Београдске општинске новине

Број 26

— 199 —

Год. XX

која се послужстла овим драгоценим изналаском при гашењу пожара. А колико је је она у наше време коракнула у напред, може се судити по томе, што она, од 1873 године на овамо, има и своју нарочиту копушницу , у којој се држи и негује маса коња, нарочито одгајених за пожарничку потребу. Па, што је још важније, та четаиожарна постоји од 1878 године наовамо као стално тело и особено надлештво општинско. Све до тога доба, пожарници су били људи, који су зарађивали себи насушно парче леба на другој страни, и долазили на пожарничку службу тек кад се ватра где појавила, и кад су где потребни били. Данас , пожарник је војник у чети која је вечито на окупу, свакако на довику. Он има од општине и стан и одело, и обућу, и капу и појас — као год што има плату — и свакога слободнога дана иде на „егзерцир" са својим красним алатом и још краснијим шмрком иарним , на коме се учи и вештини гашења пожара, и нарочито брзини стизања на лице места и опасности. По себи се разуме, да данашњи пожарник више и кошта своју општину, него ли историски му претходник — јер, са друштвом. кошта годшпње 12,000 Фуната стерлинга, или три стотине хиљада динара у злату — али, ираво је рећи, да много више и вреди , и себи инама. Најзад, да кажемо коју о величини и о приборској опреми ове наше данангње чете пожарне. Пошто Глазго данас броји, — сем главне му станице пожарне у „Гимназијској улици", као и сем „надзорних" у северноме и јужноме крају, неких седам сталних станица иожарних, — то се пожарнички кадар његов састоји из 109 људи, међу којима једнога „командира", три надзорника, седам станичних настојника и 98, које инџинира, које иростих ватогасаца и кочијаша. За службу ири иожару, па и иначе, пожарно одељење има 34 коња, десет иарних шмркова и четири ручна. Сем тога, оно има десет кола за велика црева и стубице, и пет кола за друге алате и ватрогасачке потребе. Дужина дотичних црева, коже и канваса, износи 42,970 стопа Број сигналских станица у вароши износи 124 — сем нриватних којих има 29. Просечни број случајева ватре преко године износи данас у Глазгоу 450, а нросечна годишња штета, — на период од десет година — 106,800 ф . стерлинга. Али, у којој се мери осећа напредак пожарне чете у ватрогасну јој занату, нека послужи Факт: да је штета од ватре у Глазгоу за 1894 год. износила само 36,500 Фун. стерлинга. РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 8. јуна 1902 г. Нрвдседавао председник београдске општине г. Мидов. Р. Маринковић. Од одборника били г. г. Ђ. Соколовић, С М. Весединовић, Мидутин Степановић, А. Н. Крсмановић, Јов. Сиедереаац, Тома Цинцар-.Јан ковиК, Дим. Миденковић, Мидутии Ј. БожићД. Тадић, М. Кдидис, Петар Новаковић, Ив. Ивковић, Г Б. Димитријевић Ђорђе Н. Петровић, С. Авријед, М. Штрбић, Лавар М. Матић, Живојин М. Перић, Љуба Дојчиновић, Стојан Пајкић, Сг. Јован Данић, Др. М. Леко, М. О. Петровић, Коста Д. Главинић, Васа Никодић* ДедовоЈ), Мих. М. Марјановић I Прочитан је записник одлука седнице држане тридесет првог маја тек. године и примљен без измена.

II Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ наводи, да је одбор у прошлој седници одобрио кредит од 5000 дпнара на издавање помоћи општинској сиротињи за лечење по бањама. Да би грађанство знало коме је и кодико на име ове помоћи издато, дакде како је иста помоћ раздељена, тражи, да се преко општ. новина објаве имена дица која су ову помоћ добида и суме које су добила. Лредседник изјављује да прима к знаљу ово тражење одборника г. Цинцар-Јанковића с тим да ће општински суд по истом у колико буде могуће поступити. По саслушању тога, одбор је примио к знању ове изјаве одборника г. Цинцар-Јанковића и председника општине. III Оддорник г. Ђор/Је ПешровиК изјављује да не тражи да му се из општинске касе накнади трошаккојије учинио придиком дочака поемртннх остатака пок- Косге Таушановића у Инђији према решењу општинског одбора. По сасдушању тога, — одбор је примио к знању ову изјаву одборника г. Петровића. IV По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 5436, 5496 и 5514, исдедног судије првост. суда за вар. Београд АБр. 6241, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних дица, — одбор јеизјавио: Да су доброг владања и сиротног имовног стања: Стеаан Јаблановић, бив. служитељ, Риста Лозанић, зидар, Ранко Недић, служитељ и Илија Половина, месар; да су му непознати: Таса — Танасије — Лазаревић, трговац, Агина жена Тасе — Танасија — Лазаревића, трговца, Михаило Нешић, позлатар, Живота Марковић, тргов. помоћник, Михаило Живковић, шлосер, ЈозеФ Клекнер, ковач, Боривоје Дамјановић, клавир-мајстор, Антоније Маринковић, сл^га, Марија жена Мите Живковића, ковача, Стеван Аћимовић, адв. писар, Сотир Стојановић, надничар, Анка Јовановић, удова; да су доброг владања и средњег имовног стања: Добросав Атанацковић, трговац, Михаило Нешић, почасни арт. мајор, Тома Ђорђевић, каФеџија, Алекса Станковић, пензионер, и Рисга Милишић, димничар; да су доброг владања и доброг имовног стања: Гаја Бркић, марвени трговац и Тодор Чорбић, каФеџија. V По прочитању акта духовног суда епархије београдске АБр. 5495, којим тражи уверење о томе: каквога је вдадања и понашања: Констандина, жена Јеремија Снасојевића, обућара овд. ; а тако исто и уверења о томе: каквога су вдадања: Мика Панић, овд. месар, Ђорђе Костић, раденик у Бајлоновом млину, Светозар Новаковић ; овд. каФеџија, Марко Воркапић, трг. помоћник, Танасије Лекић, контродор водовода, Ружица, удова Пере Јовановића, овд. жељезничара: и Илија Бркић, овд. надничар и може ди се њиховим сведоџбама вера покдонити, — одбор је изјавио: Да је Танасије Лекић, контролор водовода, доброг владања и понашања и да се његовој сведоџби може поклонити вера. Да су му непознати: Констандина жена Јеремија Спасојевића, овд. обућара. Мика Панић, овд. месар, Тзође Костић, раденик у Бајлоновом млину, Светозар Новаковић,

овд. каФеџија, Марко Воркапић, трг. помоћник, Ружица, удова Пере Јовановића, овд. жељезничара и Илија Бркић, овд. надничар: и да према томе одбор не зна каквога су владања и понашања и може ли се њиховим сведоџбама вера поклонити, као ни то: је ли, кад, због чега и колико осуђиван био Илија Бркић, овд. надничар. VI По прочитању акта команданта VII београдске окружне пуковске команде ОВБр. 1317, — одбор је изјавио: Да задруга обвезника коњаника Бранимира Стојковића, није у стању имати и држати јахаћег коња са прибором за обвезника Бранимира са следећих разлога: И ако је отац овога обвезника г. Алекса Стојковић, пензионер, задужен са 355.96 динара непосредне порезе, ипак то не значи, да је он у стању да држи јахаћег коња са прибором, за иоменугаог обвезника, јер од ове порезе две трећине долазе као порез на пензију и личност, а само 104.30 динара на земљиште и зграде, што значи, да се имовина Алексе Стојковића састоји већим делом из пензије, која је истоме извор за издржавање себе и своје деце, а која не доноси никакав приход. Кад се овоме дода, да се у имовину ове задруге ако се у опште задругом може назвати ма да то с обзиром на закон не може бити, има рачуиати само земљиште и зграде које су порезане са 104.30 динара непосредне порезе, а никако и пензија старешине ове задруге којаје потребна за његово издржавање, — онда је, с обзиром на непосредну пореиу, којом је ова задруга порезана на земљиште и зграде, јасно да приход од истог земљишта и зграда није довољан да ова задруга из њега може имати и држати јахаћег коња са прибором за обвезника Бранимпра, јер се пензцја старешине ове задруге, која не доноси никакав приход већ служи за издржавање старешине и породице ове задруге, као што је напред наведено, не може ни у ком случају узети као имовина исте задруге која би имала да служи за подлогу на коју би ова задруга могла имати и држати јахаћег коња са прибором за обвезника Бранимира. Овоме ваља још додати да ова задруга није онаква какву закон предвиђа, јер, док је задруга по §. 507 грађ. законика онде где је смеса заједничког живота и имања свезом сродства или усвојењем по природи основаиа и утврђена и док је по §. 508, имање и добро у, задрузи не једнога но своју и што год којиузадрузи прибави није себи но свиме прибавио дотле у овој задрузи задругар Бранимир нема никакво заједничко имање са старешином ове задруге својим оцем г. Алексом, јер је како поменута непокретност и пензија, која је везана за личност г. Алексе, искључиво његова својина а не и задругара Бранимира, који је пунолетан и живи од своје зараде. VII По прочитању модби Петра Јовановића, општ, инжињера АБр. 2595 и Јеротија Кнежевића, ошпт. позорника АБр. 5480, којима траже ЗО-тодневно одсуство и то први због женидбе а други ради поправке здравља, — одбор је решио: