Београдске општинске новине

Број 31

— 227 —

Год. XX

закдео: „ца ће наћи закопано благо у ономе винограду своме"; па који су га, добро окопав га, и нашли, ако и не баш у кованоме злату, а оно, свакако, у родноме грозду.

19-11 ДЕКЕМБАР С862 ЏАН ВРАЈТ 0 АМЕРИЧКОМЕ ГРАЂАНСКОМЕ РАТ7 (ИЗВАДАК ИЗ ГОВОРА МУ У ПАРДДМЕВТУ) ....„Овај је рат — рекао сам ја за Кримски Рат — једна неописана несрећа; и рекао сам то у часу кад толики прваци и државници наши тврдише, да је то један и нуждан и праведан рат. Праведан рат — јед' те — у одбрани једне шу(!е вере и државе, за одржање једне Турске и њене целокупности?... Та, ваљда ћете признати, да за вас вреди целокупност једне братске Уније, једне (преко Канаде) америчке вам комшинице, кодико и целокупност те, и по души и по срцу, дадеке вам Турске. И ја вслим — као што рекоше неки од вас — даје овај грађански рат за Америку нека „божја казна"; ади не велим то из истих разлога, као што не ведим из истих побуда. Овај је рат божја казна и за Север и за Југ Уједињених Држава, зато, што су се слободни синови њени неких оеамдесег година ругали Богу сдободе, држећи под својим ногама црно робље.... Ниги ћу ја наћи махне онима, који сматрају ствар Уније за пропаду ствар. Један је такав пророк главом министар-председник наш, Лорд Падмерстон. Он је, као што сви знате, и најпризнатији државник и најречитији говорник наш. Па ипак, за дивно чудо, он је пре три месеца јавно рекао нештоу вези саисходом овога грађанскога рата, што му, код све муке, још није испало за руком ни да порекне ни да објасни. (Смех). Како му драго, свако у Енглеској, па и њени министри, имају право на своја мишљења. Ја само хоћу и смем овде да кажем: да се не слаожм са том нашом великом господом. А не слажем се за то, што јужњачке вође ове буне, хоће да издигну слово једне хартиј е изнад људскога ирава, и да над земном просторијом, која је чешрдееет пута колико наша Енгдеска, одрже срам и проклетсгво људскога робовања. —• Ја знам да је та дивна и огромна земља данас тужна нозорница једног од најкрвавијих * * * До 1 марта ове године рачун о сиротној деци и находчади слабо се водио. Првога марта уведена је књига „Уиисница", у коју се бедежи свако дете које општина на издржавање прими. У „Уписници" бележи се укратко његова цела биограФија, докле год непостане самосталан грађанин. Кад су се деца узела на тевтер, изашло је 1 марта да их има 82, од којих је било у сиротноме Дому 36, а остало растурено по вароши код разних приватних лица. У овоме броју бидо је и велике деце и одраслих т.ј. од 18, 19 па и 20 година, за које јв општина ндаћала издржавање! Ове године ово је промењено, тако, да се за општинску децу плаћа издржавање само до навршетка четрнајесте године, а последасе дају или у службу или на занате. Са Управом Дома сиротнога направљене су нове погодбе, а имено: да она прима еву општинску децу, коју јој општина упути на негу и васнитање од 5 —15 године, а за ово, да општина плаћа Дому месечно га храну, стан и одело по 22 динара. Чим које дете ступи у 15. годину, оно прелази на издржавање самога Дома. Поред овог општина даје и лекара и лекове за сву ову децу и води надзор над астом.

судара у историји човечанства; али ја не могу да верујем да њој може заћи сунце слободе, или потамнети звезда цивилизације, а да коначну победу могу однети они који — да се послужим познатом изреком — „газе кроз крв крвавоме престоду, затварајући врата мидости роду људскоме." Пред моје очи издазе и светлије и сјајније слике будућности. Може бити да је то и сан; ади, и ако је, ја волим такве ствари да снивам. Ја видим, дакле, пред собом сдику једне огромно државе, Америчке Уније, од леденог Севера до жаркога Југа, и од џиновских таласа беспе Атлантике до тиших вода Тихог Океана; и видим у њој један парод, један закоп, Један језик и једну веру, —јест, и ону веру — која је једино кадра да направи одједнога пространога конгинент?, од једнога и читавога евеша, дом људске сдободе и истинско уточиште свију потиштених и потлачених на земљи."

0 Б Ј А В А Суд општине београдске издаваће под закуп путем јавне усмене лицитације, следећа своја добра и то: I. На даи 2. септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне њиву постојећу код Убанлића винограда, (стари општински сењак). Кауција 50 дннара. II. На дан 3 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне, кућу у Скадарској улици под бр. 15. Кауција 100 динара. III. На дан 4 Септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне земљиште звано „Табак Ибрахимов Чајир." Кауција 100 динара. IV. На дан 5 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне два дућана у Дубровачкој улици испод Читаонице. Кауција 120 динара. V. На дан 6 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне њиву испод старе општинске кланице. Кауција 80 динара. VI. На дан 7 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне, земљиште код гасног резервоара. Кауција 80 динара. VII. На дан 9 септембра т. г. од 2 до 5 сати после подне, плац у Дубровачкој улици, преко пута каФане зване „бела лађа." Кауција 100 динара. Кад су се деца према овом уговору хтеда да предаду Дому, бидо је врло дирљивих призора. Ево некојих. * * * Једнога дана позову се десет чуварица деце и < аопшти им се, да спреме децу и донесу у општину одређеног дана, те да се пошљу у Дом. Једна од позватих удари у плач и кукњаву за дететом,као да је умрло и рече: — Ја господине, модим те, ја не могу да се раставим од овога детета. Ја сам мислио да она ово ради, штојој се узимају оних 20 дин. који се месечно плаћају за издржавање детиње, па јој рекох: — Па кад не можеш да се раставиш с њим и кад га тодико волеш, а ти га узми подсвоје. — Хоћу, господине, само немојте ми га узети. -— Па како ћеш да га издржаваш, кад си и сама сирота? — упитахјеја. — Хоћу. Макар ја гдадовала, макар просила те га хранила, само ми га немојте узимати. И говорећи ово никако не престајаше од плача и јадиковања. И ко зна, да ла би се и утешила, да јој нисам дао реч, да ћу јој га дати под своје ....

Кауције се полажу при лицитацији у готовом новцу или у срп. држав. хартијама од вредности. Лицитације ове држаће се и то: Под бр. I, II, IV и VII на лицу места поменутих имања; Нод бр. III и V, пред каФаном Ђорђа Димитријевића „Наполеона"; а Под бр. VI пред господарском механом. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног одељења суда општинског, сваког радног дана за време канцелариско и при лицитацији. Од суда општине београдске 31 јула 1902 год. АБр. 6855, 6856, 6857, 6858, 6859, 6860 и 6861, у Београду.

0 Б Ј А В А Команда Дунавске дивизијске области, актом својим од 22 ов. м. Е№ 4121, саопштила је суду овоопштинском, да ће се на основу решења господина министра војног од 22 јуна т. г. 3876 за наступајућу 1903 годину држати усмена лицитација за потребну количину пшенице, зоби (јечма—овса) и меса у овдашњем гарнизону и то: 1.) За пшеницу на дан 7 авгусша ове године , а за количину 1,700.000 КИЛОГрама; 2.) За зоб (јечам—овас) на дан 7 августаа ове године а за количину 2,200.000 килзграш; и 3.) За месо на дан 8 августа ове године, а за потребну количину овдашњем гарнизону. Услови, под којима се напред изложене набавке имају извршити, находе се у канцеларији интендантуре дунавскедивизијске команде, који се заинтересованима стављају на углед свакога дана у канцеларијске часове као и на сам дан лицитације. Ово се саопштава грађанству ради знања. Од суда општине града Београда 24 јула 1902 године у Београду, АБр. 6865.

Посдв некодико дана, она је доиста, и усвојида ово дете!.... После овога следовала су многа усвајања онштинско деце, и до 1 Јулаусвојено је таман 13. Чудновато је, само да је ово усвајање учинила београдска сирошиња; док београдски гавани можда, и не помишљају натакошто?! Данас по „Уписници 1 ' пма општинске

деце 103 Од њих налази се: 1. У сиротном и напуштеном Дому . 40 2. Код приватнпх дица 27 3. Усвојено ]4 4. Нашли се родитељи 8 5. Умрло 4 6. Отишдо родбини 3 7. Прешло на издржавање Дома . . 6 8. Удало се 1

Свега 103 Од овога броја деце општина издржава данас још 67. П. Н.