Београдске општинске новине

Број 25

— 195 —

Год. XX

мила и сапуна; док је пријатно искуство могло и остали свет уверити: да вреди чак и читав иут направити да се само у Глазгоу и његовој води окупаш. Ова сретна околност учинила је, у осталом, и то: да се у месту оснују читави клубови за купање. По себи се разуме, да у те клубове улазе махом млади људи пз имућних кућа; јер су купатила у која они иду снабдевена, али не само пространим басенима за пливање, и у њима гимнастичким справама за телесно вежбање, пего и сваком згодом руских иарних купатила и турских амама, а уз које, узгред буди речено, иде и похвални луксуз новинарске читаонице, и т. д. Наше је, међутим, овде да опишемо установу јавних, установу општииских купатила, које је општина подигла из општинских прихода, и које је наменила оним суграђанима својим, којимаје, као и <;вакоме, потребна телесна чистота, али који нити имају довољно згоде за купање у својој кући, нити су кадри да плате улазницу у друга, скупа и госиодска, купатила. Дакле, надлежну повластицу и да подигне, и да снабде и да одржавајавна купатила и перијонице у граду Глазгоу. општина глазговска добила је још 1866 године, а добила ју је снагом закона о иолицији од исте године. Али, никак^в практичан корак није учиљен у томе правцу све до маја 1869 године, — када иолицијско одељење општине глазговске донесе ову и оваку одлуку: „Полицијско одељење града Глазгоа, наређује у име закона санитетској комисији општине глазговске, да одмах подигне, у четири разних краја вароши, јавна купатила и перионице за употребу и угодност местнога становништва." Па инак, ништа се не уради до Фебруара 1875 када само полицијско одељење узе ствар у своје руке, и постави своју комисију за јавна купатила и перионице. И доиста, али и тада тек после једанајест месеца односно у јануару 1876 — полицијско одељење доби право службености на један плац од општине, на коме да подигне та јавна купатила и перијонице. Оно се одмах обрати Управи градског водовода за потребну воду, која се и одазове одобрив бесилатно сву потребну количину воде. Само, историјске интересантности ради, вреди да поменемо, да је ово питање о подизању јавних општинских купатила у Глазгоу прошло кроз толико разних мена и перипетија, „комисијских", „полицијских", „одборских", па чак и уиравно-водоводних, да се једнога пута и то десило: да иредседник комисије за та купатила гласа противу свога рођенога предлога и захтева, кадје исти (захтев) дошао пред њега као члана водоводне управе! Како му драго, одмах по добитку воде пређе се на подизање купатилских зграда. Па чак, и пре него су ове довршене, комисија се постара за једно летње иливачко куиатило (илиџу) у вароши, које и отвори на дан првога јула исте 1876. Под јесен она додаде истоме и одељење тоилога купатила. Овоје ирво купатило које смо доболи заслугом и непосредним предузимачким трудом наше полиције; и оно нас је (општину) коштало, свега неких 2260 Фуната стерлинга, (56.250 динара у злату). Следеће године (1877) с пролећа, понуди се комисији ириватно купатило у Кенедијевој улици, под условом, да општина исплати интамбулантима дуг од 630 фун. стерлинга (15,750), а оно ће, ако мусепо-

