Београдске општинске новине

Број 20

— 164 —

Год. XX

сваке квадратне стопе заузетог земљишта, као што полажу одговарајуће суме сваке недеље у напред. Онн остали и пиљарски рибари плаћају од корита, или од бурета, рибњег по четири пена (два гроша). Поменути аијачни комжијонари имају иста монополска права на рибарску пијацу, која смо видели да имају на месарску, и по истом закону, односно закону о глазговским иијацама и кланицама, од године 1865 ; али се, на њихову жалост, тај закон не врши, нити велика трговина те врсте и пролази кроз њихове руке пијачарске. Све што се на основу тога закона у практици ради, тојевршење санитетске контроле над лошом или бајат рибом, и строго и брзо уклањање њено са иијаце. Комисијонарима је ту још остало право закупачког протеста, ако не и узалудног тражења, да се свака пијачна радња ван законо-одређених пијаца забрани. Како му драго, целокупан приход њихов до конца године, односно за годину 1895 која се свршила 31 " ог маја изнео је 22.500 Фуната стерлинга. Као главни извори те суме били су: 1) приход од сточне иијаце који је давао 6300 ф . ст. 2) приход од кланице. у Моровој улипи, који је дадаво 5600 ф . ст.; 3) ириход од месарске пијаце, у износу од 3200 ф. ст. и приход од дроба који је давао 1800 ф. ст. Рибарска ииуаца доносила је 2900 ф . ст., а остатак су домиривале разне ситнице од кланичних одељења, и нека споредна имања у близини пијаце. Редовни расходи, пак истих комисијонара износили су 17.000 ф. стерлинга; од којих је 6600 ф . ст. ишло на интерес и отплату пијачног дуга, а остатак од 5500 ф . ст. остајао њима. Али, и од ове суме ваља им одбити суму од 2200 ф . ст. на тако зване „ванредне потребе", — што чини — да су они за ту пијачну годину видели чистих и само 3300 Фуната стерлинга. Сама каиитална вредност пијачног имања процењена је у следећим сум^ма: сточна иијаца заједно са припадајућом кланицом у Моровој улици, месарском пијацом и осталим принадлежностима процењена је да вреди 182.300 Фуната стерлинга (преко четири и ио милијуна динара ); кланица у Милтоновој и Краљице Викторије улици 160.900 ф. ст .; а дотични дућани у Викторијиној улипи 2900 ф. ст. Рибарска иија;ца процењена је на 40.000 ф . ст. (један милијун динара) а дотичне принадлежности 13.900 ф. ст . Узете укупно ове суме — као и суме од процењене покретности и отворених рачуна — дају тоталу од 260.800 ф . ст. ( или преко шест и ио милијуна динара) према којој стоји дуг и терет од 160.000 ф . ст. тгли четкрн лшли јуна динара. Инострана стока. — Кад је донет од Парламента закон о зараженој стоци, а то је било у години 1878, ни суд ни одбор општине града Глазгоа нису замишљали, да ће, по сили његових наређења, они постати читави комжијонари, главни домаћини, градских сточних пијаца, као и контролори великога дела месарске трговине варошке. Али то се збило, — и ми према томе имамо данас — под врховним државним надзором министарства народне привреде — имамо сточне пијаце, или боље рећи сточне кланице, на самим обалама свога пристаништа. Законска одредба у осталом тако и гласи: да се стока донета лађама из иностранства мора клати на оној тачци морска нам пристаништа, на коју се на суво избаци. Изу-

