Београдске општинске новине

Број 19

— 155 —

Год. XX

и да ее не нуштају на гласање који ноеле долазе. А по том, ношто прими гласове од свију оних који су на време дошли, а још ниеу гласали, гласачки ће одбор решити и оглаеити да је гласање свршено. Ва чланове гласачког одбора у смиелу тачке 16 чл. 84 пом. закона изабрати еу грпђани г. г.: Ђорђе Петровић, трговац, Ђорђе Тошић, столар, Јован Смедеревац, инжињер и Лазар Матић, јорганџија; а њима за заменике: г. г.: Живојин М. Перић, проФееор Вел. Школе, Љубо* мир Н. Христић, пуковник у пензији, Милутин Степановић, благајник мин. спољних поелова у пензији и Соломон Азријел, трговац. Председник је овога збора председник београдске општине Милован Р. Маринковић (чла* нови 35 и 37 пом. зак.). Извештавајући о овоме грађане београдске, Суд општине београдске позива их да на овај збор дођу и употребе своје грађанско право. 6д суда београдспе општине Л*е>р. 4523, 8 шаја 1902 године, у Ђеограду. Председник Деловођ, београдске онштине Мих. М. Марјанови& Милов. Р. Мариккови&

ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ и АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу иредседнику оиштине ЈГлазговске и г. Џемсу Патону иредседнику Уједињених Музејских Удружења Уједу/њене Краљевине — Велике Британије и Ћрске) Годнна 1896 (23) X ОПШТИНСКЕ ПИЈАЦЕ (НАСТДВДК) Пијаца Сира. — Један део наше главне пијаце, или „базара", одређен је на продају сира у великоме, и зове се мијаца сира (Сћееве шагке!;). Ако и под једним кровом, ова је пијаца савршено одвојена и независна од пијаце воЛа и зелени , и има свој засебни улазак са јужне стране. Она заузима неких 1500 квадрагних јарда иростора у згради, а, помоћу степеница које се над њом дижу на један спрат, и у три правца, она има непосредне везе са северном пијацом зелени. Пијаца сира отворена је само уторком, средом и петком, и промет јој је само у великоме. Сир, који се на њу доноси, јесте искључно домаћи, и продаје се на врло прост начин. Пре свега, на овој пијаци нема дућанчића, ни тезга, као у суседно-пиљарској, него, ко има сир на продају, тај гадонесе и сложи на полице, које плаћају извесну таксу. Управо, ту се кирија плаћа од донете количине сира, а имено, четири и по шилинга (шест динара) од тоне кантарске. Тако измерен и таксиран сир може остати на нијаци и преко два пијачна дана; али, ако се за то време не прода и не склони, онда мора да плати лежарину , која износи тшшшг недељно од сваке тоне тежине. Продана количина мора се дићи у року од 48 сахата, а ако се не дигне, онда за сваки потоњи дан, или и део дана, плаћа два шилинга лежарине од сваке тоне. У целиниузет, наш је „ базар", (главни трг) под непосредном контролом општинске ссијачне иод-комисије, која, опет, има и држи под собом нарочитога наетојника дотичних пиљара и њихове послуге. Контролу ову комисија врши на основу законске уредбе

од године 1883, коју је потврдио министар унутрашњих дела, и по којој она (комисија) има власт: да одређује часове отварања и затварања пијаце, и да поступа иолицијски са пијаним лицима, са безпосличарима, и у опште са сваким који на пијац« неред или ларму нрави. Даље је, на основу исте уредбе, комисијско: да бди над целокупним прометом пијачннм, и обезбеђава правилан му ток; да се брине за пијачну чистоту и комоцију; да има на очима ватре , које, зими, нијацу греју, и опасности од могућег аожара; да узапти и уништи сваку болесну робу пијачну, и тако даље. Пијаца тица и паса. — Овде је већ речено, да не може лако да се нађе разлог, за што се онштина града Глазгоа брине и о светској трговини са тицама, као канаринкама и голубовима, па онда и са зечевима и исима?. Али стоји до душе, то, да дотична шијаца задовољава извесну иотребу јавну. Ако ништа више, она је, својом усредсређеношћу, учинила крај досадној граји , телалству и џамбаству, које се, дотле, по најживљим улицама и по целој вароши распргило било, и заменила ихједним уређеним и потпуно модерним тржиштем. Сем тога, ова је пијаца и нека врста зборишта , за све љубитеље и муштерије дотичне живе робе; и, стварајући купцу могућност богата избора, а иродавцу и такмачку цену — доноси ошптини довољно прихода да ју накнади за њено старање и коштање. С почетка, или бар за нашега средовечнога памћења, ова. је пијаца била у Кокреновој улици; па се после преселила у Ин/гремову улицу, или боље рећи пред порту цркве Светога Давида, о чију су ограду дотични птичари за дуго вешали своје кавезе! Отерани оданде, они се склоне у једно сокаче између главне иоште и „ базара ". Али се и ту не скрасе; јер их власт одатле уклони, и упути на „ аисански трг и („ЈаП ^иаге") где се и данас налазе, али — вреди да додамо — и под једним красним и пространим кровом. Птичија и исеЖа иијаца, дакле, у нашем Глазгоу, то је сад и једна велика и тврда зграда од неких 720 квадратних јарда, са стакленим кровом, кроз

који светлост сунчану добија, као и са читавим иарком пред собом. Она је први пут отворена 1886 године, и њени су пазарни дани: понедељак, среда и субота. Подељена је на два одсека, на одсек за велики обрт, и одсек за мали обрт, или трговину од жива комада. Ови последњи плаћају нола пена (пет пара динарских) таксе од сваке тице на продају, а купци за веће количине плаћају још и улазницу од једнога пена за дотично оделење. Пиљари од комада плаћају, за место од шест стопа ширине и 9Ча стопа висине, три шилинга недељне кирије, а торбари плаћају по један пен на дан од сваке тице коју на пијацу донесу, и пола пена за свако тичије место у кавезу. Телалница. — Телалница, или пијаца старог одела, првобитно је постала као једна хуманитарна установа, са главном задаћом: да сиротињи помогне да се што лакше и што јевтиније одене; алије данас и једначуднаприлика судско-ошнтинскебриге и контроле.Тако у половини овога столећа (деветнајестог) зањује било одређено место, —- празан плац — у већ номенутој „апсанској улици", у оној истој, т.ј. у којој се данас налази иијаца за тице и за исе. Па, после ју преместе и сместе под неку стреју , близу старе варошке кланице. И тек у години 1875 доспе она под данашњи пристојан и комотан кров у Гриндајковој улици, где захвата простор од 2380 кв. јарда. Ова се пијаца — телалница — издаје нод закуп, и доноси општини годишњу кирију од 2295 Фуната стерлинга, чистих, дакле, сем трошкова на осветљење, чишћење, одржавање раФова у добром стању, и стражарске службе. Али закупник не сме ни од којега подзакупника свога да наплати више од пет шилинга на дан, ни више од једног шилинга дневне кирије за дућанче му под кључем. Они, пак, телали — нрепродавци, — који немају ни тезге ни дућанчета на пијаци, него купују робу као пијачни ирекуици , морају да плате са шест пена (три гроша) то своје дневно право; док сваки други трговац који улази у телалницу са сокака, доносећи робу на продају, плаћа на име улазнице: један иен.