Београдске општинске новине

Број 20

— 163 —

Год. XX

и да се не пуштају на гласање који после долазе. А по том, пошто прими гласове од свију оних који су на време дошли, а још нису гласали, гласачки ће одбор решити и огласити да је гласање свршено. Ва чланове гласачког одбора у смислу тачке 16 чл. 84 пом. закона изабрати су грађани г. г.: Ђорђе Петровић, трговац, Ђорђе Тошић, столар, Јован Смедеревац, инжињер и Лазар Матић, јорганџија; а њима за заменике: г. г.: Живојин М. Перић, проФесор Вел. Школе, Љубо* мир Н. Христић, пуковник у пензији, Милутин Степановић, благајник мин. спољних послова у пензији и Соломон Азријел, трговац. Председник је овога збора председник београдске општине Милован Р. Маринковић (чла< нови 35 и 37 пом. зак.). Извештавајући о овоме грађане београдске, Суд општине београдске позива их да на овај збор дођу и употребе своје грађанско право. 6д суда београдспе општине 31%-р. 4523, 8 маја 1902 године, у Ђеограду. Председник Деловођ, београдске општине Мих. М. Марјанови& Милов. Р. Маринкови&

ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ и АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА По Сер Џемсу Белу иредседнику оаштине Глазговске и г. Џемсу Латоиу иредседнику Уједињених Музејских Удружен.а Уједињене Краљевине — Велике Британије и ИрскеЈ Година 1896 (24) X ОПШТДНСКЕ ПИЈАЦЕ (НАСТАВАК) Општинскекланицв. —Засада још,град Глазго има три јавне кланице у својој средини, и то: једну у источноме крају вароши, другу у северном, и трећу у јуашом. Али, чим се изврше пројектоване грађевине у Моровој улици, све ће се клав рте концентрисати на то једно и пространо место. Данас на томе месту и на тој кланици (у Моровој улици) има згоде и простора за једновремено клање: 560 грла рогатемарве, 2500 оваца, и 240 брава свиња; а такса која се ту (као и на осталим ошптинским кланицама) за клање плаћа, износи: девет пена (90 п.д.) од вола; један и по пен (25 п.д.) од телета, овце и козе; 3 \ 4 пена од јагњета; и један шилинг од свинчета. Следећа таблица показује нам, колико је стоке прогпло кроз општинске кланице од 1-ог Јуна 1890 год. до 31-огМаја 1896 год. Година Волола Телади Оваца Јагањаца Свпња Коза 1891 36,008 1502 177,687 38,081 28,497 46 1892 39,032 2451 215,686 56,966 30,621 50 1893 56,304 3143 242,038 68,178 23,750 33 1894 45,263 3539 242,333 83,523 28,553 55 1895 42,608 2880 224,188 65,136 39,409 56 1896 30,554 2537 211,908 51,601 54,878 28 Као што се, дакле, из таблице види, највише је колебања било последњих година на воловској кланици — у последње време и озбиљног оиадања — али, то се има цриписати растуЛем увозу рогате марве из иностранства, а која се, према уредби министарства народне привреде, има клати у непосредној близини самога пристаништа. Дабогме, да ^е, по сили овога наређења, и никла она засебна и огромна кланица наша у Јоркхилу —- са које збиља, наш Глазго I

и добија данас велики део потребна му меса. Месарска пијаца. — Сучељавајући се са Моровом улицом а простирући се до Грахамовога трга, налази се данас месарска иијаца града Глазгоа. Она је отворена 1879 године као неопходна погодба за огромну ирекоморску трговину са закланом стоком. Месо је од ове стоке наЈЈредолазило из Америке, у коморама које је ледени ваздух ладио, а које се, код тако несавршенога јемства, и могло одржати на краткоме путу преко Атлантике. Међу тим, тек се изналаском Бел-Колмановог суво-ваздушног рефригератора , и других справа за произвођење велике ладноће, створила права могућност за довоз свежега меса из свију крајева света, и нагнала домаће сточаре и месаре нагае да рачунају са тако моћчим такмацом. У истини, овај силри увоз свежега меса са стране одскочио је осетно и на нашу малу трговину месарску; јер већина наших малих касапа данасине купује живу стоку за клање, него оде до гсристаништног трга, и тамо купи закланога, у пуној свежости сачувенога и донетога, брава, и раскрчми месо од њега у своме дућану. На овај пак начин пристаништна пијаца нагаа постала је у неку руку и цен,трална месарска пијаца наша, где се са свежим месом, односно, закланом и донетом стоком, обрт у великоме врши и трговина води. На овој варошкој месарској пијаци натпој издају се недељно неких 45 места велико закуицима, по цену од ' 4 пена од квадратне стопе, а које доноси укупну кирију општини од 1200 Фуната стерлинга. Сем овога наплаћује се од закланих брава ова пијачна такса: на закланога вола, њест пена (три гроша); на дебелу телад, три пена, а на мршаву један пен; на овцу и јагње по један пен, а на свињче по два пена. Најзад се наплаћује и нека кантарија од пола пена (пет пара) на центу тежине. Измене и допуне закона о полицији од године 1890 знатно су нојачале власт полицијских органа при прегледу и запту сумњивога меса, као и унилтењу закланих брава које лекарски суд као болесне оцени. Тако, и не само да онај код кога се такво |

месо нађе, да има велика посла с полицијом, него се хвата и строго кажњава и онај који му је такву робу продао. У целини узета, наша се сточна пијаца може сматрати и као једна велика фабрика меса, са местом одређеним за расцродају, као год и са одељењима где се прибирају остатци, или и отнадци, такве радње. Распоред је овај тако изведен, да жива стока никада и не пролази кроз варошке улице, него, железничким краком, право у кланицу. Ту се закоље и преправи, и онда спроводи на месарску ицјацу, где ју дотични касапи искасапе и раскрчме. Дабогме, да се ни крв од заклане стоке не баца, него иде кобасичарима и другим добрим муштеријама. Исто тако, коже воловске иду на своје пијаце, као што се и лој преправља у нарочитом одељењу кланичном, па после износи на одређено место нијачно, и ту продаје лицитацијом. Најзад, уз клдницу иде и једно особено одељење за преправу и прераду сточнога дроба , и у коме се (одељењу) налази читав низ каца и корита, у којима се наизменично употребљава и врућа и ладна вода, и из којега (одељења) тај дроб излази чист и готов за кување и потрогању — као гато се, опет, у другом једном и мањем одељењу одвајају ноге воловске и телеће, и коиите коњске које иду Фабрикантњиа чешљева и т. д. Што се специјално црева и белиика поклане стоке тиче, за њих такође има једно одељење, где се она чисте, суше и за кобасичаре дотерују. А кроз сва ова разна одељења укупно, и наравно по сили закупљеног права, пролази контрода иијачних комисијонара , који узимају своје од свакога закланога брава, и деле посде између себе скуиљени приход. Рибарска пијаца. — Рибарска пијаца града Глазгоа налази се поред реке Клајда, на источноме крају истог, и заузима простор од преко 2000 квадратних јарда. Номинално, она је нодељена на велику и малу пијацу, где се риба у малој количини продаје; али, ако и има ту згоде за мале рибаре, опет једва да ти људи што раде ил' пазаре. .Велгжо-продавци ту воде нраву и и главну реч, и они у суштини и плаћају опгатини њено, а имено: четири и по гаилинга (пет и но динара) годшнње кирије од