Београдске општинске новине

Број 19

— 156 —

Год. XX

Телалница је ова отворена свакога дана, од девет часова у јутру до седам (зими), односно, осам часова (лети) у вече. Суботом је изузетно отворена преко деле годинедо десет у вече. Марввне пијаце. — У години 1818, ова пијаца измештена је на источни крај вароши, и смештена на једном плацу, који је удешен био за парк тога краја. И то је земљиште од тада више пута повећавано, све док није достигло данашњу просторију од неких 36,000 квадратних јарда — већи део којега је сада иподкровом, и може да прими од једном за про дају око 2000 грла рогате марве и 15,000 оваца, у разним оборима. Сем тога, једна хиљада грла може се комотно склонити под дотичне стреје, док 160 крава-музара могу бити и на храни у пијачним вајатима. Један хотел , неколико банкарских канцеларија, као и многе друге канцеларије, нашле су такође места на истом пијачном простору. На даљем крају, али и одмах уз овај марвени трг, долази тако звана „коњска иијаца ", која заузима простор од 980 квадратних јарда, и на којој се налазе штале за 112 коља. Али, ни с тим није списак завршен. Јер, одмах иза ове пијаце долази општинска кланица у Моровој улици (Мооге 1%-еМ 81аидШег ћоизе) која захвата неких 12600 квадратних јарда, а иза ње, и одмах до ње, и месарска иијаца, подигнута по сили законске уредбе од 1877 године,отворена 1879, и која захвата неких 8700 квадратних јарда. Како је, пак, и цео пијачни простор, али нарочито кланични простор, одавно притиснут и стешњен, то су сада пред општином планови за проширење истог, а имено: за дограду нових лежишта стоке и доправку нових и већих кланичних зграда, за сместишта, у којима ће се вршити лекарски преглед закланих брава, и у опште за све оне нове згоде и грађевине, које I имају направити од наше сточне пијаце и кланице једну од најбољих установа тога рода у нашој Британији, ако не и у целој Јевропи. Главни пијачни дан на овом нашем главном мрвеном тргу, јесте: среда; али је пијаца отворена свакога раднога дана у недељи. Према законској уредби града Глазгоа, највећа општинска такса може бити: од вола, од бика, од краве и јунице, девет иена (0*90); од овце илијагњета, један пен (0*10); од телади, два пена (грош); од свинчета, иликозе. три пена (ОЗО); од коња, који нрелази тринајест шака висине, гиест пена (три гроша), а од коња који изостаје ииа те висине, три пена. У години која се свршавала 30-от маја ове 1896 год. на овом нашем марвеноме тргу било је изложено на продају неких 69,247 грла говеда, 245 комада младе телади, 439,684 овце, 29 коза, 92356 брава свиња и 16,386 коња. Према тачци 62 закона о пијацама и кланпцама града Глазгоа од 1865 године, ујемчен је нашој тржишној кориорацији монопол пијачних права над стоком, која на пијацу долази. Та тачка дословно и гласи: „свако лице које продаје, или продаји изложи, рогату марву, или шуту марву, као коње или мазге, изван рејона овде именованих пијаца, свако такво лице казниће се глобом до пет Фуната стерлинга. Тако исто, свако лице, које, после комесарског отварања пијаце за продају говеђнх кожа, исте, још сирове, буде продавало изван пијачна рејона, свако такво лице биће каж-

њено за сваку тако продану кожу, глобом од десет шилинга ." Даље, тачка 13, закона о трговима и ианађурима од 1847 год. садржи ову и оваку одредбу: „свако оно лице, које није овлашћени телал пијачни, а које после надлежнога отварања пијаце, прода или у своме дућану продаји изложи, ма коју врсту робе на коју се на иијаци овде одређена такса наллаћује, свако такво лице казниће се глобом до четрдесет шилинга, или две Фунте стерлинга." При свем том, при свој т. ј. јасноћи ове двоструке одредбе законске, миимамо ваздан телалских Фирама, и полу-јавних кумпанија трговачких, које воде своју, противзакону радњу у непосредној близини општинске пијаце, као што имамо читаве „коњарске тргове", на којима се, без обзира на горње ограничење законско, коњи јавно лицитирају и продају. Дабогме, да је ово зло, које треба збрисати, јер су ти тргови у ствари такмачке пијаце нашим општинским пијацама, па и нешто горе, а имено, тржишта на којима се лако протура и нездрава и болесна стока; те иреко којих се, само наравно, угрожава и здравље града и народа. (Наставиће се)

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 26. аирила 1902 г. Иредседавло цредседник оиштнне београдске г. Мидован Р. Маринковић. Од одборника били: г. г. Јов. Смедеревац, Богоје Јовановић. 'Б. Соколовић, Милош Вадожић, Пера Павдовић, М. Штрбић, Стојан Пајкић, Ђ. Димитријевић, Ст. М. Веселиновић, М. О Петровић, Коста Д. Главинић, Сг. М. Радовановић, Љ. Н. Христић, Петар Новаковић, Д. Тадић, Лавар М. Матић, Васа Николић, Мих. Бооић, Мидутжн Сгепановак Тома Цинцар-Јааковик и Малутин Ј. Божнћ. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је запионик одлука седнице држане 19 априла тек. године и примљен без измене. II По прочитању акта Управе вароши Београда и њених одељака АБр. 3867, 3926, 3963 и 4072, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и доброг имовног стања: Милан М. Црвчанин, трговац овд. и Јован Крика, сголар овдашњи; и да су му непознати: Васа Вујнчић, овд. прЈсјак и Велимир Протић, чиновник Главне Контроле. III Председннп износи одбору на мишљење молбе: Си.мона Матића, овд. црквењака, Лепосаве Сте®ановић, Милорада Терзибашића и Пере Петровића, директора Кредитног Завода, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању^ тих молби СТ.Бр. 1104, 1122, 1132 и 1135, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. IV Предсецник извештава одбор, да је на дневном реду предлог одборника г. Милана О. Петровића да се избере комисија за проучење регулације вароши ради ревизије досадањег регулационог плана. У смислу одлуке- одбора од 19 априла тек. године АБр. 4076, споразумео сеје

са шеФОм грађевинског одељења, да чланови ове комисије буду: председник општине или његов заступник, одборници г. г. Коста Д. Главинић, Милан 0. Петровић и Јован Смедеревац и ше® грађевинског одељења. Према изложеном моли одбор да изволе по овој ствари донети своју одлуку. По саслушању тога, — одбор је решио: Да чланови комисије за проучавање варошке регулацнје ради ревнзије досадањег регулацноног плана буду: предеедник општине или његов заступник, одбор ници г. г. Коста Д. Главинић, Милан 0. Петровић и Јован Смедеревац и шеФ грађевинског одељења. V По прочитању молбе Јуле М. Петровић, удове, АБр. 3044, којом нуди ошптини на откуп своје имање које лежи између ботаничке баште и куће пок. Јове Илића; као и по прочитању извешћа грађевинског одељења по истој молби АБр. 3593, — одбор је решио: Да се ова молба упути на оцену и мишљење комисији за проучавање варошке регулације. VI По прочитању акта министарства унутрашњих дела АБр. 3808, којим тражи изјаву општине београдске о томе: има ли шта да примети противу тога, да се одобри Н. Калдерону. овд. трговцу, да може подићи Фабрику Филцаних шешира на плацу који постоји на периФерији вароши позади Фабрике паркета и столарског посла П. Јовановића, овд. трговца, на Дунаву близу кланичне пруге и Дунава у варошком рејону, одбор је решио: Да нема ништа да примети противу тога, да се Н. Калдерону овд. трговцу, одобри иодизање Фабрике Филцаних шешира на означеном месту. УП По прочитању извештаја економног одељења АВр. 3177 и 3478, о држаним лицитацијама за продају материјала од општинског подрумазваног „Пивни Извор" и од општинских зграда у Тројанској улици бр. 7, мишљења ше®а грађевинског одељења по истим предметима АБр.3614 и 3615 као и понуде Мијаила Николића, предузимача, АБр. 3646, којом нуди општини за материјал од обе ове зграде 1000 динара, — одбор је решио: Да се држи понова лицитација за продају материјала од ових општ. зграда, пошто су на прошлој лицитацији и овом понудом дате сувише ниске цене. VIII По прочитању извешћа економног одељења АБр. 3838, о држаној другој лицитацији за издавање под закуп права точења и продавања бозе у општинској кланици, као и по прочитањ у предсгавке Мемеда Исмајиловића, овд. бозаџије, АБр. 3391, којом нуди опшгини за ово право годишње на име закупне цене 420 динара, — одбор је решио: Да се за издавање под закуп овог општинсаог права држи уж! лицитација између Васе Ђорђевића, овд. и Мемеда Исмаиловића, овд. бозаџије, од цене у четири стотине и двадесет динара колику је овај други понудио. IX По прочитању извешћа економног одељења АБр. 3898, о држаној ужој лицитацији за издавање под закуп траве за кошење на великом и малом Калимегдану, — одбор је решио: