Београдске општинске новине

Број 3

— 17 —

Год. XXI

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 15 новембра 1902 год. Председавао ваступник председника општине кмет г. Владимвр Лацковић. Од одборника били: г. г. Д-р М. Радовановић, А. Ј. Аксевтијевић, Јов. Максимовић, С Азржјел, Милош Валожић, Љуба Дојчиновић, Јован Смедереа-ц, Мих. М. Ђорђевић, А. Н. Крсмановић, Дим. Наумовић, Св. Јавковић, Тома Цинцар-Јанкпвић, Д-р. Јован Ђурић, К. Теодосијевлћ, Ђорђе Н. Петровић, М. Клијжс , Урош бј1 ?гојеввћ, Лазар М. Матић, М. Капетановић, М. А Павловић, Никола И. Димитријзвић и Дамаан Стојковић Деловођ, Мих. М. Марјановгћ. ( свршктак) X Продужен је претрес у појединостима пројекта расхода буџета суда београдске за 1903 годину и по прочитању сваке тачке по особ, одбор је решио : Да се у буџет суда београдске оп штине за 1903 годину ставе и следећи издаци: 9. Пожарничке: 110. За набавку пожар. ствари три хаљаде динара. 111. За мазање прибора и трена пет стотина динара. 10. Разне: 112. Станарина 18 п^резника по 50 динара десет хиљада осам стотина динара. 113. Дневнице поротника хиљаду дин. 114. Дневнице грађевин. одбору три хиљаде динара. 115. За светковиие две хиљаде пет стотина динара. 116. Одело пожарника и службеника пет хиљада динара.* 117. За псеће марке три стотине динара. 118. За утамањивање паса хиљаду две стотине динара. 119. Кланичне потребе три хиљаде динара. 120. За храну коња и ждребади деветнаест хиљада и сто динара.

пре Симониде није имао порода (алшбсжоп-јаг бе цгт' оббгЈпад тбу трсш), Знао једајеуСрбији 1326 године владао краљ, који беше син краља Милутина и рођак цариградском ДЕору, па је, шта више и лично знао Стевана и знао колико му је отнр мике година; 1 па само да је хтео рачунати, видео би да је Стеван двадесет година старији од своје маћехе Симониде, и да је према томе био већ зрео човек, кад се она удала за његова оца. То што Григора изречно тврди а Пахимер наговештава да краљ Милутин пре своје женидбе Симонидом није имао деце и ако су знали (бар то је Григора врло добро знао) да је краљ имао одрасла сина, не може се друкче протумачити, већ се мора узети да су опи то хотимично прећутали. Али је питање зашто би они то учинили? Одговор на ово питање прилично је прост. Он се налази у душевном расположењу поменутих писаца према Србији и њеном владаоцу. Треба се само сетити како заповедник византиске војске, која је у Маћедонији ратовала иротив краља Милутина пише цару Андронику да се Србија не може друкче одбити од нападања на византиске крајеве и градове ако се" са краљем Милутином не склопи мир на који било начин. Та немоћ византиске царевине 1 Сге^огав, ВугапИпа 1тк>па, I, 456—457.

121. Пастувском сместишту у Топчидеру хиљаду динара. 11. Доброшворне: 122. Пензионом Фонду чиновника и службеника београд. општине десет хиљада динара. 123. Фонду сиротних Великошколаца шест стотина динара. 124. Фонду инвалидском (за траву) сто динара. 125. Награда Видовданскнх темата шест стотина динара. 126. Благодајање Вука Караџића шест стотина динара. 127. Друштву „Краљ Дечански" хиљаду динара. 128. Школи занатлијској сиротне деце хиљаду динара. 129. Школи трговачке омладине пет стотина динара. 130. Школи раденичкој женског друштва хиљаду динара. 131. Ђакону дунавског краја седам стотина двадесет динара. 132. Мухамеданској богомољи две хиљаде четири стотине динара. 133. Народном позоришту три хиљаде шест стотина динара. 134. Ануитет зајма за цркву Св. Александра невског десет хиљада динара. 135. Храму Св. Саве (решење одбора АБр. 4158|902) три хиљада динара. 136. Фонду болничком лет хиљада динара. 137. Опште раденичком друштву пет стотина динара. 12. Ванредне: 138. Парничне таксе две хиљаде четири стотине динара. 139. Непредвиђене потребе четири хиљаде шесет осам динара и двадесет и три паре. XI Одборник г. Јован Смедеревац изјављује, да је као члан ужег одбора за проучење преддога да сузбије српску војску од својих граница понижавала је Византинце, а дворске људе, као што су бпли Пахимер и Григора, шта више и огорчавала. Стога је лако појмити са каком је скрупулом Пахимер посматрао ове догађаје, а с каком их се Григора сећао, и каки су они о њима помен могли оставити! Да онако пишу, једини и најглавнији им је разлог био у томе што они нису никако могли признати, да је цар Андроник морао своју петогодишњу ћерчицу Симониду дати краљу Милутину -—• (коме је тада било 45 година — пет годипа, вели Григора, био је старији од свога таста), само зато што га се бојао и што је Византији било потребно његово пријатељство ; већ то тумаче неком измишљеном потребом краља Милутина. Ко познаје византиску притворност, лако ће схватити да је овако казивање сасвим природно, и да они радо претерано цене оно што је византиско а да потцењују оно што је туђе. Ако се дакле при читању византиских писаца има па уму овоштојеовде о њима речено, видеће се лепо да они истину говоре само о ономе што кема никаке везе са њиховим интересима, и — разуме се о чему су добро обавештени. А из овога је опет јасно колико им треба веровати кад говоре о Милутиновој деци од других његових жена, кад су у питању права на

суда за одобрење накдадних кредита за ову годину, у коме је одбору сем њега и одборник г. Светозар Јанковић, са г. Јанковићем прегледајући шта је на партију за набаву кланичних потреба у овој години набављено дошао до закључка, да се на кданичним потребама може постићи за идућу годину уштеда, ако се канап који се употребљава на кланици краћи употребљава као и ако се пдомбе израђују мање. С тога тражи да општ. суд изда својим органима на кианици и онима, што пдомбе израђују наређање да се пломбе мање израђују, а канап краћи употребљава. Заступник председника општине изјављује, да ће издати потребно наређење у смислу овог захтева одборника г. Смедеревца. Одбор је примио к знању ове изјаве. XII Одборник г. Том1 Ципцар-ЈанковиА пре него се продужи претрес у поједипоетима расхода буџета суда београдске општине за 1903 годину а имено пре него се приступи претресу расхода на општ. водовод тражи, да му : се да обавештење о следећем : Да ли сада постоји инжињер помоћник управника водовода; зашто су повећане позиције расхода: на угаљ и материјал за гориво, на мазање машина и на раденике. У опште зашто сада пројект расхода буџета на општински водоводза 1903 годину износи око 211.000 дин. док је буџет за 1900 г. на водовод износио око 150.000 динара. Одборник г. Соломон Азријел замера одборнику г. Цинцар-Јанковићу зашто сада тражи ово обавештење, кад је исто имао да добије кад је оцењивао овај пројект као члан буџетске комисије. Оцборник г. Тома Цинцар-ЈаиковиИ изјављује, да ово обавештење није могао раније да добије с тога, што управник водовода нијебио присутан раиу буџетске комисије већ је комисији том приликом обећано, да ће јој се дати тражена обавештења доцније. Засшуиник иредседника оигишице позива управника водовода, да дадетраженообавештење. српски нресто оне Милутинове деце, које би му родила Симонида, одива из цариградског двора. 4. Нешто друкче стоји ствар са другом групом извора, једно зато што они изрично говоре да је Стеван незаконит син краља Милутина, а друго и зато што се не може за све рећи да су говорили онако пристрасно као византиски писци. Али и у њихову казивању има понешто што може потпомоћи да се њихова права вредност одмах упозна. Да прво узмемо преда се речи папине. Цело место где папа говори о Стеванову рођењу гласи: „ХЈ1 ^Ниг Меш Кех, ровЦиаш ргебспр1 ;аш ћиппШег вивсерегИ; е* ргоЈеззиа 1'иегИ: Ме1 уегја!:ет, 1;апдиат тНтиз есс1е81е, Шта т1ег аНов саЉоНсоб есс1е«1е рппирев кМиг е1 ^аис1еа1 иотте сћт^апо, сНсШт^ие Ке^пит сопћ-а отпев 1:етрогит ^игћтез е!; тсиг8из тМеНит иаНопит гес1р1а1; НгтНа^ет, аНнцие е!; ћегесШтб 8Ш8 ћопот ехтс1е та§т!;и(1о ргоуета!; е!; тоНуе та1;епа рго8репШ18 ассгебса!;: (ИбСгеНош уееЈхе ргевепНит 1;епоге соттШтиа е1; тапДатиб, диа1;е1Ш8 сит сНс1;о Ке$е, дмет, 81еи<: аееер1тиз, диопс1ат Огозтз Вегте Лех, ра^ег егиз еопшдаћиз депшк с1е зо« 1и1 :а, и! ћитбтосН попо1ж1:ап1;е с1е!ес1;и Ићеге ас1 ^иетНће!; ћопогет 8еи сН^пН;а1;ет 8егепН;а1;е Ке$1е соп^гиеп1;ет е! диобНће!;