вери закуп, плаћати општини 30 Фуната (750 дин.) годишње кирије. Комисија пристане, а дотични закупник, окуражен тим нрихваћајем, узме и још једно купатило на „лондонскоме друму". Али како је општина у брзо за тим подигла нова купатила на разним тачкама вароши, тојеовај закупац стекао у њој јака конкурента, и све је теже на крај излазио, док, најзад, у години 1883, није и подлегао. Са подизањем обичних купатила и перијоница општинских ишло је и даље, по вредној иницијативи полиције ињенекомисије — много више него ли по жељи и и навали масе , чији су се грађански представници и само у једноме случају својевољно пријавили за купатило у своме крају — а то је било у северноме крају вароши -— док у години 1891 не уђе у састав града Глазгоа и многољудно фабричко предграђе Сираигберн. Полиција, односно комисија , одлучи да што пре обдари тај крај једним великим и потпуно удобним купатилом. И она то и постигне по цену суме коштања од неких 13,680 Фуната стерлинга ( 342,000 динара у злату). Сумарно узето, општина је глазговска до сада — а то је до маја ове 1896 године — уложила капитал, или боље рећи потрошила на подизање јавних купатила и перијонице, суму од 119,100 Фуната стерлинга или иека три милијуна динара. Од купатила, и то тоилих купатила, она има 173, (сто и седамдесет и три) распоређених у разним крајевима вароши. Свако од ових купатила има по два басена за пливање: једно, веће, за мушке, адругомање за женске. Оба се ова басена одржавају преко целе године на угодној температури, али их публика походи према сопственоме термометру, тако, да су ти басени преко зиме колико и без муштерије. 0 дименсијама, пак, њиховим може се судити по томе, што у једном од оних великих као што је онај за мупше у Тринхеду, може да стане 73,600 галона воде, док у ономе у Кранстонхилу стаје свих 104,000 галона воде. Дубина је њихова на плићем крају: три и четири стопе; а на дубљем, шест и седам стопа. Мањи женски басени имају свега (онај у Гринхеду) 20,900 галона воде, а онај у Кранстонхилу 38,600 галона. Свуда около ових басена — наравно нанизане су кабине за купаче, који у купатилу на каси добијају и потребно им рубље за брисање. Има засебних одељења — када — за купање у топлој води; и ове су, али не само оделите за мушке и женске, него су и ценом подељене у две класе: у прву и другу. А кад је већ о засебности и оделитости реч, онда да поменемо и то: да Јевреји имају у горбалсколге крају своје особено купатило. Цене, или таксе, за купање у општинским купатилима, следеће су: за купање у пливачком басену, два пена, илигрош;али дечаци и девојчице испод тринајест година плаћају само један пен, или десет пара динарских. Ко од одраслих узме карту на дванајест купања, уштеђује себи на такси три гроша (јер плати за дванајест кугхања девет гроша) а дечаци и девојчице иснод тринајест година добију исто право за, само четири и по гроша. Још се веће олакшице чине школској омладини, кад, рецимо, дође да се по разредима у илиџи купа, а имају се исти обзири и према разним омладинским друштвима.

Што се тоилога купатила тиче, ирва класа у истоме за мушке је три гроша (друга, два) а за женске три пена, или тридесет пара динарских.. На билету од дванајест купања добија се 25° 0 . Благодарећи овим јевтиним купатилима општинским, али нарочито оним великим басенима њиховим, у Глазгоу су склопљени многобројни иливачки клубови, и мушки и женски, — који врло сретно утичу на спору масу, и крећу ју у правцу телесне чистоте. Према овим и оваким удружењима, општина има нарочите обзире; те, не само да им излази на сусрет са знатно-спуштеним ценама, него им ствара могућности да се, према распореду времена, на купању нађу заједно у својим групама, и добију цео басен за себе. Односно општинских перијоница имамо само да кажемо, да су тако удешене, да свака од њих може да прими од једном по четрдеет и четири до седамдесет и ос-ам праља* Свака праља ту има своје место и корито, са обилатом количином и вруће и ладне воде. Сем тога, свакој од њих стоје на расположењу четири хидро-екстрактора (справе за цеђење), четири пећи за сушење и шест машииа за прање рубља; а уз-асваку перијоницу иде и једно одељење за штиркање и иеглање осушенога рубља.... Згоде, дакле, и угодбе, и за прање и з ј. купање у целоме Глазгоу. Па ипак, признати се мора, да се маса нашега света још једнако њима слабо користи. Доказало се, на прилику, да жене, којима су општинске перијонице уз кућу, или бар у неосетној близини, још и хоће да дођу да ту своје кошуље оперу. Али, правило је да их мрзи да носе кроз улице бошче, или корпе, с прљавим рубљем, ако им је перијоница иоле подалеко. Исто тако, може се рећи ; да се ни наша радничка класа и маса бог-зна-како не граби да се окупа. Еуиа се, дабогме, силан свет преко целе године у свима нашим купатилима — јер се годишње хвата у њима до пола милијуна купања — на се та циФра лане (1885) чак и нрешла—јер је достигла број од 627,313. Али, као што рекосмо, жалосна је истина: да ни десета муштерија не долази из наше сиротније, из наше раденичке, класе и масе; а за њу баш је општина и подигла толика купатила по вароши, па их за љубав њенога здравља и телесне чистоте и одржава о неком трошку свога редовнога буџета; јер, расходи на тим купатилима увек претежу приходе. Како, пак, из овога немилога Факта и резултата, треба извући и неки наук, то — тај наук може само бити: да се свет још из малена почне учити, па по мало и терати, на неговање телесне чистоте. Општина је, дакле, врло добро урадила, што је одредила извесне дане и часове у недељи када се сва школска деца могу у њеним купатилима бесилатно окупати. Искуство је, до душе, показало и показује, да ни ио ту цену сва деца не скачу радо у ладну воду. Али су за то ту њихови старији, њихови учитељи, да их упуте, да их мало и силом упуте, на тековину тако благодетне навике; као што су они за то ту, да их одуче од оних других и лоших и штетних навика, као што је хаљкавост у оделу, лабавост у држању, неозбиљност у понашању, скаредност у говору, и тако даље, и тако даље.