Београдске општинске новине

Број 27

— 206 -

Год. XX

ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ п АДМИНИСТРАЦИЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу иредседнику отатиие Глазговске и г. Џемсу Патону иредседнику Уједињених Музејских Удружења Уједимене Краљевине — Велике Британије и Ирске) Година 1896 (29) XIV ГРАЂЕВИНСКИ ПРЕОБРАЖАЈ Гдазго у првој половани деветнајестога века. — Извори аегове препасељености. — Страхоте сиротиљсних дежишта. Напрезања да се злу доснот — Закон од 1866 године. Коштање његовог изво^ења. — Срџба после одушевљења. Недостатци нове уредбе. — Енергија наддежних. — Бољи фгнансијски изгдеди. — Многа рушеаа. — Прешештај сиротвње. — Нриза у гра|евинаротву. — Застој у варошним предузе&ша. — Закоп од 1880 године. — Одлука да ое понова приотупи гра^ењу. — Дсмови за сиротињу. — Ку&еза становање. — Породични кровови. — Железпичка и други помагачи на побољшаау варошког живота. — Закон о варошкој регуладији. — Заксн противу вездравих ку&а за становање. — Много ура^ено, али много још остаје да се урадв. „Неки крајеви града Глазгоа тако су саграђени, а зграде њихове тако препуие становника, да од тога зла пати и морално и физичко здравље народа." —Ово су речи којима је законодавац у кратко образложио доношење грађевинска му закона од год. 1866. Колико је, пак, прешно било ово дело законодавчево — једва да је нужно да доказујемо. Страхоте сиротпњских лежишта глазговских нису скорашње, а пролазеће време, ако их није умножавало и погоршавало, за цело их није, само по себи,блажило ни умаљавало. Живестварности беде и голотиње, прљавштине и болештине, мрака и смрада, порока и злочина, које су у своје време друга пера описала, а у којима се све до скора давила наша силна сиротиња — све су те стварности, већ и много-помињане друге наших честих гошћа: „зараза" и „епидемија", куга и колера. Ако има чега за чуђење у овој жалосној и слици и драми, то је онда, и неоспорно, Факт: да је власт наша могла тако дуго, па и тако равнодушно, гледати и трпети то чудо. Друго је чудо, Факт, да су наши Глазговци — наши имућни и богати суграђани — могли бити тако дуго лењи: да се у своме рођеном интересу, да сезарад свога рођенога здравља и живота, који је такође био у опасности, крену за бољу срећу и напредак свога ближњега. Ну, највише од свега, задивљује нас трећи, ако бројно и најмањи Факт, а имено Факт: да је тако велика једна и хришћанска и реФорматорска душа , као што беше душа једнога Томе Уалмерса, да ни она није увиђала тако очиту и опипљиву истину : да се ништа озбиљнога не може учинити за морални напредак једне масе , ако се она ваља у прапшни сиромаштва, и дави у гомили пренасељености. Ту не само да нема, и не може бити, здравља ни морала, него не може бити ни најобичнијега људскога достојанства. Цела је истина, да је зло пренасељености, у години 1820, било за Глазго још скорашње зло: градје од скора и почео био тако нагло да расте, па се и опако дејство истога још није довољно осетило. Сем тога, тада се није ни гледало на све те ствари онако како се гледа данас. Санитетска наука, какву је данас знамо, тада није још ни постојала; иревентибна лседецииа тада је била још непозната именица; а на велике етоидемије још се гледало као на какве „ бичеве божије ", који се морају поднети, као што се подносе јаке зиме

и циче, и које је, да отклони, људска снага и сувише слаба и нејака. Најзад, и област „иравне својине " била је много светија у првој четвртини овога (деветнајестога) века, него штоједанас. Ландлордство билојетада још велика сила и чињеница — као што је сувремена демокрација још била млада — а за једну такву олигархијску варош, као што је Глазго још тада био, није ни мислити било да ће се у коштац хватати са племићима и спахијама. Народу је, према томе, остајало само да трпи и да муку мучи, да се вије у беди, и крије у прљавштини својих јазбина, и највише, да се, падајући под косом какве куге или чуме, свети и онима на које ће, после њега, ред доћи. Дакле, за несретну пренасељеност града Глазгоа, не може се рећи да датира много ранијеод последње четртине прошлога (осамнајестога) века. То је оно време кад иамучна индустрија узе код нас велике размере, и кад масе народа поврвеше из села у варош, да у Фабрикама коју пару зараде, па макар немале на шта ни лећи, ни главу одморити. Глазго је, још, тада био старинска варош са узаним улицама и начичканим кућама, а са једном једитом добром страном и одушком: са добрим баштама иза тих кућа. Сумње нема, да је и овакав распоред био доста повољан за угодан Фамилијарни живот. Али за сиротињу, којајеу варош из села нагртала, и те куће и те баште биле су колико и господски луксуз. И није дуго прошло, и све оне простране баште и просторије прекрилише нове грађевине, али са тако тескобним становима и узаним двориштпма и приступима, да се једва имало куда и у кућу ући, а камо ли у њој честито становати. И у те се новосаграђене тескобе и јазбине саби она грдна маса Фабричка раденика и раденице. Чак се нађе рачуна, да се и оне куће с лица поделе у ситне станове, од по једне или две собице, и издаду силној муштерији; док су се газде њихове довољне накнадиле за своју сеобу, тиме, што су у пространој околини подигле себи виле и иалате. Нико и ничија сила није могла зауставити овај страхотни процес сабијања, и управо иаковања , жива света у долапе и кавезе кућевне; и читалац ће појмити ужасе овога стања, ако му кажемо : да је цела она наша „Висока Улица " па до Гимназије, као и цео крај Галогета и Тронгета до Стакуелске улице, и тамо до реке и „ солске иијаце и био тако густо насељен, или правије рећи, с народом иакован , да су се комшије могле рахат руковати — кад су расположене и иесничати — у узаноме простору који је раздвајао прозор од прозора. Да! и то је још било време, кад се није знало за данашњи водовод, него се вода вукла из бунара или са чесама; кад о сувременој канализацији још није било ни говора; па и кад се ђубре сматрало као прпватна својина, која се износи кад му се куиац нађе или јави. Озбиљније последице пренасељености нису се из прва осећале. Народ са села био је још свеж, имања и зграде у главноме нове, а зидови и темељи још гадом незаражени. Кад је, пак, зло по своме реду дошло, свет брзо посрну и морално и телесно, куће се почеше кварити и у вашару губити, и у њима овлада нечистоћа, беда и мизерија. Ну то није све. За овим јадом и чемером дође и злочин и болест,

и у брзо узе толике размере, да се од њега заљуља већ и целокупна зграда друштвена. И баш као да је све ово мало, злу се придружи ирираштај новога колена бедника и јадника, бескућника и беспосличара, под чијим бројним теретом стење данас цело наше друштво, и за мало не и сва наша снага. Душа ваља, и за њих се неко побринуо; а тојеонај поседник и шпекулант, којиим је — алисамокад су имали који грош или марјаш у џепу — давао нешто мало „стана" или „собе". А какви су то „станови" били, може се судити по томе : што се међу зидове њихове једва могло и стати од туђе мешавине, од гада и смрада. Један иример биће нам довољан. Године 1818 добије наредбу проФесор Глазговског Университета Бг. Грахам, да изврши преглед и поднесе реФерат о стању неких од тих „кућа за становање". Ушав у једну од њих, он ово вели: нашао сам ту „две" собе, али две само за то, што је пекада! г,а једна — даскама преграђена. Од ових, прва је мерила тринајест стопа у дужину а једанајест у ширину; а она друга, петнајест стопа у дужину, а осам у ширину. Све до скора, у обема становало је двадесет и три душе из најбеднијега слојанаше ирске браће; а ја сам у њима затекао четрнајест, од којих је двоје лежало на поду од грознице , троје тек што се мало од болести придигло, а свега једна душа ако је била здрава! У целој овој „кући" било је свега три кревета(!) које је оштроумље ирачке простоте наше ругајући се соиственој беди — крстило „ стеничним касарнама и . Па и ти „кревети" састојали су се из некаквих дасака, прикљештених уза зид, а били застрти столарским струуготинама , бедно сакривеним испод некаквих још беднијих, јер до зла бога прљавих, дрон>ака и Дабогме, да се противу овога чуда дизао почешће глас јавности , као што су били пуни тужбе толики службени извештаји, лекарски и полицајски; али се брзо и увидело, даје, пред огромним размерима зла, нејака, али не само нејака хришћанска доброта и приватна иницијатива, него нејака и сама оиштина, немоћна и н>ена власт и н>ена снага. Најзад, и ни часак раније но што је требало, дође и преко потребни грађевински закон од године 1866. Непосредна заслуга за овај велики добитак припада, доиста, глазговској општини, којој је такав један наслон, па и оружје, требало да се ухвати у коштац са злом, које јој је већ било прерасло и преко главе: али правда иште да признамо, да је ирви подстицај дошао од једнога приватног удружења добрих људи, од извеснога броја наших богатагиа , који учинише покушај да несретно питање реше: откупом најгорих крајева сиротињских, рушењем из темеља свију њихових нездравих кућа, и подизањем на празно место, а ирема новоме регулацијономе илану града Глазгоа , подизањем нових, комотних, санитетом одобрених, као и јевтиних станова. Али се њихова добра намера разби о недостатак принудне снаге законске. Чак се обелодани, да су и удружена плећа најбогатијих људи у Глазгоу слаба за терет, који скриваше у себи регулација и грађевински иреображај варошке средине. Општина, дакле, — па и она тек хватајући се за законодавца , за земаљски Парламенат — мораде узети ствар у своје руке. И она то и учини године 1865, израдив нацрт