској бразди свакојаких комуникација, и најјачи редан на Фронту нашега полуострва према северу." и Ад' пођимо још даље." „Колики значај у хисторији светској имађаше Злашни Рог на Усиору дебелога Понша, и тумудтумски обрт на мосту измеђ Јевропе и Азије — то из раније знамо. Коаику важност и сада има, и никада је изгубити неће, увек вредна радионица егејских и ионшинских примораца, некад сјајна стодица ирвог хргшЛанског цара, сада злашно руно модерних Јасона — и то добро знамо. Кодику и како значајну улогу, у односима Азије и Јевраие , имађаше Визаншије Консшаншиноиољ и Сшчмбол — то с уздахом памтимо." „Но Цариград је на окрајку Јевропе. И Ишалија и Шианија и Скандинавија удови су њени." „А на шруиу те Јевропе, и баш на прсима њеним, стари Винди изабраше и настанише, и потоњи цареви римски подигоше и утврдише далекочувену Виндобону на најважнијој јевропској артерији, насредини измеђ њеног почела и понора јој у пуклину пданинску покрханог Ђердапа. Преволики и пребогати Беч, у срцу средње Јевропе, вазда најважнији трг њезин, на знаменитом отвору, кроз који Алии и Кариаши Дунав пропустише, на северном прагу средње - дунавског војишта, и на распутици најпретежнијих комунукација и операцијских праваца: на запад за Баварску висију уз Дунав, на сееер у Лабу и Одру Моравом, на исшок у Русију на Вислу — тај Беч — око кога гравитирају сви односи центрадне Јевропе, морао је постати природним магнетом и јужних крајева, и пожељном метом Панонских и Мизијских народа. Тежишту, које јевропско - левантијски односи имају у Цариграду, — Беч је кантрабаланс средње Јевроие за одношаје њене к' „ исшоку." „За ову, пак, политичку, економну, културну и стратегијску вагу средње и југоисточне Јевропе, Београд — на средокраћи измеђ Беча и Цариграда, на међи Јевроие и „ Оријенша на јужноме прагу средњо-дунавског војишта он је био и остаје сшожер, који држи баданс измеђ оба тежишта овог демоподитичког кантара." „Сем тога Београд и јесте сшрашегијско место одсудно ирвога ранга. и „Нису, дакле, писци средњега, витешкога, века Београд називали ОХоггош АЊа— Славни Београд. А нису га ни Турци, кад су на врхунцу своје сиде и славе били, залуду прозвади: Дорул-Џихац-Двор, управ, ираг свешог боја. „Ову безривадну важност Београда нико и никада није превидео" „Ми смо једном казали да је долина српске Мораве иорша храму јерусалимском. Тој јерусадимској порти, Београд бејаше прва врата са севера. Он је српској Морави, и данас ирви и најглавнији браник и . „За одбрану Дунава још је римски цар Трајан подигао многе тврђаве на важнијим местима, и у њима сместио поуздане дегијоне своја Између појединих тврђава, други цар римски, Дукљанин (Диоклецијан) подигао је још многе оикоие за бољу безбедност пограничних крајева. Па и Консшаншин и Јустинијан подигли су у истим крајевима многе куле и многе градове. Али сви ти градови, и Трајанови и Дукљанинови и Константинови, па и Јустинијанови, деже у развалинама ево већ иешнајесш векова. А Београд стоји, и још стоји." „Многа су места и иначе некада важна била — па више то нису. Ал' је Београд и пре

и после и вазда био и остаје на ударцу машице сваковрстних струја." „Његов положај никада нијв губио цвне." Алиму је за то" — по компетентоме писцу „и свекодика иеторија бурна и олујна, страшна и крвава." Тако на страни ЗЗбсвога „Тропоља," он о њему још и ово веди: „Веограду није никада суђено било да задржи дуго камен на камену. Његови дворови не могаху никада добити изглед антиквитета. Његови домови једнако се из праха подизаше, и једнако у развалине распадаше... Од како су изнађени топови, око њега једнако грмише " Овај историјски ®акт писац објашњава погдавито тиме, што је Београд мање више, али скоро увек био на државној међи измеђ две државе, као и на путу безброј освајача. Кад је удазио у састав које јужне државе, он јој је био ослонац за напад, иошиора у борби, а сшрах за непријатеља на северу. А кад је долазио у руке северном освајачу, онда су се улоге мењале, али је стратегијска и свака друга важност њему стално остајала. И Веч је — вели плац — „по своме геограФиском положај и стратегијском значају врло важно место, па није доживео толике промене колико Београд. И Цариград је у сваком погледу место првога ранга, па ни он није тодико иашио као Београд. Истинаје, као што рекосмо, да много чини што је Београд на међи државној. Али има и других места, што су на међи. — И Сшразбург је на међи две антагонске државе, па опет није толико шриео колико Београд. Има овде једна околност са свим оригинална, и у Јевропи јединствена. Аустрија и Турска, — којима је до јуче међа био Београд — те државе нису на,родне, него су обе подитички мозаик , каквог више у Јевропи нема. Аусшрија, као држава немачка, влада над народима који нису Немци; а тако и Турска господари над народима кој и нису Турци. 4устрија, војујући против Турске, није газила Турке, као и Турска војујући против Аустрије, што није сатирада Немце. Обе државе, ратујући једна против друге, робиле су са свим шре&и народ, за који ни једну ни другу није срце болело. Турци су преко сриских леђа газили Маџаре, а Аустријанци преко маџпрских леђа газили Србе. Кад је Турска славида победу, онда су патиди Хришћани: Срби и Маџари; а кад је Аустрија светковала победу, онда су и опет страдали Хришћани: Маџари и Срби. Маџари и Срби бејаху безглавно стадо, о које се оба суседа отимаше. И Маџари и Срби бејаху робље, којв јеишдо из руке у руку. из окова у оков. Овакав сдучај у Јевропи само је овде, и више нигде. Но исти је он и узроком те је Београд био кошијом оба претендента на овекрајеве. Узмемо ли још у обзири то, да је на обема обалама Саве и Дунава један исши народ; да су не само Србију и Босну, као Аустрији најближе покрајинв Турске, него и цео Банаш, цео Срем са Славонијом, кроз цеду Бачку и даље к Барањи, као Турској најближе покрајине аустријске, па и у ратовима, држади и заузимали скоро сами Срби да је, дакле, преко њихова огњишта ишао и онај ирви бранички ираг аустриски, обедежен крвавим појасом од Сигеша на Мохач, Сеншу, Темишшр и Лугош, онда нам овака променљива, а вазда грозна, судба Београда постаје још јаснијом и разумљивијом, иошшо због шога Београд бејаше и као неки ценшар једног исшог, но у две царевине иодељеног, нароца, чија је и шежња и освеша гравиширала око Беоврада „И овај је случа! у Јевропи само један!" „ Ако, дакле, све ове прилике и околности приберемо уједно, онда нам издази: да је Беоерад био вазда громовођч, о који се разбијаше сви громови кад год се скобише хетерогени облаци нашега полуострова и предела старе Паноније. Он је био онај злокобни магнет, који јена себе