Београдске општинске новине

Број 28

— 210 —

Год. XX

објашњења и никаква уверавања и доказивања: да дотични закупник -ггоседнмк има само да повиси у истој мери кирију своме гаодзакуннику, своме кирајџији, па да рачун буде и чист и ирав, и да на крају крајеванову таксу плати онај који ново добро и ужива, фактични становник. Како му драго, протестанти однеше коначну победу, и у години 1896 тај се грађевински прирез и укиде. Ну, ако је и било изложено великој повици, ако је и наилазило на велике сметње, грађевинско иовер^ништво града Глазгоа не даде се застрашити, ни поколебати. На измаку прве године свогарада, ови суљудивећмогли ставити на Финансијски биланс онога пореза одшестпена, суму од 38,000 Фуната стерлинга (950,000 динара) а на име зајма, 144.000 фун. стерлинга(3,600.000 дин.) И они учине скроман почетак, издавши за ту годину на откуп разних имања суму од 50,000 Фуната стерлинга (1,250.000 динара). Идуће године, стопа приреза буде сведена са шест пена на четири од Фунте стерлинга, а даљи рад повереништво одмери према огромности задатака који је пред њиме стајао. Велпке суме новаца буду позајмљене, маса имања откупљена и норушена, а зидање и подизање нових грађевина отпоче на све стране. Полет је у овоме правцу био нрвих година толики, да се грађански преображај града Глазгоа претворио био у грозничаву шпекулацију, где се могли стећи милијуни — наравно, као и обично, на хартији — па где су окретни људи и долазили до златних и великих пара, правећи брз обрт са куповином и продајом нових кућа у обновљеним крајевима вароши. И тако је та река бујне шпекулације текла, све док у години 1874 није достигла и свој врхунац За енергично иовереништво града Глазгоа, ово је значило и осам година истрајнога рада; а плодови тога рада — ови су: (1) На откуп старих имања отигаао је један милијун и 317,000 Фуната стерлинга (око тридесет и три милиуна динара) и остало да се откупи још за неких 184,500 Фун. стер. (4.612,500 динара); (2), на Формирање улица и грађење канала и т. д. неких 70,000 Фуната стерлинга (1.750,000); (3) на управне трошкове, у које су ушли и парламентски трошкови, 70,800 Фуната стерлинга (1.770,000 дин.) (Будући трошкови предвиђени су са 60,000 Фун. ст. или милијун и но динара). Даље, за куповину земљишта и отварање Александра-аарка( 1871 год.) 40.000 Фун. стерлинга, или милијун динара. Целокупни, дакле, као и битиимајући, издатци касе Повереништва износили су дотле округлу суму од једнога милијуна и три четврти Фуната стерлинга, или у динарима, четрдесет и три милгсјуна и 750,000 динара. Као накнада за овај утрошак стајала је на другој страни, и то: 1) сума од 229,800 фуната стерлинга (5,750,000 динара) добивена од иродаје нових имања; 2), капитална вредност киријских и земл.иштпих ануитета, 312,400 Фуната стерлинга (7,810,000 дин.); 3) процењена вредност плацева готових за продају, 886,400 Фуната стерлинга, или 22,160,000 динара; 4) ирирез до дана, 222,600 Фун. стерлинга, или 5,565,000 динара; и 5) суму приреза од по два пена на фунту стерлинга која се имала скупити у току следећих шест година: 125,000 Фуната стерлинга, или 3,126,000 динара. Једно на друго, дакле, ове су суме давале округлу цифру од 1,776,000 Фуната стерлинга, или 44,400,000 динара у злату.

* Са рушењем кућа у већим размерима није се почело пре 1870 године; али, од тога доба па до Маја1874, срушено је разних зграда, у којима је становало било неких иетнајест хиљада душа! План повереништва био је 7 да, колико је год могуће, разреди истиснуто становништво, и да помогне подизању нових кућа по крајевилш варошким, угодних за њихово уселење, а блиских јавним грађевинама где би оно могло наћи рада и зараде. Још тада није било на дневноме реду нитање о радничким становима; или, у колико га је и било, Повереништво општинско сматрало је то као ствар ириватне иницијативе, па није хтело ни да се тркмачи са светом који зида за свој рачун, ни да омета ток варошкога зидарства. Нанравити се Филантропским спахијом, мишљаху огш, да би било дело неправедне утакмице са оним приватним грађевинством, које тражи ренту на уложени новац, па чак да би то била неправда и грађанству у опште. При свем том, повереништво откупи спахилуке Оверњутона и Отландса, која се налажаху на занадноме и југозападноме крају вароши, и подели их у плацеве за грађевине по једпоме веома пространоме плану. И покушај успе, јер се сви ти плацеви од публике разјагме, и на њима у скоро никну и красни редови кућа за становање. Како је, пак, у Глазгоу било једне класе света, па и то најсиротније од свију, за коју се после свега што се о њеној беди и чуло и знало — ваљало некако постаратп, то је повереништво опшгинско приступило и подизању зграда нарочитога плана и система. Ну, о томе биће говора мало даље. За овај пар ваља нам уочити труд који је повереништво општинско уложило, да пронађе и рачун ухвати од света који је варошка регулација растерала и разбила, па који такође треба под некакав здрав кровдовести. Дакле, већи део ове сиротиње становао је био у собама, које су вукле два и по до три и по шилинга на месец (од три до четири динара и грош); а сад се нашло, да је једна трећина од тога света успела да добије стан са више соба. Од оних, пак, Фамилија, које су се пре овога збиле биле у две собе са по пет шилинга (шест динара) месечне кирије, већи део одселио се у исти крај; али њих десет од сто отишло је у веЛе станове, а седамнајест од сто у мање. Најзад, од опих Фамилија, које су раније имале станове од но три или четири собе, већи део задовољио се сада чак и са мањим бројем комада. Повереништво је општинско црема томе дошло до закључка, да ова регулациона сеоба света у боље станове кошта тај свет више но што би га кошталостаро стање. Јер, ако ћемо право да говоримо, „ фикција је била, и то фикција врло трагичне врсте" она прича о „апартманима" са три или четири собе, кад се кирија њихова кретала између аст и осам и ио шилинга на месец (или између шест и десет динара). Како му драго, у старим кућама становало је по иојединим собама нросечно по З.# душа, а у новима 3 .3; у старим становима од две собе боравило је 4 .6' душе, и у новима толико исто; у старим становима од по три собе било је просечно 4 .3 душе, а у новима 4 .9; и најзад, у старим становима од, тако зване, „четири собе" налазило се просечно по 5.6 душе, а у новима свих 6 .3 душа.

Из овога ће се видети, даје општинско повереништво са концем године 1874 сматрало свој задатак за извршен, у колико се исти тицао откуаа варошких имања. И тако су следеће три године употребљене на систематичко рушење осуђених кућа, и чишћењу тако добивенога земљишта. За све то време, цена плацевима била је висока, полет грађанскп жив, а целокупно тржиште дотпчних непокретности задовољавајуће, по изгледу чак, и цветуће. Али, са иочетком године 1878, посао поче поиуштати, неко осећање немира, па и осећање извесне несигурности, обузе грађанску пијацу. Не прође дуго, и банкротства злослутно учесташе; док са концем године, не дође и акутна криза, па и крах, који повуче за собом пад Глазговске Банке и направи лом и русвај у целоме трговачкоме и Финансијскоме свету варошком. У сред те и толике несреће, нађе се општина и њено повереништво оптерећено поседом огромних и празних просторија варошких, којима је цена једнако падала, а при том још и власништвом над читавом масом старога, најгорег и најнездравијег имања у Глазгоу. За кратко, и плацеви се не могаше продавати ни по какву цену, а велики део озиданих имања, која су била по лепу цену дата под закуп, или ц условну својину, толико изгубише у вредности, да у брзо и опустеше. и општини се поново на врат натоварише. Сем тога, према ономе закону , брзо се примицао п крај року, до којега је општина имала ирава да разрезује и збира дотични ирирез. Неприлика, дилема, и општинскога представништва и оиштипскога повереништва била је тешка и голема. Кренута узвишеном побудом да очис-ти и препороди свој град, да свакако, раскопа и уништи кужна легла страхотних зараза, ошнтина глазговска нађе се чисто' кажњена, у место награђена, за своје добро дело. Ну, и ту казну она је била готова поднети и издржати, да јој само није пала у део непријатна својина оних горепоменутих, старих, „најгорих и најнездравијих", имања варошких. Општина је, као представник града, највише викала на оне бездуише газде, што држе и под закуп издају такогрозне страћаре. И сад је на један пут и она сама један такав „ газда "/ И с каквим је, збиља, правом, па и ооразом, могла она сад кажњавати и гонити људе у им езакона, према којему је и сама испала најтежигрешник? |Наставиће с.е)

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 5. јула 1902 г. Председавао. председник београдеке општине г. Милов. Р. Маринковић. Од одборника били г. г. Ђ. Соколовић, Милош Валожић, Богоје Јованвоић, А. Н. Крсмановић, Јов. Смедеревац, Љуба Дојчиновић, М. Штрбић, Стојан Најкић, Р. Драговнћ. Мнх. Бобић, Васа Биколнћ, Ђорђе Н. Нетровић, Ив. Ивковић, Вг. Марко Леко, Младен Николић, Петар Новаковић, М. Клидис, С. М. Веселиновић, Тодор Мијаиловић, Урош Влагојевић, Тома Цинцар-Јанковић, Н. Сиасић, Др. М. Радовавовић, Милутин Степановић и Лазар Матић. Деловођ, Мих. М. Марјановић. 1 Председник отвара седницу и извештава одбор: да су на другом збору грађана београдских држаном на дан деветог јуна тек. године изабрати и то: за председника суда београдске онштине он, за кметове правнике г.г. Владимир Лацковић и Драгутин Симић, досадањи чланови суда; за кметове: г.г. Михаило Ерковић и Коста