Београдске општинске новине

Бро ј 17

— 141 —

Год. XX

2 априла тек. године као непуноважне, пошто седници у којој су донесене није присуствовало двадесет одборника колико се чл. 84. зак. о општинама тражи за доношење пуноважне одлуке. Да је сада потребно да одбор поноваузме у расматрање предмеге, по којима је решавано у седници одбора од 2 априла тек. године и донесе по истима одлуке. По саслушању тога и по прочитању акта г. министра унутрашњих дела од 12 априла тек. године ПБр. 8396, АБр. 3794 као и одлука општ. одбора донесених у седници његовој од 2 априла тек. године, — одбор је решио: Одобравају се накнадно све одлуке одбора општине београдске, донесене у XXVI његовој седници, држаној на дан 2 априла текуће годнне сем одлуке КЊБр. 314 донесене у истој седницн по молби Српско-Јеврејске црквене општине ескенаеког обреда, којом је молила, да се ослободи плаћања општинске трошарине на хлеб, брашно и грис за Пасху, јер је исто тражење противно привременим правилима за наплату трошарине у вароши Београду. (Свршиће се)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Данас ће се венчати у топчидерској цркви питомица београдске општине ЈОТИЦА ВУКОЈШОШША СА ЛШКОМ НОТЕШИЦОМ, ДРВОДЕЉОМ СРПСКОГ БРОДАРСКОГ ДРУШТВА Кумује члан суда г. Владимир Лацковић, а старосватује старалац београдске сиротиње г. Пет. М. Никетић.

КРЕТАЊЕ ОПШТИНСКИХ ЧИНОВНИКА И СЛУЖБЕНИКА Решењем председника општине беотрадске од 21 априла тек. године АБр. 3804 отпуштен је из општннске службе у интересу исте, као непсслушан, Неша СтанковиЛ општински чистичар, а решењем нредседника општине београдске од истог дана АБр. 3839, примљен је у општинску службу за општинског чистичара Светозар БркиД, овд.

ПОШУМЉАВАЊЕ ОКОЛИНЕ БЕОГРАДА (СА ХИГИЈЕНСКОГ И ЕСТЕТИЧНОГ ГЛЕДИП1ТА) (НАСТАВАК) (3) Озон је тако важан за здравље човеково, Да су поједини научници у последње време писали читава дела о њему, и на основу дуготрајног и свестраног проучавања нашли су: да озон има извесног утицаја на арироду човечију. Једни тврде, да ваздух уснављује човека ако има у себи озона; други опет, на основу дугогодишњих опита, у томе ногледу доказују; да влздух еа оерецњом количином озона, дејсшвује врло иовољно на кроничне живчане болесши. Ово се тумачи тиме, што се многи са живчаном бољком, бавећи се у шумама или планинским пре-

делима, опорављају врло добро, па чак и потпуно оздраве. На све ове драгоцене особине шумског ваздуха, надовезује се ита, да шуме својим многобројним дрвећем успоравају кретање ваздуха, и на тај начин бране од јаких ветрова, а Нарочито од сувих и оштрих северних ветрова, који много утичу на разношење и распростирање разних болести. Кад се још зна, да шуме бране своју околину од разних непогода, и да, ма и у малој колнчини, преносе благотворне особине мирисног ваздуха на оближња места, онда је лако појмљиво, зашшо се куиашила иодижу на месшима која. су у шумама или у близини њиховој , и на јужној или југозападној страни, и то што више изнад равница и корита речних. Исто се тако много подижу купатила на језерима; јер се језерски ваздух одликује великом количином озона, већом релативном влагом, једномерном температуром, и мањом количином соли. Шума и море ушичу и исихички на човека. Ко се само бавио у шуми, и лично осетио, како на срце и на расположење човеково благотворно утиче оно горостасно дрвеће шумско са стоструким преливањем дивног зеленила, промешана светлом и хладовином, шума са својом самоћом и тишином, тај ће моћи појмити, за што људи помућена мозга у шумској самоћи и тишини често налазе лека, и потпуно оздраве. Здравствена је, дакле, важност шумског ваздуха потпуно доказана. Ма да се шумски ваздух увек не удише непоередно као лек, већ служи само као помоћно срество, то се ипак може измерити његова здравствена вредност, кад се зна, да одрасао човекза 24 часа удише 9.000лишара ваз• духа, односно 1.800 литара кисеоника. Ноћу (за време спавања) удише човек скоро још једанпут толико кисеоника у циљу да тиме створи довољно материјала за раснадање штетних делића, којих има у телу, и да добије нову снагу за идући радни дан. Потпуно је доказано, да и најмање количине штетних субстанцијамогу шкодити здрављу, ако су дуже времена стајале на нечистом вадуху, јер је њихово дејство дисањем с дана у дансве то веће. Нема сумње, да је умерено кретање по чи стом ваздуху врло корисно за очување здравља човечјег, а нарочито дечјег тела, за јачање мишића и целог организма, исто тако, као што је корисна за здравље човечије: добра храна, чиста и здрава вода, и видан и сув сшан. Људи са плућним болестима траже јужне крајеве и високе планине, за то, што тамо има услова, који им добро чине, а то су: у првом реду чист ваздух, па онда истом одговарајућа храна, телесно систематско кретање, и душевна мирноћа белесника. За то се болнице за плућне болести и иодижу тамо, где има довољно чиста ваздуха, а то су шумовити суви предели, где не може бити ни прашине нити каквих бакцила У ваздуху. Да би, како дању тако и ноћу, могли добити што више чиста ваздухаза дисање, ушлојевећ у обичај спавање код отворених прозора. У новије доба све веће и уређеније болнице подижу се у шумама, или у њиховој најближој близини и те су болнице удешене за становање и спавање са отвореним кровом т. зв. (ћлтГЉаибег), које су велика благодет за болеснике са живчаним и нлућним болестима, као и за малокрвне. Санитарна важност шуме не сме да се тражи само у напред-побројаним особинама шумског ваздуха, ако се она односи и на шумско земљишше, које заједничким животом шумског дрвећа добија извесне карактерне особине, којима треба признати велику важност са гледишта здравственог.

