Београдске општинске новине

I

Број 15

— 126 —

Год. XX

мортизацију задужења због регулаци.је Београда - , молбе: Милана С. Милоеављевића општ. инжи њера и 1-)г. Воје Кујунџића општ. лекара за осусхво; молба одбора довојака за. цодизање споменика пок. Војиславу Ј. Илићу због места за споменик; извешће економ. одељења о држаној лицитацији за издавање под закуп траве за кошење на старом гробљу; предлог Управе водовода за докупљивање земљишта за прошпрење водо вода; молба Драг. С. Мијатовића, због регулације; одобрење кредита уЗбдинара за исплату Косари Шандор суме коју јојје примио и упропастио Живко Секулић, б. општ. пријавник; избор комисије за проучење регулације вароши ради ревизије досадањег рагулационог гглана, — одбор је решио: Да се ставе на дневни ред за идућу седницу.

ПОШ/МЉАВАЊЕ ОКОЛИНЕ БЕОГРАДА (СА ХИГИЈЕНСКОГ И ЕСТЕТИЧНОГ ГЛЕДИШТА) Данашњи дан ; кад се већ толико брине и ради на побољшању здравља човечјега, и кад се троше милијуни на стварање услова хигијенских, дужност је не само науке, да на основу егзактних опита поради на објашњењу овога одиста важног питања, већ и државе, владе, општине ит.д. као представника народних, да створе што више и што бољих срестава, која би имала све услове за што јаче и трајније одржање здравља човечјега. Културни народи европски, код којих се одавна увидео благотворни утицај шума на здравље човеково, воде озбиљну бригу о шумама, зналачки раде на подизању и одржању шума, и на унапређењу шумарства. Код њих се много писало о значају шума са гледишта хигијенског т.ј. о утицају шума на здравље човечије. Да шуме имају благОтворни утицај на здравље човеково, опште је познато. 0 томе се, чуло и код нас, и од времена на време пренашано и невешто пресађивано по које зрнце шумско из туђега краја; али то зрнце није могло код нас ни корена ухватити, јер је незналачки и у невреме бачено на и онако неплодно земљиште. Но не улазећи у оцену жалоснога стања наших шума и шумарства, које нас је до расула довело ми смо намерни да овим чланком покажемо: колику важносш и какав ушицај имају шуме на здравље човечије, и какву би корисш имали гра ђани наше ирестонице, кад би се њенх околина засацила шумом. Да би што свестраније доказали, какву би благодат имали Београђани од пошумљења своје околине, послужићемо се податцима и резултатима, до којих су дошли учени људи дугогодишњим опигима, радећи на овом важном питању. Ови ће докази свакоме становнику Београда отворити здраве погледе, и утврдити га у веровању, да су чисш вазцух и добра вода ирви услови за здравље човеково, а чист ваздух и здрава, вода, могу се добити најбоље ,и најлакше из шума. Без сваке је сумње, да подуже бављење у шуми, у пољу, крај мора и језера, као и у самој близини већих шума, много боље прија здрављу човечијем, но становање у нечистом и загушљивом ваздуху, пуном дима и прашине, боље насељених градова. Који однас још није осетио пријатцо уживање, кад лети изиђе из прашињавих, и, свакојаких испарења пуних, улица београдских, у Топчидер, Кијево, или на Авалу? За што људи бегају из великих вароши и проводе своје слобрдно време у пољима и ливадама, у шумама и пгумом засађеним бањама и парковима, ако не за то, да се науживају чистог и свежег ваздуха и добре ладне воде?. ■ ,

Реконвалесценти и други разни болесници, упућују се у климатска здрава места на становање и лечење, а та су места у првом реду шуме и брегови, а у другом реду, море, језера, купатила ит.д. у т. зв. Санашорије. Семопштих здравсТвених користи, које нам нружају таква места, утиче шума у извесним приликама и снециФично. Тако се често опажа, да се салубритет сумпорастих и мочарних предела много побољшава, подизањем добро одгајених шума. Позната је истина, да велике гиуме, како у Европи, тако и оне у Инђиј и, служе као неки браник ирошив гиирења колере и др. заразних болести, и одавна је доказано, да места, која се налазе у шумама, или у непосредној близини њиховој, није често колера ни походила. Шта више, има доказаних примера, да шумска места, где колера никад није ни долазила, чим су обезшумљена, одмах су била колером нападнута. Сличних нримера имамо из јужних предела Савезних Америчких Држава у погледу грознице, где је већ пре Христа било познато дрво „Еиса1урШз Ст1оЈ )и1и$ ", које читаве пределе брани од најопасније врсте грознице, т. зв. жуте грознице (маларија). 0 лековитом утицају шуме на човечији организам, било је одавна разних тврђења и разних мишљења. Једни тврде да се тај утицај састоји у одбрани дрвећа од сунчане жеге ; други приписују шуми хемијски утицај на чишћење ваздуха; трећи опет налазе тај утицај у великој количини кисеоника и азота у шумскоме ваздуху, или застунају мишљење, да нас шума чува од јаких и штетних ветрова, и да помоћу многобројнога лишћа, механично чисти ваздух; а четврти опет држе, да дрвеће утиче на влажност земље, и на стање воде у земљи. Ова многа и различита мишљења долазе отуда, што још ни до данас нису прављени егзактни опити са шумским ваздухом и са шумским земљиштем, који би нам пружали потребан материјал за научне доказе о санитарној важности шума; али су иЗак и у том погледу учени људи дошли до непобитних резултата. Многи опширни радови о саставу шумског ваздуха и о карактерним особинама шумског земљишта, који су публиковани за носледњих неколико деценија, попуњују овупразнину, и довољни су да створе сигурну основицу, на којој ће се даље радити. На основу ових иснитивања, нема сумње, да се санитарни утицај шуме односи од чеетЈ« II а извесне карактеристичне особине шумског земљишта. (Наставиће се)

