Београдске општинске новине

Број 27

— 208 -

Год. XX

није могло више ствари унети. Како, пак, ми не можемо пренетк у скромни оквир поверенога нам листа целину ни из краткога бележника овога британско новинарскога колоса, — како, чак, има стварн у истоме, који једино Енглезе и енглескога читаода могу интересовати, а не и нас Србе — то ћемо у неслужбеноме делу, а за Листак „Београдских Оиштинспих Довина " донети само кратак извод из књиге јавних успомена „Тајмсових^ на другу половнну деветнајестога века.. У томе ћемо се др жати љеговога хронолошкога реда, и почети као и он, са годином 1851, односно, са првом светском изложбом у Лондону. Та нарочита успомена Тајмсова гласи: „Данас је Први Мај (1851); али, од како је познатога и света и века, и ирви дан, који види све народе на земну нам шару, застуиљене у лицу својих представника, на једноме заједничкоме чину. Раздељена сињим морима,растргнута бујним страстима, раздвојена вером и језиком, толика пдемена рода људскога ирсда су по свету, баш као по каквој бескрајној пустињи. Разум нам каже, доиста, да смо ми сви деца једнога родитеља, као што нас нагае Свето Писмо учи: да је цео род људски постао од једнога пара, једне Фамилије; да се та Фамидија намножида, док земљу није прекрилила; да је после сав тај намножени свет у греху огрезао, и од греха проиао, — док се и опет није савио око једног огњишта и једног олтара, око здравог изданка старога света и колевке новога. Ну, тада нам и опет исшо Писмо каже: да се свет и оиеша намножио и оиеша растурио, да су једна племена одлутада на далеки север, а друга на далеки југ; нека на исток, а нека на запад — у ноиспитане пустиње и дивљине. И доиста, тек ако је јуче јер је седамнаести век то „јуче" — једно од тих племена стигло на „ крај света"; јер је тек кодико то јуче опипан и пронађен и иоследњи континенат земна нам пространства: далека Аусшралија! Један сретан ударац мотике у њену тврду земљу, један одсев здатнога метада, и мамац и магнег учинише своје: на џиновској пустињи ниче сјајно друштво и држава, на дивљини цивилизација! И круг је око округде земље завршен, и лутајућечовечанство дошло јенаонај библијски „крај света," и више се нема куд. Али тај и такав разговор није циљ ових редова. Ми смо овде потсетиди и себе и читаоце на првога човека и на Свето Писмо; али не за то, да се изгубимо у његовој причи и давнини, него само да би могди утврдити Факт: да је, после толико хиљада годипа од постанка света, ово ирви иуш, да се и растурени и растргнути народи земље надазе представљени под једним кровом и састављени на једпоме послу. Историја зна, доиста, за извесне „заједнице света," за државе^ и за царевине — једне капе и једне заставе. Али само ти „светови" нису се простиради даље од једнога континента. На пример, ми, по истој учитељци, исшорији, знамо: да су четири моћна царства сгаарога века продирала у срце варварства — као што знамо да је једноме и последњем од њихова броја (класичноме Риму) и ова наша отока, Енглеска, била само једна даљна покрајина. Али само, тада је северна Јевропа била непроходна шума и дивљпна; Инђија, земља гатке и бајке; Кишај, једно голо име ; а Африка, пустиња, о којој се као кроз сан причало: да се протеже тамо негде без краја на југ. Ади дође време и куцну час, и оде абер на све четири стране пространога света: да се

сви народи скупе на једно место, да се виде и да се познаду. И сви се одазваше, иди бар приближно сви, и ено их данас где нам сви показују шша ко има, и шта ко уме. Тако ми разумемо, тако ценимо, па тако и оцењујемо да« нашњи дан, и данашњу прву светсну изложбу.... Радосни, као што смо, ми не заборављамо, да је овај божији свет и дан-дани, као увек до сад, очајно поцепан: да је поцепан у вери, као што је подељен у иолишици. И ми знамо колика је то рана и колика сметња сваком братском кораку у нааред, па и сваком друштвено м зближењу. Али је за утеху, свакако, усиех који може да их, после толико векова црне мржње и крвне заваде, доведе руку под руку пред један сто. И опет велимо, да се не варамо, да не мислимо ни рећи ни уснити оно што за јаву ни ј е —јер ми знамо и из књигаи из свог исвуства, да је многа румен-зора светла дана завршида трагичном вечером. Више и од тога, ми знамо, да су сви подвизи људске, вештине пролазни и смртни, као што је смртна и сама вештина. Најзад, ми осеКамо, у кодико не знамо, да стајемо ногом на ровишу земљу, кад овако радосно хитамо да поздравимо род људски — и у какво име, сем у иие Божије, а и на какво време сем једне вечносши! Па ипак, па ипак, ево ми се ииак небојнмо, да исшину кажемо: да је сво ирви заједнички чин рода људског од постанка света, као и да му на томе чину треОа искрено честитати. Јест, чесшишаши; јер је то акт мира, чин љубави, и украс сваке и свачије вере!!! _______ 0 Б Ј А В А Пошго се у овој години неће вршити регрутовање младића, због измењеног члана 2 закона о устројству војске, то је господинминисгар војени сапредписом ФБНр. 312 од 27 априла тек. год. изволео наредити: да се преглед привремено неспособних регрута од прошле годиие и од ранијих година, преглед обвезника сва три позива народне војске који се осећају да су неспособни за воје^у службу, као и сви остали послови побро.јанн од тач. 7 па до краја члана 8 правила о регрутовању извргае у штабу VII пуков. окружне команде у месецу јулу ове године. На основу члана 1 и 8 правила о регрутовању, командант VII пуковског округа предписом № 4646 наредио је следеће: Да се напред означени послови са општином београдском изврше у шгабу VII пуковског округа на дан 16, 17 и 18 јула ове године, и то овим редом: На дан 16 јула ове године у 7 часова пре подне да дођу: Сви регрути привремено неспособни од ранијих година, и то од навршене 25-те године живота па закључно са онима који у овој години навршују 31-ву годину живота. На дан 17 јула у 7 сати пре подне да дођу: 1, Сви прввремено неспоообни регрути рођени у 1881-ој години. 2, Са регрутима доћи ће сви они који уживају инвалидску подпору, донев собом и решење инвалидскога суда. 3, Сви обвезници свију позива народне војске, који би се осећали да су неспособни за даљу личну службу војену, и да

понесу собом све ствари државне које буду имали на руковању, заједно са војничком исправом. 4, Сви они резервни ОФицири, који нису чиновници у државној служби, а који би желели и даље да остану у нозиву у коме су и дотле били, а требало би пх према годинама старости у старији позив превести. На дан 18 јула у 7 сати пре подне да дођу сви регрути привремено неспособни из других пуковских округа, и то само они који добију дозволу од своје окружне команде, да се могу прегледатп у VII пуков. команди. Ни један регрут из других команада, који нема дозволу од своје команде, неће се примити на преглед код овд. окружне команде. На случај, да који од регрута, који по предњем подлежи лекарскоме прегледу ; није у Београду но на страни, дужни су његови сродници или стараоци да га позову и на преглед упуте. Предње наређење команданта, Суд објављује дотичнима, и позива их да се по њему тачно управљају. Од Суда Општ. града Београда ОВБр. 1447, 3 јула 1902 године, Београд. 0 Б Ј А В А На основу наређења и одобрења г. министра војпог ЕПЛг 3720 од 8 јуна тек. године има се за гарнизон београдски набавити за ову годину 1,500.000 килограма сена и 500.000 килограма сламе и то куповином од народа комисијски у београдском војном сењаку. Сено се плаћа по иеш дипара од 100 килограма, а слама по два динара од 100 килограма. Комисија ће ове артикле ирегледати и примати сваког радног дана од 6—12 часова пре подне и од 2—7 часова по подне. Примање ће почеги од 10. ов. м. а плаћаће се готовим новцем. На основу захтева команде дунавске дивизијске области од 26 јуна тек. године Е ЈУз 3895 суд београдске ошнтине објављује предње београдском грађанству. Од суда београдске општине 1 јула 1902 г. АБр. 6083, Београд.

0 Б Ј А В А Суду општине београдске потребно је 2800 кубних метара букових дрва прве класе за идуђу зиму, а за огрев основних школа и осталих општинских одељења. Набавка горње количине дрва извр шиће се путем ОФерталне лицитације. Дан примања оФерата је 5 августа тек. год. у 10 часова пре подпе. Кауција се полаже при подношењу ОФерата у 2500 дин. у новцу, у срп. држав. хартијама од вредности или у непокретном имању. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног оделења сваког радног дана за време канцеларијско. Позивају се заинтересована лица да у овој лицитацији учествују. Од суда општине београдске 6 јула 1902 год., АБр. 6235, у Београду.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Влаимк ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА Штампаржја Д. Димитријевика, Иван-бегова уЈ. бр. 1. Одговорни уредник МИХ. М. МАРЈАНОВИЂ, еекрчар општине