Београдске општинске новине

Број 34

— 238 —

Год. XX

Да је до краја јуна ове године од овог кредита утрошено 13301,27 динара и да је претекло бидо до тога дана још 1698,73 динара, која је сума такође до сада утрошена. За 1900 годину био је одобрен креднт на исту цељ у 17000 динара а утрошено је 16933,90 динара а за 1901 годину одобрен је био кредит на исту цељ у 25754,08 а утрошено је 25700.79 динара. У 1901 години утрошена је већа сума зато, што је повећан број коња у истој. Излаже начин на који је ранијих година вршена набава хране за општ. стоку. Наводи да је општ. суд нашао, да је тај начин непрактичан, и да би сву храну ваљадо набавиги у времену кад је на пијаци довољно има. Сем тога суд је израдио упуство за храњење и негу општ. коња као и за поступање при томе. Тим упуством прописана је порција за општ. коње како у сену и слами тако и зоби. Кад се та има и кад се број општ. коња зна, Онда ће се у будуће знати тачно, колико ће се на годину трошити на храну општ. коња. Како је сада време за набаву сена, зоби и сдаме за храну и негу општ. коња, то предлаже одбору да изволе одобрити портебан кредит за набаву хране за општ. коње за време до 1 јула 1903 године а да се у општ. буџет за 1903 годнну стави потребан кредит за набаву хране за општ. коње за време од 1 јула 1903 год. па до 1 јула 1904 године. Сем тога да одобри, да се сва храна за општ. коње за време до 1 јула 1903 године набави и смести у општ. сењак и амбаре, јер ће набављање исте на други начан стати скупо. Оцборник г. Јован Смедерезац наводи, да се из извешћа господина нредседнака види, да се од 1901 године, набава хране за општ. коње вршила непрактично. Даље се види, да за хранење општ. коња није постојало никакво Упуство, нити је била одређена порција хране за коња. Предлаже: да се за набаву хране за општ. коње распише лицитација и да се услови, да лиФерант храну испоручује месечно или волумесечно, јер ако се храна буде одједном испоручила, она би се морада претурати, а сигурно је да опшгина нема за то довољно амбара, те би се у противном зоб упадида и пропала. Прецседник изјављује да је овак) стање затекао и кад се је увидеда погрешна пракса настало се је да се иста замени бољом, због чега је и прописано поменуто упуство. Овде је сад питање: хоће ли ~се храна набавити на начин како он предлаже или на начин како г. Смедеревац предлаже. Што се тиче локада за смештај хране општина има за сада свој сењак, који је осигуран, а и амбаре, који ако не буду довољни могу се доградити зашто је пак израђен и пдан. Сем тога храна се може сместити и у Ташмајдан, који за то може корисно послужити. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиК има нарочите погдеде на садање уређење општине. Општински ће посдови рамати све дотде, док се у општини буде као до сада радило. Он не зна зашто ће ошшгини тодика вуча, кад се посдови који се истом врше могу издати под закуп па да закупац лупа отоме гдаву. Сем тога тако би исто требадо издати под закуп и прикупљање општ. прихода а не да исти прикупљају поједини општ. сдужбеници пода у корист општине а пола у свој џеп. Председник тражи да одборник г. ЦинцарЈанковић именује те општ. службенике који тако напдаћују општ. приходе. Озборник г. Тома Цинцар-Јанковип , именује Милана Симића бив. управника општ. трошарине. Даље наводи да се општинска кола употребљавају од појединих општ. органа и онде где нема томе места.

Предсецник тражи, да одборник г. ЦинцарЈанковић именује тог општ. органа, који је кола употребљавао неумесно. Одборник г. Тома Цинцар-Јанковип наводи како је кмет г. Коста Арсенијевић правио излет на Авалу са неким дицем које није општ. службеник. Председник изјављује да је г. Арсенијевић том приликои сигурно вршио општ. посао напр. присуствовао премеру каквог земљишта у атару општинском. Одборник г. Ћорђе ПешровиИ у потврду навода одборника г. Цинцар-Јанковића наводи, како је видео једног дана кмета г. Арсенијевића да се враћа на општ. колима из Топчидера, где је думповао са Ђорђем Вељановићем, овд. лебарем. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ није за набаву хране за општ. коње за време до 1 јула 1903 године, већ за то да се одобри потребан накнадни кредит за храну општ. коња до конца ове године, а да се о исхрани општ. коња за идућу годину пди издавању под закуп послова који се општ. вучом врше решава у којој од идућих седница. Одборник г. Уроги ВлагојевиЛ поводом тога што одборник г. Цинцар-Јанковић тражи да се послови који се врше ошпт. вучом издаду под закуп изјављује, да од тпх послова има и таквих који се не могу издавати под закуп, као што су послови пожарне чете. Одборник г. Милан КаиешановиК налази да се је ова дебата неоправдано развида на штету осталих послова, који се у одбору имају данас расправљати. И у говору одборника г. Драговића и у говору одборнака г. Цинцар-Јанковића има корисних идеја по општину, али начин на који их они одбору износе није уместан. Одборници г. г. Драговић и Цинцар-Јанковић, требали су о ономе шта су овим евојим говорима изнеди, да учине Формалне предлоге, па да се исти ставе на дневни ред, овако како су остале ствари за данашњу седницу стављене на дневни ред, те да одборници о њима могу размислити. Овако на пречац изнети какву мисао необрађену значи изазвати излишну дебату. Тражи да се пређе на решење нредмета, који су на дневном реду. Одборник г. Божл С. Живковић не одобрава третирање предмета пред одбором на овај начин. Да је дознао за какав од наведених случајева он би га доставио нредседнику, а уверен је да би председник исти одмах извидео и учинио шта је потребно. Неће овде да говори о Финансирању онштине, јер ће о томе бити речи, кад се буде састављао општ. буџет за идућу годиву. Хоће да говсри о предмету који је на дневном реду. Захваљује председнику што је увидео да је досадања пракса, по којој се је набављала храна за општ. коње неумесна и што је предузео кораке, да се изнађе бољи начин за подмирење неке потребе. Из података о храни општ. коња, може се се лако срачувати: колико је које хране потребно за општ. коње до конца ове године, а колико до првог јуда 1903 г. Зна се одприлике шта стаје која врста хране од 100 килограма, те се врема томе може и срачунати кредит за набаву исте. Одборник г: Тома Цинцар-Јанковиб објашњава одборнику г. Капетановићу да његова тражења у ранијим његовим говорима стоје у вези са решењем питања о коме се решава. Одборник г. Ђорђе ПешровиЛ питако купује и прима храну за општ. коње. Председник одговара да је сено и сламу куповада и примала комисија, састављена од једног кмета, једног одборника, марвеног декара и економа.

Да је исто тако и зоб набављана, изузев хитних случајева кад је набављана на требовање од магазаџија по цени коју је иста комисија утврђивала. Даље налази да се целом овом дебатом ишло на то, да се изнађе што бољи начин за решење овога питања без штете за општ. интересе. Пристаје да одбор за сада одобри накнадни кредит за ову годину за исхрану општ. коња до конца ове године у суми од 13300 динара, а да се питање о томе: да ли да се сада набави и храна за општ. коње за прву половину идуће године или да се посао који се општ. коњима врши изда под закуп како жели одборник г. Цинцар-Јанковић изнесе на дневни ред за коју од идућнх седница. Одборник г Раденко ДраговиЛ је за то да се храна за општ. коње набавља куповином на берзи. По сасдушању свегатога, — одбор је решио: Одобрава се општинском суду, да може у овој години на терет општинске гоговине по добивеном за то надлежном одобрењу утрошити поред буџетом одобрене суме за ову годину још тринаест хиљада три стотине динара за набаву хране за опшг. коње у овој години. Да се иитање о томе: да ли да се храна за општ. коње за прву половину идуће године набави сада или да се држање општ. волова од идуће године укине а послови који су се истима свршавали издаду под закуп, као што предлаже одборник г. Тома Цинцар-Јанковић, стави на дневни ред за коју од првих идућих седница.

ПОД НАЈВИШОМ ЗАШТИТОМ ЊИХОВИХ ВЕЛИЧАНСТАВА КРАМ АЛЕКСАНДРА1.-И КЉМЈ1ЈИР& - ПРАВИЛА ДРУШТВА ЗА ЧУВАБЕ НАРОДНОГА ЗДРАВЉА (СВРШЕТАК) Чл. 15. У окружном месту санитетског округа, постоји окружни одбор друштва. Чланови су окружног одбора: окружни Физикус, управитељ основних школа, окружни протојереј, председница подружине женског друштва и најмање 4 члана, које окружна скупштина изабере. Сви чланови морају становати у месту окружног одбора. Окружни одбор бира: председника, потпредседника, пословођу и благајиика. Одбор је представник друштвени у своме округу. Окружном је одбору задатак: а. Да даје упутства свима месним одборима у округу и да их потпомаже у њиховоме раду; б. Да извршује упутства, која му даје главни одбор; в. Да подноси окружној скупштини извештај о своме раду и руковању благајном, а препис оба извештаја шаље главном одбору; г. Да бира примерне домаћице и даје им повеље; д. Да у хитним и тешким приликама предузима одмах шта треба, те да се отклоне опасности по народно здравље у округу; о овоме извештава одмах главни одбор; ђ. Окружни се одбор састаје најмање једанпут месечно. За пуноважне од-