Београдске општинске новине

Број 15

— 127 -

Год. XX

која га као мртав и мастан материјал за своје снажење употреби. Док је јошжив, такав народ — други народи — потроше на зелен, а кад умре њега се нико не сећа, нити му ико за душу даје. Ово, истина, не бива за годину па ни за две али — бива." ;; Чувајмо се, дакле," — вели при крају ових својих реФлексија наш историјограф — „чувајмо се и ми, Срби , ове тешке болести народа и држава: личног егоизма. За народе, то је болест јача од колере, јача и од куге. То је иорок, који се али не само као зараза силно шири, него који и многе друге иороке рађа, и, народе и државе мори. И онда, чак, кад се јавља као најмање зло, и онда је лични егоизам тако велико зло, тако велчки неиријашељ патриотизма, да у њему, у личну егоизму утонули, народ , и кад је цео, и онда је само један свој ништавни део." НШНО-КМЖШИ ДЕО

0ДГ0В0Р НА ПИТАБЕ КО СУ ТИ МАКЕДОНСКИ СЛОВЕНИ? (Отворено писмо редакцаја „Руско-Славјанскаго Календара" за 1890 год.) (3) (Наставак) * Покрет извршен у ирвој трећини VII века о коме нарочито говори ПорФирогенит, називајући те словене Србима (и Хрватима), на сваки начин био је посдедица образовања Словенске државе под Самом. Ти „Срби и Хрвати" биди су иринуђени да оставе оне области, које су остале биле вт грааица Самове државе, а на које су сидом иагртади Франци из Франконије (између Мајае, Дуназа и Чешке) и Немци са Везера. Налазећн се зааадно од Лабе, поглавито у подгорина Харца, и на планинама „ Тириншках Гора" (онда зване „ Лиие а ) и „Шумаве" (Вбћте\угаМ) сасвнм је прародно, д^суто били сшочарско пдеме (не — обичан појав у Словена), и као таквом није му бадо ни тешко да своју стоку крене тражећи нове домовине (као и иначе нове пашв). Ово племе Пор®ирогеаит правилно назив* „Србимг", јер су ту заиста и били главно „Сораби и , и нешто „Венди ". Па ПорФир)генит добро вели да су из „ Ђојке " и дошли, јер су заиста они иоред и кроз „ Бојоароју а (данас, Баварску) и Ћ Боемију и ('1ошку) и прошли. Гонећи сзоје стадо, све од пашњака до пашњака, они су прејездили источне огранке Алиа, и преко реке Муре и Драве пади на Саву од извора до увора њеног. Па и кад су прешли ту, за онда граничну, реку царевине византијске, они су опег са својим стадом заузеди иланине, и — како онда тако ево и данас — ти ПорФирогенитови Срби сшочарски су народ-, док су, на против, они раније-дошли и биди и остади земљораднички народ. Ну ; кад смо већ дошли на ово, хоћете ли ми, Господине Редакторе, дозволати да вас потсетим на нешго, што бн вас иначе могдо помести у оцени народа са стране ешнографијске. Верујем, да вам је познато, да се сасвим друге духовне способности развијају у сточарског, а друге у земљорадничког народа. Узмимо иоезију. Земљораднички народ није никада беспослен. Оне ситне бриге, којима га та земљорадња обузме целога по цео дан ; не остављгју му времена да се на д »то баци у наручја ма ком одушевљењу успренуте му душе. И ако и он има срца, којом осећа Бога у својој души ; љубав у својим грудима, он не може одушевљењу да даде и оно

врема, које условљава његов физички опстанак. С тога се у земљорадничкоме народу може развиги само лч-рска иоезија. На против, сшочарском нароцу, главни се посао састоји у физичком нер 1ду. Пасући стадо, његова се душа може на дуго да одвоји одземље, и да шестари, као оно орао ; ио с®ери вишега 1 света. Олушевљење, које, или какво дедо ; иди кчква успомена, у његовој души зажегне ; има и прилике више, и времена више, да се разјагриу пламен и жар, који га дуго обасјава и загрева. С тога се у сточарскога народа и може да развије еиска иоезија. Из ове, ако и веома кратке, напомене ви ћете видети, зашто је она срнска дивна еаска поезија на језику ПорФирогенитових Срба. Није ; томе узрок у разлици расе, него у раздици начина живота, а овај — то ви врдо добро знате — има најјачег утицаја и на кудгурни сгупањ народа и на духовну моћ његову. П Рекосмо, како су писци византиски оне Словене, који са Хунима и Аварима амо дођоше, обележили именом Славина (Е^ајЗтјуос); а суграђани њахови, особито они Грци и Цинцари (погрчени Латини) у Једади и Тесадији, ааиу Македоннји, назвали их иросштима, — јер и не бејаху одгајени у њиховој цивилизацији (која мора бити у свакога народа другача) као шго уоншге и увек (јер и сада) грађани (варошани) сељаке зову „простацима", а често и само „сељацима", што у ствари и јесу. Тако, у северноме приморју јадранском (у Далмацаји) грађани (варошани, и који су најчешће биди друге народности: Финичани, па Јелини, иа Лашини, па Талијани ) на зивали су сељаке из окодине на своме језику: Рауапг; док су их грађана варошани, но Србији до скора називали (па често и сада зову) „геацима " — реч грчка, која означава онога који земљу ради (јер су ти грађани већином и били Грци и Цинцари, иди Гркомани). Па, сад, злр не би то бидо до гнусности глупо, и до ооуде иогрешно, па и смешно, кад би когод назив „геаци" узео да здачи име народа? Тако је, дакле, и погрешно иглупо, но неи смешно, што су српски ранији нсторици 11агане тумачили тако, као да су то били бајаги гпганици, јер нису била примили веру хришћанску! Како заблудан и глуп ту1ћш ех еЉуто пакга, па још гако држаше и они људи који су знала латински, дакле ; који су знали да с есело каже радш, а сељани радат. Е тако су исто незнадице и надрикњиге двадесегога века чешће узамади, да у средњем веку у јужној Србији за Сдовене (овде за Србе) употребљавана реч ирзсшлци, значи имг племена! Поред реча „простак" није било ни нужно спомешати име нар >да; јер за одношаје, |у којима је и за које је та реч узета, није потребе бидо — пошто су обоји, и Грци и Срби, биди по политички и по социјадно равноправни поданици царевипе, Ромеји, и само је требало разликовати цивилизованог од нецивилизованог, грађанина од сељака. Да су Прискови (и осталих византиских сувремених и потоњих писаца) „Славини" (ЕАофујуоо) дошди у царевину као иолишичка јединица, као народ освојан, онда би Византинци име народа и боље забележили, и даље задржали. Али, ови Словени ушли су у царевину само као иоданици њени. За то су и они, као и староседеоци, били само Ромчји, али Ромеји нецнвализована и проста према Ромејима домаћима, према питомим кифчнима, према ра®инираним кифша.т, према осталој госпоштини. Овакав случај имамо ми и данас у Аусшрији. Јер, кад се неко каже „Аустријаиац", онда му још не знаш, да ли је то Чех или Словак, Пољак или Србин, Маџар или Влах, Талијан или Немац, — сваки је од њих

