Београдске општинске новине

Број 30

— 222 —

Год. XX

тарна друштва била су се основала са нарочитим задатком: да помогну општини у изналажењу путева и начина, да се она силна сиротиња под честит кров доведе. И ту је требало по који пут одрећи се приличнога комодитета личног, и провести многи час, па и дан, прибирајући непријатне податке о јаду сиротињском по нечистим подрумима и нездравим, па и кужним, боравиштима људске беде. Мало је се ко доиста п грабио за ове и оваке улоге и мисије хуманитарне; али правда иште да поменемо ретку заузимљивост на томе иољу Роскиновог и Еарлајловог друштва. Наравно, да је и свеколико пожртвовање ових добрих срдаца било недовољно да савлада величину зла које насје притискивало — ту је, као што смо видели, морала најзад да се заложи и снага једне богате општине, и сабља једнога земаљскога закона — али добронамерна помоћ добрих људи није никада никоме била на одмет, па није била ни џиновскоме предузећу грађевинско-здравственога преображаја града Глазгоа. Далеко практичнија, па у толико и далеко уснешнија, чињеница на истоме послу показала се убрзо практично-урговдажа сарадња Глазговске Кумианије за радничке станове. Састављена из имућних личности, којеје кретала и филантроиска побуда, ова кумпанија дође на мисао: да нокуша решити тешко питање радиичкнх станова, снагом добра трговачка рачуна. Према томе, они прегну око подизања красних кућа са таквим планом и распоредом, да се у њих могу пристојно сместити људи врло малих средстава, радници врло танке зараде. До сада, они су у томе покушају и заслужено успели; јер им је испало за руком, али не само да неке од врло ружних, нездравих и извиканих, имања варошких претворе у здраве, чисте и пристојне, куће и станове, него и да пруже такве станове скромним људима и материјално слабим Фамилијама радничким по врло јевтину кирију од два до три шилинга недељно! Више и од тога, они су некако рачунски удесили, те могу од киријскога прихода на уложени им ка-

капитал да плаћају и нарочите надзорнике тих кућа — а под овим разумемо и људе који у самнм кућама дотични стан имају, и који бодро пазе и настоје: да укућанп чисто држе поверене им собе, па и да се сами пристојно владају. Кумпанија је ова до сада уложила неких седамнајест хиљада фуната стерлинга у тековину таквих кућа и станова. На броју она их има даиас око две стотине , и у њима смештено неких шест до седам стотина душа. Предузеће је, — као што одмах хтедосмо рећи,—-још младо и слабо; али је и веома важно са ирактичнога гледишта, са нолазне тачке т.ј. да се, снагом и заслугом просто трговачка ћара и рачуна, пружн честитоме сиромаху раднику пристојан а јевтип кров. * * * Перијодграђевинско-здравственогапренорођаја града Глазгоа има и један свој полицијско -санитетски лист. Та.ј је лист закон, или боље рећи измене и допуне закона од 1890, којњма се ишло на то: да се санитету града Глазгоа стави на расположење једна јака полуга. И то се и постигло законским овлашћењем градскога санитета: да огласи сваку кућу коју нађе за нездраву, и за здраво становање неспособну, као неподобну за пздавање под закуп, и да ју као такву одмах затвори. Нолиција је била дужна да ствар у поступак узме, чим добнје одговарајући акт од градскога санитета, на коме би био потписан општински лекар, санитетски инспектор и шеФ варошких грађевина. Она шаље одмах пренис од таквог акта, односно и наредбе, и газди од куће, и позива га да у краткоме року изађе пред санитетеки суд од пет чланова, и брани се, односно, докаже неумесност поступка власти. А ако суд и после таквога саслушања и своје комисије и заинтересованога газде имања нађе да дотичну кућу треба затворити, онда се одмах издаје и наредба за затварање такве куће. Једино се при издавању такве наредбе пази: да се да довољно времена кирајџијама да се из куће иселе. Газда од куће има, доиста, права да у року од

ИЗ СИРОТИЊСКЕ КЊИГЕ ЕЕОГРАДА (НАСТАВАК) (4) * * * Један кварт упутио је Дому сиротнеипапуштене деце овај акт са једним дечком. — „Овај дечко, коме је име Михаило, има 6—7 година, нађен је у ројону овога кварта. где тумара. Он не зна да каже своје презиме, а из његовог одговора види се: да има мајку Петрију из Лозовика, која је некудастишла, одскитала, а њега напустила. За родбину такође не уме дете да каже. Сигурно је и нема. Сигурно га је мајка, нарочито по некога, испратила у Београд да га тамо на сокаку остави." „Како се пак види, да је дете бистро и разборито, па, да не би пропало, тумарајући, кварт вам га упућује с молбом, да га у Дом сиротих изволите примити и о њему стараље водити." Овога дечка „Дом за напуштену децу", није хтео примити; зато га шаље општипи!! Дечко је доиста „бистар" и „разборит", — јер код подиције није казао право име! Па и код мене се дуго устезао; али, на послетку, кад сам му обећао да ћу га послати у Дом сиротних, раскрави се, и ослободисе, ипризнаде мн:

— Мени је право име Мита а презиме Михаиловић, родом сам из Смедерева, али сам живео у Сараорцима ко^ једне бабе; имам матер Петрију, која се скита по селима, а оцу ми је било име Петар који је стрељ%н\ Ја сам код оне бабе у Сараорцима чувао гуске до скоро, па ме је отуда узео ујак и довео у Смедерево, а у Смедереву предао ме некој г-ђи Зорки, која ме доведе у Београд и овде остави. Ујак мије казао да ћу овде бити иримљен у сиротни Дом, зато сам и дошао; па и он у Дому има своје двоје деце које је на овај начин дао. И ујак као и мајка скитају се по селима" Ово је све што сам могао од овог дечка дознати, али је и ово доста запознавање наших сиротињских пршгака.... * * * У почетку месеца Маја добијем једнописмо од једне личности што прима милостињу, и у коме ме моди: да му пошљем каквог чиновника да га за нешто саслушсА Како сам у овом оделењу .готово и најстарији и најмлађи, то, ио свршеноме посду једнога дана, одем лично у стан молиоца. Стан му је био у једној великој улици. Кад доћем до стана, ућем унутра и распигам. Једна жена уведе ме у један подрум у коме беше поређано осам кревета! На једноме од ових кревета лежаше молилац, као проштац укрућен од ревматизма.

пет дана аиелује на окружнога начелника, који опет мора о томе донети коначно решење најдаље за седам дана. Буде ли, пак, и кад, надлежна комисија санитетска нашла да је газда од имања оправио и преправио своју кућу, тако, да се у њој може опет становати, онда се она наредба о затварању опозива, и кућа понова отвара и издаје. Да је овака једна одредба законскаи умесна и добротворна, — сумње бити не може. Али и то стоји, да је оиа и нож са двојаком оштрицом, ако узмемо: да је оиштина, која јетакав закон тражила, невољан сопственик многих таквих нездравих кућа и зграда. Благодарећи нарочито многострукој власничкој улози једних и истих личности , вршење оваких одредаба законских наилазнло је често и на комичне обрте разумемо — на случајеве, где је једна иста личносту једно истовреме била: и иарнимар и судија , и власт која хоће кућу да затвори и главом газда од те исте куће!! И ствари би, ове доиста, отишле у аисурд, да се није општина још благовремеио из петних жила упела, да доведе своја имања у извесан ред, те се тако помирпла и са својом савешћу и са јавним протестом, од којега извесно не би могла утећи. А сад у кратко да видимо шта је и колико све то до сада коштало! Дакле ио рачунима од 31-ог Маја 1896 године, ово је кратка финансијска историја и садање финансијско стапе касе грађевпнскога иоверништва града Глазгоа: 1) Повереништво је потрошило на откуп, поиравку, старих имања и зидање нових, суму од једног милијуна и .955,600 Фуната стерлпнга или, у округлој циФрп, четрдесет и девет милијуна динара. 2) На подизање нарочитих „домова" и кућа за становање 231 500 Фун. ст. Дакле, на рачун непосредна расхода отпшла је укупна сума од 5,187.000 Фуната стерлинга, или неких близу 55 милијуна динара. 3) Од продатих земљишта, као и под закуп издатих, имања добивено је: један милијун и 72,000 Фуната стерлинга, а осПошто се с њим поздравих, упитам га, за што ме је звао? — Као што видите, господине, ја сам болестан од ревматизма, па сам рад да идем у бању. Али, како сам сиромах, па немам трошка, хтео сам да вас замолим, да порадите код општине, да ме помогпе, да могу у бању отићи; јер ми је она пре две године помогла толико, да сам могао ићи. — Лепо, одговорихја, и обећах му, да ћу се заузети колико год могу, да му помогнем. И упитах том нриликом, што није нашао какав други стан, већ овде у подруму и у толикој мешавини? — Ја немам нигде ништа, господине, сем онога, што ми општина даје за издржавање; а да зарадим такође ништа нисам кадар. Ваљами живети са оним што ми општина пружа. У остадом, јасамсал овде целога дапа; остади долазе овде само на нреноћиште Дакде, као што видиш читаоче, цивилизација наиредује код нас у свкма правцима, па и у овоме становању ио г})03ним иодрумима! * * * У почетку месеца Јуна, дође ми један носач који има бр. 182 и изјави ово: — Дознао сам, да моја жена Анђа прима од општине неко издржавање, да се презива СшанковиК по презимену првога мужа; да је