Београдске општинске новине

Год. XX. ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

НЕДЕМ 21. ШМ1 1902.

Број 16.

ЦЕН А: За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , 8а стране вемље на годину 9 „

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАИЕНА П И С Ш А НЕ ПРИМА17 СЕ

ОПШТИНСКО УРЕЋЕЊЕ и АДМИНИСТРАЦНЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу иредседнику оиштине Глазговске и г. Џемсу Патону иредседпику Уједињених Музејских Удружења Уједи/њене Краљевгте — Велике Бритаиије и ИрскеЈ Година 1896 (22) УЛИЧНА ЧИСТОТА (ндставак) Чишћење варошких улица врши се иреко ноћ, и то поглавито са машинскџм метлама, којих имаде на уаотреби тридесет и три. ЈБуди и коњи на тим метлама крећу се на посао око десет часова у вече, и раде до девет и по часова у јутру, са утврђеним прекидом од једнога часа, за које се време људи прихвате, а коњи одморе. Наравно, да се посао и раннје обуставља, ако је време за рад непогодно. Одмах за машинама иду придодати им чистачи, односно ирибирачи, који почишћено ђубре згрћу на камаре; а у брзо за њима — обично на један сахатдоцније наилазе кола ђубретарска, и придижу и те разне камаре. На тај начин главне улице града чисте се сваку ноћ, сшгредне улице сваку Дру г у ноћ, а остале, и мање нохођене, према потреби и особеноме распореду. Преко дан врши се у главним улицама и, тако звано, „одбирање" или издвајање употребљивог од неупотребљивог ђубрета. За овај посао на мети су нарочити људи, који, рецимо, коњску балегу одмах „смаше", и у наро чите рупе, под поклопцем, којих у варошкој калдрми има 1382, баце. Преко ноћ, поклопац се дигне, рупа се изпразни, балега са другим издвојеним ђубретом помеша, у кола баци, и после као општинско ђубре, коме треба, за ђубрење њиве или баште, продаје. Што се блата варошкога тиче, ш њиме дабогме иде теже, јер га, као и прашине, има по улицама које су макадам,ом калдрмисане. Ну, о томе води бригу нарочито особље, које ради дању, и које се стара, да се то блато, најпре, са коловоза у крај збере, а за тим да се на удешена кола натовари, изван вароши изнесе, и тамо где треба у рупе и дубодолине исвраћа, и, докие треба, попуњава их. Ну, највише се муке има зими са масама нападалога снега. Тада мора цело чистачко одељење општинско да остави сваки други посао, и да свом снагом запне да нас његових сметова опрости. Сретни смо,

дабогме, кад је и докјетај снег чист, односно неотоиљен, јер ондаможемо и огромне масе његове спокојно да сјуримо у Елајд и у Еелвин. Пошто у Глазгоу има доста и ириватних улица и дворишта, којима је, као и јавнима, потребнаи чистота и редовно чишћење, то се, од 1868 године на овамо, о њима брине општинско особље од иетнаест настојника на 204 радника и надничара. Свако се од ових дворишта чисти дневно једанпут, али ако потреба изискује, и два, па и три пута. Прљавија се дворишта, лети обично, па и редовно, са „цревом" полију, колико се може тиме и оперу, ,а вода се за то добија из општинских хидранта, којих има у свакоме од њих. * Иоливање улица глазговских врши се данас номоћу неких четрдесет и осам „прскалица", или кола која носе бурад са водом и решетком, а у свакоме од којих (буради) може да стане по 330 галона воде. Даље, има општина за тај циљ и три гвоздене каце, у две од којих може да стане 456 галона воде, а у оној трећој 345. Најзад, општина располаже и са девет машина за поливање, Виласијевог патента, и уосамод ових може да стане по 300 галона воде, а у једној и 375. „Прскалице", или она кола с решетком на буради, употребљавају се у живим улицама, где је саобра^ај велики; а Виласијеве машине показале су се као најиодесније за мирне крајеве имакадамисане улице, и служе понајвише у иредгрсс-ђима градским, где за кратко време полију врло велики простор. Варошке се улице поливају и ноЛу, кад треба спречити дизање прашине од машинских метала, или кад су улице у тако брашњавом стању да их је тешко метлом почистити. Збирање и уклањање уличног ђубрета, дабогме, да је врло важна задаћа дотичног одељења општинског. И тај се посао д ели на четири особене врсте а имено, и 1) на збирање и уклањање, уредно изнетог, ђубрета куЛевног; 2.) на збирање и укиањање дуИанског, канцеларијског и у опште магацинског ђубрета; 3.) на уклањање ђубрета изјавних радионица и варошких кућа за становање; и 4.) на изношење шталског и кланичног ђубрета. Кућевно ђубре прибира се у сандуцима с пепелом који се по правилу налазе по зади дотичних зграда. Ти се сандуци, обичне изпразне једном на недељу; али у централним квартовима вароши, тај се посао мора вршити и два пута недељно. Људи, који тај иосао врше, који т.ј. те сандуке с ђубретом изпражњују, зову се

„количари", —- јер то с колицима и раде. Они почињу свој иосао у десет часова у вече, да за њима, на један сахат доциије, дођу и кола ђубретарска. Да не би она колица ноћу ларму правила, и укућанима досађивала, њихови су точкови каучуком снабдевени. Исто тако и људи имају обуКу од каучука; а, зарад и бржег и лакшег от^љавања посла, поделе се обично у групе од двоЈице и тројице, и један другог помажу и одмењују. Ђубре из дућана, магаза, и других трговачких или занатлијскч^ радња у средини вароши, то ђубре однобе свако јутро, тако звана, „јутарња ко^а ђубретарска". Ова су кола удешена тако, да се у њих могу лако да испразне дотичне канте са ђубретом; а много су шира и пространија од обичних кола ђубретарских, ово с тога, — што је ђубре које се у њима износи површно и лако. У самој ствари то се ђубре, после, изван вароши и изгори, јер нема у себи ничега за ђубрење иоља. Помије и сплачине кухињске, у колико не нађу себи пута у варошке капале, такође су предмет бриге ове службе општинске. И оне се овако изцосе. Укућани их најпре усипају у нарочито направљени суд, у тако звану „галванисану канту", која се спреми за одношење у општинска кола, и, док се врати, замењује другом, исиравном и чистом. Већ, дабогме, да је, благодарећп све ширем увођењу нужпмког система уоа1ег с1озеГ, све мања потреба и уиотребаових „галванисаних каната". Али Факт је, да их још има у три хиљаде и четрдесет и једној кући нашој у Глазгоу; а, ако рачунамо и јавне нам радионице, онда тих каната имамо у граду свих 6416! Дакле, кола која имају да носе ове канте пуне, а враћају их празне, та су кола тако направљена, да могу без муке да приме од једном по тридесет од ових каната, па и да их покрију и сакрију тако, да нико не може ни да примети да се у њима износе заударне сплачине. А кад дођу на одређено место, на станицу т.ј. у којој се налазе одговарајуће каце за пријем тих сплачина, онда се она отворе, оне канте изваде и отклопе, и у оне каце испразне. Тада се исте одмах у врелој води исперу, дезинфикују, и врате у кола — која се та кође за то време и на црево испрскају и сперу, и као и канте дезинфикују. Што се дизања и даљега распореда кланичкога ђубрета тиче, као и ђубрета које се нагомила ио општинским шталама и шталама градскога трамваја, па и многим другим варошким шталама, тоје гсосао — који се тиче доиста годишње масе ђубрета од четрдесет и две хиљаде тона —