Аустријанац. Тако је то онда било и у византијској царовини: сваки је бно Ромеј, — само што неки цивндизован, а други прост. А земаљским језнком — у Тесалији, где су поглавито, иди у векини, биди Цннцара, или погрченн Латини — простаци се зову вулгариЛа, Уи1&ап (ВоЛуаро:.). Овај обичај, да се народ, који чини масу у држави (а то су дабогме сељаци) зове иросшацима, за разлику од варошана, од госпошгине, од интелигенције, тај обичај постојао је уаек на подуострву идирском, па постоји и данас. Оа је сасвим нриродан, пагаимаи овде, као год и свуда. Тако, код других народа, ван полуострва, ти се људи зову просто сељанима: код Француза раузат (који „на земљи" живе, не у вароши), код Немаца Ваиегп (који земљу раде, не тргују или господују — „паори") а код Грка и код нас иросшгци, — и то тако ; — да сељане не зову простацима само варошани, него се шако зову н они сами. Ви ћете чути сваки дан да вам човек са села каже: „ма смо људи простаци и , јер он то заиста и јесте, па и сам осећа да је мгње образован и углађен од варошанина. Због овога и језик којим сељанин (народ) говори ; —без обзира да ди је сељанин и племена истог са грађанином — зове се језик иросш. Свак <^е тако може сетити, како су књиге, писане овим језиком којим народ (маса) говори, носиле на себи бедешку, да су писане језиком иросшим, иди преведене на језик просш. Често се дешавадо, да се ова реч ирост плеонастички каже, то јест она иста, са јошједном која исто значи, на прилаку језик тросш сељачки. Деси ли се, пак — а чега је на полуострву илирском (као и у Панонији) увек бивало — да су сељани народ другачи од господарећег, онда се њихов језик двосшруко зове простим. И у томе сдучају често је бивадо, да се, уз н >р >дну реч иросш доиа и госиодска реч иросш. Тако, у Панонији — до скора сте могли чути израз „ иросш — иаорски и , а код Грка: иросш вулгарски. (Наставиће се) КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗ Нова Искра. — Четврта свеска овог јединог српског илустрованог листа, који излази месечно, изашла је са следећим садржајем: Фати —- Султан. Приповетка. Написала Јелена Јов. Димитријевића, (наставак). — Ти пружаш руке... Песма. Написао Борски. —Повратни талас ; — Приповетка Болеслава Пруса. — С пољског превео Л. (наставак). — Серенада (К. 3.) Песма. Написао Милутин Јовановић. — Сјага. Сличице из прошлости. Написао Мих. Сретеновић. — -ј- Јован Илић (говор на свечаном скупу Академије Наука). Од академика П. Ђорђевића. Човечанству (Ф. Ниче) Песма. Превео Драгослав. — Писма са села. VII. Пише Јанко. — И по други пут : Петар Прерадовић према Српству и Хрватству. С писмом једног српског пуковника. Од Милана Шевића. — Једном с јесени. Приповетка искуснога човека. Приповетка Максима Горкога. Превео М. П. Ценовић. — Тајне светлоснога зрака. Физичка скица. Од Јеленка Михаиловића, нроФесора. — Уз наше слике. — Хроника. (Књижевност, Уметност, Разно). — БиблиограФија. Слике: Михаило Витковић. — Полаган.е Исуса у гроб (сликао Дамуеле Крести). Црква у Врањи. — Србин из Шибеника (сликао Манес). — Исус у Гетсиманијском врту (сликао X. ХоФман). — Ћеле - Кула (1902). — | Ђура Рајковић, редитељ и стални члан Краљ. Срп. Нар позоришта. 0 Б 3 Н А Н А Управа града Београда претписом својим од 4. ов. м. Бр. 8848 представила је и наредила суду општинском следеће: „Министар унутрашњих дела својим актом од 19 марта ове године ПБр. 5909, доставио је управи Београда следеће: „„Чувар народног музеја актом од 12 ов. м. Бр. 53 саопштио ми је, да је знатна штета ианета Костолачким стари-