Београдске општинске новине

Бро ј 27

— 207 —

Год. XX

грађевинскога закона за свој град. Са великом зебњом, али и са великом вештином, тај се нацрт проведе кроз општински одоор — јер је било велике опасности, да се заинтересовани поседници старих имања не побуне, и не дигну дреку преко новина па се са истом вештином провуче ствар и кроз Парламенат , и кроз т.ј. доњи дом и кроз кућу лордова, и на дан 11 јуна 1866 године добије и санкцију Круне. Чим је, пак, закон обнародован, поменуто удружење наших честитих богаташа одмах уступи општини, — односно, новоме Гра^евижкоме Повереништву њеноме — све донде откупљена имања по соиствено-куиовној цени. А сад да пређемо на сам закон. Дакле, законом о грађевинама од 1866 године, постављају се: председник општине глазговске, Суд и одбор општински, за чланове тако званога повереништва, тела и одбора, које има да изврши одредбе његове и достигне намењени циљ. И тај се задатак у главноме састојао: у откупу кућа и имања, која се имају силом закона откупити; у куповини других имања, или празних земљишта, путем драговољне погодбе са сопственицима истих; у исправци, измени или проширењу, иостојеЛих улица варошких; у стварању нових улица саобразно илану који је парламенат одобрио; у рушењу осуђених кућа, продаји њихове грађе, и даљем распореду дотичних плацева, па било то издавањем под закуп, или зидањем на истима ирема новоме плану, — или, на послетку, Формалном продајом. Исто тако је дата законска власт овоме иоверенжатву града Глазгоа — удруженоме т.ј. председништву, Суду и одбору општинском — да може зидати на празним или упражњеним плацевима, па подигнуте зграде, или продати или под закуп издавати. Најзад, са неким ограничењима, дата је власт истоме иовереништву , да може и уклонити закупце са тако Стечених имања општинских. Једном речју, општина града Глазгоа добила је овим законом, а у лицу грађевинска јој иовереништва , сву власт и сва права обичне грађанске својине. (Наставиће се)

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ СВЕЧАНИ САСТАНАК 15. јуна 1902 Председавао председник београдске општине г. Милован Р. Маринковић. Од одОорника били г.г. Тома Цинцар-Јанковић, Јов. Смедеревац, А. Н. Крсмановић, С. М. Веселиновић, Ђ. Соколовић, Љуба Дојчиновић, Милош Валожић, Ђока Тошић, Мих. Бобић, М. Штрбић, Лазар М. Матић, М. О. Петровић, Др. М. Леко, К. Д. Г.тавинић, Млад. Николић, Петар Новаковић, Живојин М. Перић, М. Клидис и М. Ј. Божић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Председник општине отворио је данашњу свечану седницу кратким говором, у којем је изложио значај данашњега дана и прочитао решење општинског одбора донесено у свечаној седници његовој 15 јуна 1889 године којим је установљено награђивање од стране београдске општине израђених задатака из Српске Историје о Видову дану сваке године. За тим је прочитан акт Ректора Велике Школе АБр. 5725, из којег се види, да је Академски Савет расписао овај задатак из српске историје под насловом: „Влада цара Уроша (од 1355—1371 год.)." Да су Савету поднети на оцену три рада о овоме задатку. Да је сва три ова рада оценио

