Београдске општинске новине

Б рој 30

— 223 —

Год. XX

тало у рукама општине још имања у вредиости од 692.000 Фуната стерлинга. Ово значи, да је каса градског иовереништва, дакле глазговска општина , у непосредноме дефициту од неких 423,000 Фуната стерлинга, илп неких десет и по милијуна динара. Али, како је ошптина, наплатом онога ириреза за неких двадесет и девет година, добила 593,000 Фуната стерлинга, или неких близу иетнајест милијуна динара, то се рачун може сматрати као закључен, те се према њему онај ирирез вигае и не наплаћује. Разлика у вишку примљенога новда ићи ће на спуштање процењене вредности заосталога имања. Ево, дакле, по коју је цену наш Глазго учинио овај свој досадањи и џиновски корак у грађевинску му преображају и здравственоме наиретку. Глазго није само данас и чистији и лепши и здравији него што је икада био, него је и сретнији у маси — која на хиљаде броји — спасених живота, као што је сретнији у уштеди несрачуњива бола и патње. Више и од тога, Глазго је данас и славнији од многога града британскога; јер је он ирви и повео коло грађевинско-здравственога препорођаја наших великих вароши, и сјајне заслуге стекао за иример, коме су други братски градови од тада тако успешно сљедовали. Али будимо искрени. Још није све урађено ни све постигнуто — па још има много, и врло много, да се уради. Пре свега, имајмо на уму, да, што год свет више има и добија, све више хоЛе да има и све више тражи. А ово правило не вреди само за наше санитетлије и друштвене реФорматоре. И сиротгсња је наша друга данас, него што је била, и више и изискује и извољева него што је икада до сада чинила. А овим хоћемо да кажемо, да је и њен укус за чистотом и лепотом скочио, као што је и њен апетит за варошким унапређењем порастао. Више но сигурноје, дакле, да оно што је нас све могло и задовољити у деветнајестоме веку, да никоме од нас то неће бити доста и у двадесетоме. И оиет велимо, да има и остаје још много и много да се уради.

слагада општину да има троје деце итд. док у самој ствари она има само једно дете женско од 16 година, које ми је доведа, а самномније ни имада деце. Достављајући све ово до знања општини, молим да јој се помоћ одузме, па и да се казни за превару!!" И доиста, ова жена је примада од општине месечно пздржавање 12 динара још од 1894тодине и забележена је у Ћ сирошињ. лисши " под бр. 133. Да би се пак још боље уверио, кодико је истине у казнвању носачевом, одем одмах дично у стан женнн. Ту доиста застанем само једно женско дете. На моје питање, где су остада деца, одговорено ми је: у шкоди! — У коју школу пду деца, унитахја? — У падидулску, одговори ми се. — Опда модим вас да одете до иадидулске шкоде, и да од учитељице узмете уверење, да деца доиста уче школу, па да ми то уверење донесете од данас панајдаље за 3 дана. Ако ми дотле не донесете, одузеће вам се издржавање. Данас је шести дан од овог догађаја: нити жена дође, нити уверење донесе. Слао сам момка у стан да је зове, али му тамо одговорише, да се отуд иселила нре четири дана;да јеприисељавању и неке ствари продала, и да не знају куда се одседила

ЛИСТАК „ТАЈМСОВЕ" УСПОМЕНЕ НА ДРУГУ ПОЛОВИНУ ДЕВЕТНДЈЕСТОГД ВЕКД ПРВИ \ Ј 11 * I I Ш56 (4) КРАЈ КРИМСКЕ ЕОЈНЕ Рекло се пре две године — и та је Фраза од тада ишла од уста до уста — да смо ми некако, и сами не знамо како, уиали у овај рат Сумње нема, да је нас нека неосетна, па и неприметна, машица одвукла у ове ратне воде, као и да су нам много помогла да се тамо нађемо наша окдевала, наше нерешљиве главе. Али раздика између узрока и последице само је у обдику, а не у суштпни, јер ми смо добили тај рат, — па било то нутем кдизавице, иди снагом непосредна судара. И ко ћс сад иабројати оне хиљаде кључадих извора народне сујете, царска славољубља, златних снова, поверљивих шапата, дипломатских дрскости, охолих преговора, и тако дзље и тако даље, који су у једној Русији створили сшрују ратну, за њу тако кобну и тако пагубну. Ми нећемо да одрпчемо да има кривпце и до оних јевронских Сила које су морале да науче Русију овој и овакој памети. И оне су добро повукле, и још ће плаћатп за свој грешни удсо у дозвољавању да Јевропа огрезне у овој и оволи| кој крви кримској. Ади за овај пар нека нам је сдободно задржати се само на погрешкама силе, која је од овога судара највише претрпела. А ту право да кажемо, ми још не можемо да верујем) Факту — ма да је Факт истннит — да је у те велике Русаје могдо бпти тако мало памети, да уобрази: да је она нешто изнад осталога грешнога и смртнога света. Оно, до душа, и ни један свет и ниједан век није био без некога који тако нешто не би себи у главу увртео! И не да је било појединих људи, него је било и читавих парода — нација и држава — које су од истинске веровале: да су оне, па бидотакојаке и силне, било тако мудре и богате, било тако сретно положене и уједињене, било тако храбре и јуначне једном речју — тако, некако од Ћога сгворене и богом изабране — да имје слободно шадити * * % — Г. председник вам је уцутио једног I човека, рече нослужитељ. — Пустп га. — Уђе један човек средњег раста, око својих тридесет година у оветшалом одеду. — Шта желите, упитах га ја? — Молио сам г. председника да ми да какву поаоћ, а он ме упути вама. Ево и молбе: — А чим сте се ви занимали до сада?? — Био сам шумар у округу крајинском, па сам однуштен пре шест месеци. Оно шго сам имао, то се ноједо, и данас сам остао без игде ичега. — А шта сте радили пре него што сте отишли за шумара? — Био сам памуклијаш, па ми један пријатељ израдио те сам постао шумар. — А јеси ли ти ову молбуписао? — Јесам, одговори он. (По овој молби видп се његова писменост!? Спада у ону врсту људи који једва знају да запишу име и презиме.) — Колико сте времена били шумар? — Две године, одговори он. — Јесте ли жењени, и имате ли и колико деце? — Јесам; и имам троје деце. — А где седите? — У Поп-Лукиној удици бр....

