Београдске општинске новине

Број 16

- 130 -

Год. XX

али за које вреди рећи и дуагоценога брета за тежачка поља. Пошто се увек има и тешке муке и велика трошка да се огромна маса свакодиевиога ђубрета варошког збере у гомиле на нека места, то ту настају нове тегобе: око одвајања унотребљивог од неупотребљивог ђубрета, и око даљег распореда и с једним и с другим. За старијих времена био је обичај, да се све то ђубре привремено смешта под одређене стреје у самој вароши. Али, како је то у практици изашло на куле и иланине од ђубрета у неподносној близини и кућа и становника варошких, то се морао наћи неки пут и начин да се свет ове беде опрости. Дакле, сад нема више у нашем Глазгоу оних старих „деиоа" балеге, нити има пређашљих кула и планина од нагомилане трулежи, него се свакодневно ђубре варошко мора истога дана из вароши и изнети, уништити, или на некав начин безопасним и бездосадним учинити. И то се постизава поглавито на овај начин. У вароши су подигнуте три велике фабрике за пријем и прераду тога свакодневнога ђубрета варошког. У суштини, задатак је ових Фабрика: да одвоје лоше и неупотребљиво ђубре, од доброг и употребљивог ђубрета; да, сагоревањем лошега, умале место које оно захваћа; и да његов пепео корисно помешају са оним добрим ђубретом, и спреме га за иољоиривредну употребу. Дакле, кад до|у у Фабрику она кола што носе ђубре са ђубровника варошких, она се прво на вази измере. За тим се спроведу на један гвоздени под од сирата, испод којега се налазе одељења за разне сорте одбаченог материјала. Оно ђубре што са ђубровника и пепеоника долази, бади се на једну велику решетку која се хоризонтално окреће. Ситнији делови тога ђубрета пролазе кроз решетку и падају на дно једне, тако зване, „мешавне машине", која добија одређену количину, иомчјско-силачинску , из једне каце , згодно положене за, тај циљ, а тако исто добија и одређену меру ђубрета са калдрмисаних улица. И у тој се маигини све то добро помеша, снагом обртних листова гвоздених, а за тим спусти у жељезничке вагоне, који се доле налазе. Сељаци једва чекајуда добију такво ђубре за своје њиве, и оно, још у Фабрици, има своје готове муштерије. На тај се, дакле, начин опраштамо и ми и Фабрика онога ситнијег ђубрета. А шта бива са оним круинијим, што није могло кроз решетку да прође? Оно се са решетке упућује једном дугачкот механичком „носачу", на чијим се леђима оно тресе и проређује; па крупнија парчад, као парчад од гвожђа, од судова блеханих и других, механички се придиже и на страну баца; а ситнија и лакша сама падају на ватру од иеЛи које се на нижем нивоу налазе. Донде нетражено, као иеупотребљиво, ово се ђубре на ватри претвара у изгоретине , које зидари врло радо купују! Али још нисмо са уличнолг чистотом готови. Кад је хрђаво време, разумемо кад кише ударе, онда се све ђубре, па и сва прашина, наших калдрмисаних улица, претвара у једну грдну масу и блата и кала, а свакако у једно веома мокро ђубре. Да би се и оно , како треба, употребило — у толико пре, што је веома богато у коњској балези — намештене су на угодном растојању гвоздене каце за оцеђивање дотичне воде. И у ове се каце изврати још и онај влажни густиш улични, и остави тако дан и

два да се све довољно оцеди. Тада се одатле вади и меша са подготовљеним шталским ђубретом. Само шталско ђубре баца се право У кола, као што се у њих баца и блато са макадамисаних улица, и ђубре са кеова и пристана. Наравно, да се шталско ђубре одмах лако прода; али са оним блатом и кеовским ђубретом иде много теже; и оно се најпре на колима, а после и жељезницом, носи ван вароши, да се обично употреби на оиштинским фармовима у Фулвуд Мосу, у Марибургу и Рајдингу. Сагоревање, о коме смо горе говорили, уништава неупотребљиво ђубре за једну не тину; али иошто од њега остаје још четири петине, са којима треба нешто урадити, то онда свакога раднога дана имају посла 160 жељезниЧких вагона да изнесу заосталих хиљаду и осамдесет тона. Али ова цифра обухвата и целокуину количину разноврсног ђубрета варошког. Од истога И од прилике за 60°\ 0 успева општина да прода Фармерима (земљорадницима) из околних срезова и округа Шкотске, али 40° 0 остаје на врату, и општина се помаже употребљујући га, како најбоље може, за поправку својих сопствених имања пољских. Растуће, пак, суме добивених прихода, са ових, дотле бесплодних добара, непобитно сведоче: да је уирава њихова заслужила име и доброга домаћина и изврснога пољопривредника; јер је, поред успеха у ослобођењу вароши од неке аедесат и три хиљаде тоне тешка ђубрета, кадра била да унесе у општинску касу и по коју хиљаду фуна.та стерлинга новчане добити. Како му драго, слика коју нам даје улична чистота града Глазгоа на измаку деветнајестога века, та слика баца својим сјајем у тамни присенак своју претходницу из првих година истога столећа. Општина глазговска решила је њоме сам основни проблем јавнога здравља, јавне чистоте и јавног угледа. Па, ако се наш Глазго и не може да похвали да је први пронашао тајну ослобођења великих вароши од грдна им ђубрета, опет му се мора признати, да је и одважно и галантно прихватио све што је људска памет и људска практичност на томе важноме пољу изумела и пружила. Наравно , да је овај достојни одзив значио и одговарајући трошак и оитереЛење; али, кад се упореде резултати са напорима, победе са жртвама, нико ове последње неће жалити, нити данас жали. Једино, и управо, лепе поуке ради, ми овде у најкраћим потезима износимо сумарне цифре буџетске нашег „општинског оделења за варошкоуличну чистоту." Дакле, тај се буџет у почетку деветнајестога века кретао између две и три стотине Фуната стерлинга. Данас је он близу сто хиљада фуната стерлинга. У години која се свршава (1896) буџет издатака на јавну чистоту изнео је 98,361 ф. ст. и то без буџета на чишћење оних иргматних улица и дворишта, који износи 13,363 ф. ст. и који пење целокупну суму на 111,774 ф . ст. Па, пошто су ириходи тога оделења за исту годину износили само 33 314 ф. ст. то се може рећи, да нас наша варошка чистота кошта годишње свих 80,000 ф. ст. или суму, коју оиштина града Глазгоа мора да подмири, и иодмирује из ириреза својих сугра/јана.

РАД ОДБОРА ОПШТННСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 26. марта 1902 г. Председавао предеедник општине београдеке г. Мидован Р. Маранковић. Присуствовали чданови суда г. г. Вдадимир Лацковаћ и Драгутин Симић. Од одборника била: г. г. Лавар М. Матић, Тома Цннцар-Јанковик, Ђорђе Н. Петровић, М. 0. Иетровић, Љ. Н. Христић, Урош Благојевић, Љуба Дојчиновић, Ст. М. Вееедивовић, Јоваа (Јмедеревац, Милутин Степановић, Вучко К. Ђорђевић и 1)г. М. Радовановић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 22 марта т. г. и примљен без измена. II Одборник г. Љуба ХрисшиК пита председништво, за што нису коњски трамваји радили од подне 25. ов. м. па до 4 часа по подне 26 - ов. м. Мис.ти ли председништво и какве мере према безименом друштву трамваји града Београда за ову обуставу вожње трамвајима предузимати. Лредссднмк је одговорио, да трамваји нису за напред означено време радили стога, што је полицијска власт по тражењу царинарнице београдске узела у попис трамвајске коње за наплату извесног потраживања царинарнице. Да ће општински суд према друштву за ово поступити по уговору. По саслушању тога, — одбор је [иримио к знању ово питање одборника г. Христића и одговор председника ошптине. III По прочитању акта начелника среза рамског АБр. 2952 и акта кварта врачарског АБр. 3025, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да је доброг владања и сиротног имовног стања: Алекса Паља, Финанс оиштинске трошарине, и да му је непознат Јоца Недељковић, трговачки агент. IV Пр едседник из н о си одбору на мишљење молбу Мијаила Ђ. Савчића, спекуланта којом тражи уверење о породичном односу. По прочитињу те молбе Ст.Бр. 883, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцу може дати тражено уверење о породичном односу. V Председник износи одбору на решење молбу Милана С. Милосављевића општинског инжињера, којом тражи тронедељно одсуство од дужности, ради путовања у иностранетво ради разгледања разних варошких уређења и њиних техничких радова. По прочитању те молбе и мишљења грађевинског одељења по истој АБр. 2880, — одбор је решио: Одобрава се молиоцу тражено одсуство од дужности ради наведене цељи, које ће му се рачунати од дана када га буде употребио. VI По прочитању молбе Вг. г. Војислава Кујунџића, општ. лекара АБр. 2646, којом тражи шестомесечно одсуство од дужности ради проучавања разних уређења у иностранству по санитетској струци, као и по прочитању мишљења ше®а општинског лекара по истој молби АБр. 2840, — одбор је решио: Одобрава се молиоцу шестомесечно одсуство с платом, од дужности, ради на.