II. Важност шумское землишша ио здравље чо вечије. Чувени светски научници и лекари, бавећи се дугогодишњим опитима о повременој колери и о шифусу, доказали су, да, за постанак и ширење ових, као и других епидемичних болести, игра врло велику улогу састав земљишта, и да се људским саобраћајем и дружењем из места која су инФицирана, врло брзо шире болесне клице — бакцили — на повољном земљишту, и у повољним климатскнм приликама. Ови бакцили, односно болест, шире се врло брзо и у великој мери кад је горњи слој земље сув, па их у виду прашине ветар разноси на све стране по ваздуху, и удисањем долазе у човечје тело, и у њему проузрокују нове болести, епидемије. Ако земљиште није повољно за развој, множење и ширење, специФичних подстицаја болести, онда таква места остају поштеђена од споменутих инФекциозних болести, и ми их зовемо места ненријемчива (ншшта — 81сћ1га). Пошто су храниви и животни услови бакцила, тих најмањих организама под којима се те болесне мијазме развијају, ван човечјег тела ве& довољно исиишани и уиознаши, то је потребно испитати и шумско земљиште, и утврдити, у коликооно одговара захтевима патогених бактерија. За доказ овога, дају нам довољно материјзиа многа опширна испитивања шумскога земљишта у последње доба. Као што ни веће биљкч неће да успевају на сваком земљишту, тако исто ни најмањи ниви створови биљнога царства разних дељивих гљи вица (ВраћрИге), потребују извесних хранивих материја и физичких услова, за свој природни и кренки развој, а таквих се не може наћи у довољној количини у свакој врсти земљишта. Нема сумње, да све дељиве гљивице, међу које се убрајају и патогене бактерије, налазе у шумском земљишту много неповољнијо животне услове, но у нађубреној орници, у земљишту, у баштама, у градовимаи селима, која су земљишта разноврсно окужена вакалијама и мокраћом животињских изметина Много је мршавије и мање је храниво шумско земљиште са вегетабилним органским материјама, које су оскудне на душику, ФОСФорној киеелини, и н*1 калијевој соли, но што је земљиште које обилује животињским материјама, као што су орнице и баштинске земље. С тога је потпуно оправдана она тврдња, ад нагомилавање човечјих изметака и ђубрета у близини љуцких станова, гикоде здрављу много вгаие, но што шкоди трулеж нагомиланих биљних бактерија, необазирући се на то, што неутрална и слаба алкалична реакција животињских остатака, прија, већини дељивих гљивица, а нарочито патогеним бакцилима, много више, но киселасто земљиште многих тресетних шума; јер малн број простих киселина не да, да се развија велика маса дељивих гљивица. Такве гљивице требају, за свој развој довољно воде у плодном за њих земљишту, јер без ње не могу живети. Док се плесниве гљивице задовољавају малом влагом, већина дељивих гљивица, а нарочито патогене бактерије, траже такво земљиште, које у капиларној површини има у себи довољно текуће воде. Као што им не прија превелика, тако ни недовољна влага. Тако н. пр. напустарама, због велике суше, нећемо наћи никаквих гљивица. Особине, које шумском ваздуху дају карактеристични значај, и које стварају боље услове за постанак плесни и дељивих гљивица, но бакцили који траже друге услове за свој живот и развој, јесу: умерена влага већег дела шумског земљишта, која се одржава испод круна дрвећа и око жила; слабија влага великих киша мања промена влаге и суше у горњим сдо-