Београдске општинске новине

Број 19

— 159 —

Год. XX

у најблажем могућем случају, кашасшрофа је грозна и ужасна, грагедија џиновска и језива. Перо ће људско извесно бити и сувише слабо да оцрта и опише овај гњевни потез Природе на земљи, а још слабије да нам преведе што из душе оних које је овака смрт, још свесне, зграбила. Ако' игде и икада, а оно извесно у оваким приликама, и у оваким моментима, можемо сви лако да видимо свеколико ништавило људско, а свакако можемо да осетимо, како*(:мо и сви удружени нејаки и немоћни иред слеиим силама узбуњене Природе. Ми се ту, доиста, само можемо безодговорно питати: која је то наука људска, која може да предвиди, да, зар, израчуна, кад ће који вулкан опета избити? или која је и где та снага људска, која може покуљалу лаву да стукне? У истини, од вулкана нигде јемства нема; а ако има где год лека ил' и спасења, онда је тај лек у савешу, који би гласио : бежи што пре можеш од ирвога знака вулканскога; или још боље и сигурније, не дижи себи кућу на грбини никаквог вулкана. Горко и грозно искуство показало је, да та вера често сиава, али не умире, као и да се сваког часа може пробудити. Јуче нам је тај доказ дала руска Шемака, а данас нам ево даје Француски Мартгсник. Али да бацимо једанкратак ноглед на општу нам ситуацију вулканску; јер ни Шемака ни Мартиник нису у овоме тренутку усамљене појаве у свету. Дуж целога ланца јевропских Пиринеја осећа се нека земљотресна струја; на Андима јужне Америке куљају као никада сшари вулкани; док Мексика и цео земљоуз средње Америке поетају читаво средиште нових ерупција. На југу, нарочито, од ове последње државе (Мексике) као да земна кора осетно попушта; и ми с тога имамо пред собом читаву зону земне поколебаности, која се протеже од Гвашемгле до Косша-Рике у једноме правцу, а источно до Караибскога мора у другом. Дно овога носледњега мора сасгоји се, на сву прилику, из ешеновише масе, довољно јаке и за тако моћне силе подземне, као што су силе вулканске; али које за то и избијају и куљају кроз пукотине на оном даљем и слабијем крају. Пределна лепота Антила, која се тако верно огледа у златним зрацима јужнога сунца, и чије се гордо стење, зеленом и густом шумом обрасло, купа у мору, као небо плавом, - ти Антили — остављају доиста на свакога поеетника неизгладан утисак тихог величансшва Природе. Али нам они у исто време дају и сведоџбу, тако големих пр> врата њених, да је и само уображење нашеисувише слабо, да нам од њих праву слику даде. Јер, у истини, и највиши брегови ових истих Антила, то су тек вирепи врхови у море иошонулих иланина негдашњих — јесг иланинт,, потонулих снагом још неиетрошених сила вулканских! Људи се варају кад мисле, да им ништа неће бити у близини кратера, који их је толико и толико година на миру оставио, или који им је само са својом сумпорном паром од времена на време досађивао. Исто тако, сви се ми варамо, кад год замишљамо, да је сваки онај подземни казан свршио своје на земљи, кад је кроз њену кору нрокључао у виду каквог врелог извора минералног, или и каквог кључалог језера, — а на какве и наилазимо у антилској Доминици ц Невису — али, пре а после, из тога казана избије вутан, у свој наготи и сграхоти својој. Ваистину, тешка је рука Природе, која од ово неколико година бије груди Западне Инђије. Ту су вам неки пустошни оркани, који збрисаше и толике тековине и толике животе британских острва; ту су вам земљотресни ударци, који се не памте, и од којих се људи и градови немогоше годинама да поврате,- па ту су и морске буре и олује, са списком жртава који нас је сграхи дапоменемо. Али све то ишчезава пред грозом и пред размерима трагедије, која је ево снашла Француски

Мартиник. Више но икада излила је слепа Природа над њим сав свој гњев и бес. Велимо, више но икада ; јер историја позната нам Мартиника и није ништа друго до једна дебела књига страховитих олујина, поплава и земљотреса. Тако, на пример, на једноме само листу њеном из осамнајестог века, пише: да је у једном орканупропало хиљ1дама душа! Сшотине кад пропадну, то је тамо тек обична ствар, и то долази у ред омањих малера!... Али, да се, до опширнијих извештаја, растанемо са тим Мартиником. Дакле, главни извор ове садање несреће и пропасти његове, јесте врх Мон-Пеле. Све до половине прошлога века, тај се вулкан сматрао као иугашен. Али у години 1851, он се показа да је жив, — ну и само да је жив, — јер сепосле смири за читавих педесет година, и иревари ево свакога Антилца. Људи су му се примицали, и у чељусти му завиривали, али само из радозналости. Све до ове грдне несреће, нико га се није озбиљно бојао.... Већ и наравно, кад смо ту, онда можемо бити и сигурни, да ће човечанско милосрђе једне Француске учинити све што се учинити може, али не само за оне које је грозна катастроФа сретно поштедила, него и за родбину и питомце оних који су у ужасноме катаклизму гроб нашли. Француска, међу тим, неће бити сама, чије ће срце ту човечански. закуцати. Бар, што се наше Енглеске тиче, ми можемо у напред уверити честите нам Француске комшије — комшије и на далеким острвима западне Инђије, као год на блиским обалама западне Јевропе — да је јучерањаизјава Влад■■ британске, саопштена кроз уста париска нам посланика г. Монсона на адресу г. Делкаса, извађена из срца Енглеског Народа"!!!

П0ШУМЉАВ4ЊЕ ОКОЛИНЕ БЕОГРАДА (СА ХИГИЈЕНСКОГ И ЕСТЕТИЧНОГ ГЛЕДИШТА) (НАСТАВАК) - (5) Да су дакле шуме и шумски ваздух, као и непосредна околина већих шума врло здрави, а да је ваздух у градовима, нарочито у неуређеним градовима без реда и регулације, као што је наш Београд, врло нездрав, и да се у њима због нечистоће рађају свакојаке'болештине, доказали су светски научњаци дугогодишњим испитивањима, којима смо се и ми напред послужили. III. Естешичн'1 врсдноаа и иотреба пошумљчвања ок!лине Веогрчцп. Само је природа могла створити овако диван положај Веограда, и само би требала још мала помоћ људске руке, па да се од Београда створи модерно уређени град. Требала би самојошједна умешна и енергична рука, па да Београд и његову околину претвори у једну величанствену панораму. Ми, грађани београдски, тврдо смо уверени, да смо добили, не само умешну и енергичну, но изаузимљиву и опробану, руку у нашем вредном и заслужном председнику општине г. Миловану МаринковиКу, човеку, т. ј., који је нашу престоницу већ обогатио многим корисним тековинама, као: електричним осветљењем, водоводом) трамвајем, уређењем улица и паркова и т. д. С тога је оправдана нада Београђана, да ће г. Маринковић продужити и до вршити започете радове на уређењу Београда и околине, а то су: регулација, подизање кеја и пристаништа, и пошумљење околине Београда. Један од тих важних и корисних радова, који су на реду за извршење, јесте улепшање околине београдске, а што ће се и учиннти најлакше и најбрже засађивањем дрвећа и пошуиљавањем. Напред сампокушао, дадокажем, од колике би здравствене важности било пошумљавање околине Београда. Да би шума у непосредној бли-

зини престонице била и од неоцењиве естетичне вредности за Београд, не треба доказивати. Сваки Београђанин, који и мало познаје природу и њене законе, код кога су и од чести развијени естетични појмови, и који ужива у природи и њеној лепоти, мирноћи и тајанствености, тај ће признгти, да би подигнута шума на јужној страни Београда, дала Београду и живописан и романтичан изглед. Погледајмо све веће вароши јевропскередом па ћемо се уверити, да свака, поред лепих и, урсђсних паркова, има у непосредној близини већу или мању шуму. И Пешта, и Беч, и Берлин, и Париз и т. д. те главне вароши својих покрајина, има ЈУ У непосредној близини лепе и уређене шуме, у којима велико-варошка публика налази насладе и уживања, после напорног и тешког рада у затвореним просторима: канцеларијама радионицама, дућанима и т. д. Сваки од нас, био чиновник, или трговац занатлија или прост раденик, жељан је да своје слободно време проведе у чистом ваздуху и дивну зеленилу, ван велико-градских прашињавих и загушљивих улица. Па где да нађе, телом и духом заморени Београђанин, поСле шестодневног напорног рада, пријатна одмора у близини Београда, а да га не кошта много ни муке ни срестава? Ни Топчидер ни Раковица, ни Кијево, немају услова здравствених, ни естетичних. Једина је Авала, која би имала уелове за уживан,е у природи, но њој недостају други услови, као: комуникацијона срества, склоништа, потребне животне намирнице, и т. д. Све то засад чини, да Авала нема најпотребнијих погодаба за излете, нарочито не за средњу и нижу класу грађана. Понављам, у сва ова места нема могућности да прави излете, бар празничним данима, најмногобројнија публика београдска, и то: било због неудобности, билозбог удаљености, скупоће подвоза, било због хрђава времена, влаге, прашине, врућинеи. т. д. Остаје, дакле, само још најближа околина београдска, да се засади тнумом, у којој ће се створиги временом услови за уживање као: подизаље кавана и гостиона, куглана, стрелишта и др. установа за проводњу. Онда неће уморни Београђанин морати да тражи ни жељезницу, ни трамваје, ни Фијакере, па да изиђе на чист и свеж ваздух због поткрепе душе и тела. У истини, ту неће требати ни пуна пола сата пешачења, па да се од једном нађемо усреддивна зеленила, у лријатној шумској хладовини, где ћемо моћи слушати умилну песму безазлених птичица. Замислимо само ову дивну слику: са истока, севера и запада — Дун^в и Сава; са југо-истока, југа и југо-запада —уређена шума. Би ли могло бити лепше, здравије и величанственије, вароши уЕвроии?! Овака слика створила се пред мојим очима пре пуних 11 година, када сам имао срећу да први пут угледам српску нрестоницу, са поносним дворима дичног потомка Мчлогиа Великога. Видећи да је сама мајка природа одредила Београд, да буде сјајна круна српског Пијемонта, још онда сам пожелео, и као шумар, и као љубитељ природе, да се она гола брда са јужне стране Београда заодену зеленим рувом и шумом. Да би оставио видна трага тој замисли,ја сам год. 1892, овако јавно о томе написао нодужи чланак, који је у извесним круговима био лепо примљен; али, то је семе тада било пало на ненлодно земљиште, и за кратко време, и заборављено. Данас поеле пуних 10 година, кад се наше шумарство пробудило из мртвила, и добило извесан број својих пијонера; кад је у нашем гра-