г. Др. Станоје Станојевић, наставник српске историје на Вел. Школи, и да је предложио да се од ових радова награде другом наградом само два рада и то они под мотом: „Бистрим оком вила повескиња сматра свијет" и: „Одбите се силни од силнијех док у цркви закон завршимо." Пошто је прочитан ре®ерат г. Станојевића приложен поменутом акту ректора Велике Школе, отворени су коверти, који су носили нанред цитирано мото, па је утврђено, да је рад под мотом: „Бистрим оком вила повескиња сматра свијет", израдио г. Василије С. Марковић, философ I године, а рад под мотом: „Одбите се силни одсилнијех док у цркви закон завршимо", г. Мијаило Ђ. Миладиновић, философ III године, питомац Фонда пок. Милоша Зечевића на Великој Школи. По извршењу свега овога одбор је решио: Да се г.г. Василије С. Марковић, философ I године, и Мијаило Ђ. Миладиновић, философ III године, награде за ове њихове радове цругом видовданском наградом од две стотина динара, дакле да се сваком од њих изда из општинске касе на терет дотичне буџетке партије по две стотине динара. Да се ови радови одштампају у подлистку београдских општинских новина. II Председник извештава одбор даједанасу 11 часова пре подне у Саборној цркви помен изгинулии српским борцима на Косову и предлаже одбору да овоме помену корпоративно присуетвује. По саслушању тога, — одбор је решио: Усваја се овај предлог председника општине.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Положшга заклетву. Изабрати: председник суда београдске општине г. Милован Р. МаринковиЛ и кметови г. г, Владимир ЛацковиК, Драгутин СимиЛ, Косша АрсениуевиЛ и Благоје МилошевиИ у седници општинског одбора држаној на дан 5 ов. м. положили су сходно закону о општинама заклетву и у дужност уведени. Честитамо. ГГоднео оставку. Новоизабрати кмет за београдску општину г. Стеван Миљковић није се примио ове дужности, већ је на исту поднео оставку по којој ће општ. одбор у своје време донети одлуку. Ако одбор уважи г. Миљковићу оставку одредиће једног одборника да на место његово врши дужност кмета до избора другог лица за кмета на место г. Миљковића. Дејствује стари одбор. Поводом прекора, који су неке новине учиниле новоизабратом општинском одбору, како одмах у прве седнице не долази уредно хоћемо овим да дамо нашим читаоцима обавештење о томе а уједно и да тај прекор обесна жимо. Ствар стоји овако: Избор новог општинског одбора извршен је коначно на дан 23 јуна тек. године у времену распуста ДржавногСавета, коме се жалбе на изборе општ. часника подносе у руку од пет дана — чл. 159 и 170 зак. о општинама, — према чемује последњи дан за жалбу на овај избор први радни дан по истеку распуста Државног Савета, а то је први август тек. године. Према оваком стању ствари избор новог општпнског одбора не може постати

извршним пре првог августа и с тога се исти пре тога не може ни позивати у седнице и у дужност ућодити нити пак стари одбор оддужности разрешавати, сачегаје и прекор учињен новом одбору неоснован. Седница општ. одбора. 5. ов. м. одржата је одборска седница којој је присуствовало 25 одборника, а у истој су посвршавани следећи послови: примљена је заклетва од изабратих ошпт. часника: председника и кметова и уведени су у дужност; примљена су к знању решења суда којима је одређена цена хлебу за другу половину месеца јуна и прву половину месеца јула тек. године; издата су тражена уверења; одобрено је тридесетодневно осуство ради лечења г. Ђорђу Пешићу, општ. извршитељу; одобрено је оппгг. суду да може у овој години на терет готовине гробљанске касе утрошити 10606,10 динара на исплату имања пок. Светозара Милојевића, бив. начелника мин. Финансија, које је општина купила; дата су одобрења за израду следећих послова: оправку калдрмеу Таковској и Војводе Добрњца улици и набаву потребног материјала за израду истог посла, и набаву полукоцкастог камена за оправку калдрме у Кнез Михаиловој улици; изјављено је мишљење да обвезник коњаник Александар Вагнер према своме имовном стању не може држати јахаћег коња. Краљев трг. У одборској седници држаној 5 ов. м. изнет је био одбору на решење предлог грађевинског оделења: за подизање привремених шупа на општ. плацу код „Текије" за смештај пиљарског еспапа за време кад пијаца не ради или за подизање сталне зграде на Краљевом тргу. Поводом тога после дуге дебате и саветовања а да би се исти трг бар привремено колико толико уредио истакнута су у одбору два мишљења: по једноме би се сва роба која се на овај трг ради продаје доноси имала тачно у 11 часова пре подне сваког дана са истог однети, како би се трг могао одржавати у реду; по другом мишљењу имао би се одредити један ужи одбор да питање о уређењу варошких пијаца што скорије проучи и изјави мишљење: како да се то постигне, па да тиме не буде нико оштећен. Ово друго мишљење усвојено је и овлашћен општ. суд да одреди овај ужи одбор. Сматрајући да је решење овога питања веома важно ми нотирајући га овде изјављујемо, да ћемо у нашем листу дати места сваком који исто питање буде хтео у њему третирати. Д| А А Л —А—Ж—^ -*■ А 1^ А А А А 1^- ||#-| А | Ј Л И СТАК

„ТАЈИСОВЕ" УСПОМЕНЕ на ДРУГУ ПОЛОВИНУ ДЕВЕТНАЈЕСТОГА ВЕКА Још у прошлој години, а на растанку са деветнајестим веком хришћанске ере, највећи енглески, па и највећи светски, лист, лондонски „1*ајшФ, дошао је на мисао: да, у виду кратких успомена, потсети своје старије читаоце на неке од важнијих догађаја из тога доба, а исприча мла^има и по коју истинигу историјску причу. У мање се речи није могло више казати, као што се у мање стубаца новинарских