зећа ту је било, привремено и само, за стоку из наше Еанаде — коју је привилегију та прекоморска покрајина наша и заслуживала, својим изврсним карантинским законодавством, као и строгим вршењем истих закона — алита је привилегија доцније од ње одузета и њена стока општем реду и правилу иодвргнута. Према томе, ми данас имамо само једну обалску кланицу за стоку која нам долази из иностранства, поглавито из Америке северне и јужне, као из Канаде и из Аргентине — а од отварања дотичних пристанских кланица, као у оној у Јоркхилу и у Шилдхалу, у години 1879, па до ЗГ 0Г маја ове (1896) године, довезено је у наш Глазго: 728.967 грла рогате марве, 226.539 оваца, и 1213 брава свиња — што чини укупну циФру туђе стоке од неких 956.719 живих комада. По себи се, зар, разуме, да иросечна годишња цифра овог увоза не одговара стварној цифри увезене стоке за дотичну годину — јерје у томе погледу било огромних разлика, и скокова и падова, између разних година, али нама је овде главно било да покажемо опште размере оне огромне трговине сточне, коју наш Глазго с иностранством води, као и приближну количину меса које он једе и поједе. Међу тим, то није све што нам ова крупна цифра речито казује. У истини она нам даје и верну слику страхотне утакмице — конкуренцпје -—- коју наш рођенн сељак и привредник има да издржи. Па, као да ни то није доста, њему се ваља борити још и са огромним масама, у леду сачуванога, из бела свега донесенога, свежега меса, поред и поврх знатне количине у кутијама сложенога консервиранога меса. Дабогме, да се он на све то искрено и жали и тужи; али само признати ваља, да би за милијуне и опет милијуне наше радничке класе и сиротиње месо било луксуз раван луксузу грожђа из стаклене баште, да нам није ове силне стоке из сретне туђине, или да се снагом погрешне какве политике економске и међународне, на њу удари каква тешка увозна царина.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 3. Маја 1902 год. Председавао председник београдске општине г. Милов. Р. Маринковић. Од одборника били г. г. Ђ. Соколовић, Милут. Степановић, Богоје Јовановић, Стојан Пајкнћ, Ђока Тошаћ, Милош Валожић, Љуба Дојчиновић, Јован Сиедеревад, Жив. М. Перић, Ив. Ивковић, М. О. Петровић, С. Азријел, М. Штрбић, Лазар М. Матић, Ђорђе Н. Петровић, Урош Благојевић, Љ. Н. Христић, Коста Д. Главинић, Тома Цивцар-Јанковић Дим. Миленковић, Мих. Бобић, Ваеа Николић, Р. Драговић, Милутин Ј. Божић. Дедовођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан је записник одлука седнице држане двадесет шестог априла тек. године и примљен без измена. II По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 4107, 4155, 4156, 4206, 4237, 4283, 4284, и иследног судије првостепеног суда за вар. Београд АБр. 4228 и 4229, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и средњег имовног стања: Благоје Ђуричић, чиновник срп. бродарског друштва, Милан Пајевић, бив. рачуноиспитач Главне Контроле, Менахем Д. Русо, овд. мењач, Милош Мандић, ба-

калин и Алекса Филиповић, ћурчија; да су доброг владања и доброг имовног стања: Марија Алин, овд. и Крста Поповић, овд. каФеџија; да је доброг владања и сиротног имовног стања: Риста Пуљевић, бив. каФеџија; и да су му непознати: Душан Магазиновић, овд., Лазар Бакрачлић, жандармеријски поднаредник, Урош Вучерић, Јован Јовановић, Војин Ђорђевнћ и Богољуб Цветковић, тргов. помоћници. III Председник износи одбору на мишљење молбе: Љубице Крстић, Милеве М. ТуФегџић, Персиде Јовановић и Драге Христић, ДрагеДимитријевић и Лепосаве М. Јовановић и Михаила С. Ландау, којима траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби Ст. Бр. 1123, 1165, 1173, 1186 и 1210, — одбор је изјавио мишљење: Да* се молиоцима могу дати тражена уверења о породичном односу. IV По прочитању решења општ. суда од 30 анрила 1902 г. АБр. 4168, о одређеној цени хлебу за прву половину месеца маја тек. године, одбор је примио к знању са одобравањем ово решење суда. V Председник општине извештава одбор да се по тач. 16. чл. 84. зак. о општинама има изабрати дванаест грађана, од којих се коцком за сваки општински збор имају бирати четворица за гласачки одбор и четворица за њихове заменике. Моли одбор да изволе ова лица изабрати. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се од грађана г. г. Косте Др. Ризнића, трговца, Манојла Кљидиса, трг., Николе Спасића, трг., Соломона Азријела, трг., Живојина Перића, проФ. В. Школе, Љубомира Н. Христића, пуков. у пенз., Милутина Степановића, благајн. мин.. иностр. дела у пензији, Ђорђа Петровића, трг., Ђорђа Тошића, столара, Јована Смедеревца, инжињера, Лазара Матића, јорганџвје и Љубомира Дојчиновића, економа, коцком за еваки збор у 1902 год. бирају четворица за гласачки одбор и четворица за њихове заменике. VI Председник општине извештава одбор да је потребно да општински одбор у смислу тач. 19. чл. 84. зак. о оппггинама одреди дан за општински збор пред који се има изнети на одобрење одлука општ. одбора од 19. априла тек. год. АБр. 4115, којом је одобрено, да се општина београдска за исплату извршених и за исплаћивање будућих експропријација, ради регулације вароши, задужи са 2,000.000 динара у сребру издавањем 20.000 општ. обвезница од по 100 дин. са интересом 5°/ 0 и погодцима а роком за амортизацију од 25 год. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се на дан двадесет првог маја тек. год. одржи општиски збор за одобрење одлуке општинског одбора од 19. априла тек. год. АБр. 4115, којом је одобрено, да се општина београдска за исплату извршених и за исплаћивање будућих експропријација, ради регулације вароши, задужи са 2000.000 динара у сребру издавањем 2.0000 општ. обвезница од по 100 дин. са интересом 5°| 0 са погодцима и роком за амортизацију од 25 година.