ДЕФИНИЦИЈА ПАТРИОТИЗМА (Иввађена ив кљаге једиог нашег историјографа) „Хоћемо да кажемо којуо једној особиии, ко.ја је свааоме човеку урођена, иу коју васпитање и образовање на изаестан начин облагорођава. Та је особина: себичност, егоизам. Ова се црта карактера особина себичности — налази у свакога божијега створа, почев од најниже животиње па до најузвишеннје;а човека. Сгарање да се она не оштети, зове се од скора у науци: борба за опсшанак , и то у првоме реду, за опстанак лични , индивидуални. Ну, како се овом борбом осигурава и опстанак расе , соја, то ,је природа свакоме живоме створу у душу усадила и тежњу: да овај егоизам пренесе и на иородицу. Тако се, и за то се, свака живогиња, па и сваки човек, борп али не само за свој опстанак, него и за опсганак свога пороца, своје породице. Али ту сад настаје и разлика из-

међу животиње и човека. Код животиња ова се особина, овај егоизам, завршава са породом и породицом; код човека не. Човек, чимје припитомљавањем створио себи друшшво , које је од живота његова неодвојно, као и породица сама, преноси своју себичност, свој егоизам, и на тај шири круг, и на тодрушшво; па, сљедствено, води борбу и за опсганак тога друштва. А ако је човек умножавањем свога друштва, доспео да буде народ , и, једнакошћу интереса, то велико друштво узима као своје друштво, своје сродство и род, онда његов егоизам обухвага и тај најшири круг, и онда његово ја не остаје само при њему лично, нити само при његовој породица, него прелази и на то највеКе друштво његово, на његов народ , на цело његово племе. Тада он своје ја промеће свуда у ми, и брани га и заступа онако исто себично , као и оно прво и своје лично ја." „Овај егоизам, производ је вишега васпитања, ширега образовања, свакако плод више свесши човечанске, пробуђене и очврсле у племена и народа. Он нема ничега заједнлчкога са оним узаним живошињским егоизлом. и као највећа разлика између човека и животиње, зове се с правом: благородним, илеменишим. ОваЈ егоизам, то је: патрИОТИЗам ! Али приђимо му још ближе". „Дакле, овај благородни и племенити егоизам народни, овај иатриошизам , који цео један народ претвара у једно лично ја, тај егоизам, односно патриотизам, искључује лични егоизам, и тиме посгаје снага и моК коју ништа не може да савлада. И та моћ обезбеђује опстанак расе, и постајенајјача заштита свакоме појединцу, који, —- и ако по себи слаби прут, у сноиу свога народа постаје права сила , и има услова да траје." „Са овим благородним егоизм л м народним, са овим правим и чистим патриотизМОПН, и мали народи створили су велике државе, и мала снага извела је велика дела, и ситна и незнатна племена остављала су светла и чувена имена". „Овај иоследњи егоизам у коме је угушен сваки лични егоизам, овај истинити патриотизам јесте и једини сигурни јемац за опстанак државе и племена, и он једини и пише и оставља историју народа и држава." „Кад се деси да један народ почне да губи ту своју особину, свој иашриотизам, онда се његов народни егоизам враћа и претвара у онај првобитни, лични и живошињски егоизам; и онда, ма како тај народ изгледао крепак и светао, он је већ ударио натраг , и он мора пропасти. Не велимо да мора он одмах и са лица земље ишчезнути. То не. Али он није више оно што је био кад је отаџбину текао и стекао, и он ће без те отаџбине брзо остати. Тако изгубљен народ може, доиста, још отаџбину имати, али ће ју он имати само као човек, а не као народ." „Другим речима, народ којим овлада лични егоизам, себичност, саможивосш, такав народ нема и не може имати будућности. А не може ју имати за то, што је он постао самом себи иаразит, што је почео да једе, па ће најзад и појести, себе самога. Као раса , такав народ губи еластичност за живог; као цруштво он губи експазивност за рад; као човек он губи свеет о свешломе и вишешкоме значају свом, и пропада и постаје ђубре за другу расу,