се са целим осталим светом, да им је чак могуће бити и свеш за себе — свој сопствени и закон и усуд — па чак и бити то о трогику осталога свегскога мира. Наравно, да ни један такав народ ни држава нпсу у таквој једној Фантазији својој успели, као што нису никада и одговарајућу казну избегди. За данае је тај ред дошао на Русију, и дошао јој је чак од оних комшија, који су имали само и сувише разлога даверују у њену силу војничку, као и у њене, — кодико, — и неисцрпне изворе народне Како му драго, у цедој Јевропи данас одјекују добродошли гласови о миру; и ми само желимо, да из овога великога тријумФа њенога не никне какав нов диктатор, себичан и насртљив као сви они што су, иа још уз то решен да прописује законе цедоме свету — заборављајући, наравно, колико је тај свет јак и кадар да свачију обест нод свој закон подведе, — као и колико се нова и драгоцена примера крије за све такве муштерије у овоме и најновијем кримском искуству Русије 1858 ПРЕИ ПОДМОРСКИ ТЕЛЕГРАФ {Отворено ииомо уреднику „Тајиса") Г осиодине Уредниче, Вдагодарећи узвишеној дозводи Њенога Величанства Краљице Еаглеске, као и високој дозволи ПредседникаСеверо-АмеричкеРепубдике, директорска канцеларија првога подморскога тедеграФа, првог Ашлантскоеа Кабла, сретна ]0 што може вашој јавној адресида понуди препис ирвих депеша, које су, преко те подморске жице, измењади државни иоглавари обе земље. Узимам сдободу додати само: да је депеша Његове ЕкселенцијеПредседникаРепубдике, бројећи 143 речи, требала два сахата за откуцавање ореко кабла, рачунајући у то време и сва „новторавања" п „коректуре." Најзад, придажем овом приликом за вашу добру употребу и нрепис тедегра®ског одпоздрава, којим св директорска канцеларија Њу-Јоршко - Лондонскога ТелеграФа одазвала подморско-телеграФској честитци овд. директорске канцеларије првога Атлантскога Кабла. Лондон Веома одгни Вам 23-ћег Августа Џорџ Суард 1858 Секретар Директората.

— Добро! Сад идите, па дођите су тра, а дотде ћу ја учинити, шта се може за вас. — Посде нодне око два чаеа, свратим у стан овога бившега шумара. У сгану затечем њега, жену и једно дете. По намештају види се сиротиња — Ну, пре пего сам ја ишта запитао, бив. шумар рече ми, сав постиђен. — Ја сам вас господине, јутрос сдагао; јер немам троје, већ двоје деце. — А где су вам и то двоје? — Па ево једно, а друго се игра у ком шилуку. Молим вас, доведите га, рекох му ја. — Он поново поцрвени; изађе нред врата окрете се и обрте се, па сеопетврати унутра. — Шта је, где вам је друго дете? — Па право да ти кажем, ја имам господине свега једно деге, а друго ће ми жена кроз 10—20 дана родиги !! — Онда сте само још требали казати да имате девесиоро деце, јер ће вам жена ако бог да родити кроз осам година још осморо.... И одем■ Кад је сутра дан дошао, разуме се, да је, место помоћи, добио засдужени резил... И упућен је да потражи свој стари занат. Да ли ме је послушао или не, то не знам, али се више нпје обраћао за помоћ. 'Наставиће е.е)