Београдске општинске новине

Врој 25

— 194 -

Год. XX

се користити правом учешћа и решавања иа општинским зборовима, али оии који су уједно и резервни официри, не могу ово учешће примати у униФорми. (Распис г. мин. унутрашњих дела од 20 маја 1902 год. ПН. 12558). Немају права гласања на општинском збору: 1. који су осуђепи због злочинства, док не поврате грађанску част; 2. који су осуђени на затвор са губитком грађанске части за време док им је она пресудом одузета; 3. који се налазе под ислеђењем за дела под 1. и 2. наведена; 4. који се налазе под стецииттем, док се оно са њихова имања пе скине; 5. који су под старатељством; 6. који су под полицијским надзором; 7. који нису нлатили свој порез и прирез за прошлу годину (чл. 32 пом. закона). Вбор ће се држати у згради општинског суда, Узун Миркова бр. 1. Вбор се отвара у 8 часова пре подне а бирачи могу долазити на збор од 8 часова пре подне па до 12 часова у подне и од 2 часа па до 5 часова по подне, у које ће време гласачки одбор, ма да сви бирачи нису дошли, наредити да се затвори двориште зграде општинског суда и да се не пуштају на гласање који после долазе. А по том, пошто прими гласове од свију оних који су на време дошли, а још ниеу гласали, гласачки ће одбор решити и огласити да је гла> сање свршено. У смислу чл. 181 закона о општинама одбор београдске општине изабрао је за председ* ника гласачког одбора овога збора одборника г. Стевана Веселиновића, реФерента Министарства проевете и црквених послова, а за чланове гласачког одбора грађане: г.г. Михаила Штрбића, кројача, Лазара Матића, јорганџију, Саву Христића, трговца и Михаила Јечменицу, каФеџију. Извештавајући о овоме београдске грађане, Суд београдеке општине позива их да на овај други збор дођу и упогребе своје грађанско право. @д суда београдспе општине 17 јуна 1902 год, Л^вр. 5776, у %еограду. Председник Деловођ, београдеке онштиие, Мих. М. Марјанобић Милоб. 3*. Маринпобић

ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ и АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА По Сер Џемсу Велу иредседнику оиштине Глазговске и г. Џемсу Патону иредседнику Уједињених Музејских Удружења јј^Уједињене ТСраљевине — Велике Британије и Ирске) Годнна 1896 (26) XII ОПШТИНСКА КУПАТИЛА Ивожеае јаЕЕО -савитеоких дужвоота општгне. — Јавва и лична чготота. — Спштива понаже и домаБу и нриватну чистоту. — Дгм и нечисто&а Глазгоа. — Извроност и обидатост аегове воде. — Клубови за купање. — Подизање општинових купатила и перијоница. — Излазак оаштине иа оуорет сиротињи. — Још наса не цени патребу чистоте. — Треба ју ваопитавати из налвна, бвспдатним дечјик нупатилима. Ми смо имали прилике да у овој књизи, а на своме месту, констатујемо историјски Факт: да ј е основа данашњем санитетском систему града Глазгоа положена била још 1800 год. када оно иолицији општинској и градској би стављено у дужност, да се брине о чистоти варошких улица. И тај се санитетски делокруг општинско-полицијске власти града Глазгоа од тада само ширио и ширио, док није достигао ове данашње џиновске размере. Почетак је био, као што смо већ. имали раније прилике да видимо, врло скроман, па и врло пипав. Сама варошка чистота узимата је за дуго доста олако, и тек у новије доба схватио се правилно, а посведочио достојно, њен велики здравствени значај. Једном, пак, с тим на чисто — брзо се пошло даље. Са земљишта јавне чистоте прешло се и на ужи круг

домаЛе чистоте — са улице тј. прешло се на двориште, па и иа ириватан дом. Мадо по мало, са пажњом, доиста, па и околишењем, али тек војска санитетска чинила је своје: освајала тачку по тачку, и град по град, док није ево иродрла и у последња уточишта људске нечистоће и прљавштине, а доирла до оних мутних и тамних извора, из којих извире толики јад и чемер, толики бол и патња, толика заразност и болештина, па само и наравно, толика смртност наше многобројне простоте и сиротиње. Дакле, данас, хвала богу, ми чистимо своје улице, али не само оне главие у средини вароши, него и оне по најудаљенијим крајевима њеним. Више и од тога, ми смо ; и колико законом , нашли и утврдили: да су уласци и стеиенице великих кућа за становање и издавање, иродужење саме улице; па смо натерали њихове газде и закупце да их држе чисто. Али и то стоји, да даље унутра нисмо могли ни смели; јер је то Енглезова куЛа, а Енглез вели: „ моја кућа мој град и (ту ћоизе, 18 ту сааИе). Дакле, све што се даље могло учшшти, у погледу личне и приватне чистоте, то је: да^општина изађе на сусрет сиротнијој класи грађанства, стварајући јој материјалне могућности, да се што боље пере и опере. Такојеи било. По што је, на пример, за Фамилијарне становнике кућа и одељења од по две собе, куиатило то што и луксуз, а и само ирање рубља у кући жива мука и невол»а; даље, по гато је човек, од природе, бојимо сереИи, доста прљава животиња, свакако доста лењ на купању, иа и умивању — док сви знамо колико жене волу прање кошуља и т. д. ■— онда јеготово нека религијозна дужност

учити и навикавати овај свет на чистоту тела и одела. Са ових разлога, као год и мо сили свога општега здравствевога црограма, иалицијско одељење општине глазговске иостарало се за читав један низ јавних купатила и перијоница, у којима сиротнија класа има сваковјзстних олакшица и да се окупа, и да своје рубље без муке опере. Ово су, у истини, тако лепе тековине, па и тако драгоцене установе јавне, да остаје само једно да се пожели, а то је: да маса и сиротиња наша научи да их боље цени, и њима се и од њих више користи. Ми смо у више прилика морали признати, па морамо и овде, да је наш Глазго, као ретко који град, у Уједињеној Краљевини, управо, ироклет са свога црнога и густога дима Фабричкога, са тешке Фабричке чађи и ирашине, једномречју, са своје Фабричке, и у толико варошке, нечгсстоКе. И ма да њега његово небо обилатом кишом пере и испира, опет се и она чађ и она прашина у ваздуху варошком тако дуго одржава, да, и кад најјачи нљусак удари, а он њу само овлажи, и за наси наше ствари прилепи. Сем, дакле, обичнога четкања и брисања по кући, свима је нама, што у Глазгоу живимо потребно и много воде и доста сапуна, потребно т. ј. што чешћега прања и купања. Код све скромности, па и бедности занимања, ираље су у Глазгоу вечито на цени, и јесу по који пут велике госпође. Једна је, у осталом, и велика срећа та: што Сви имамо, али не само доста воде, него и красне воде, и то тако красне за ирање, да јој свака добра домаћица наша може бити искрено благодарна на уштеди