Београдске општинске новине

Број 3

— 18 —

Год. XXI

Управник водовода даје тражено обавештеае. Оцборник в. Милан КаиешановиК предлаже да се усвоји пројектовани расходна општински водовод за 1903 годину, а да се одреди једна комисија, која би са управннком водовода • извидела може ли се код општ. водовода у идућој години постићи каква уштеда. Одборник е. Јован Смедеревац изјављује, да он са одборником г. Светозаром Јанковићем, као чланови ужег одбора за проучење преддога суда за одобрење накнадних кредита за ову годину већ извиђају издатке на општ. водовод за ову годину и да ће о томе поднети извешће из кога ће се видети, колико се уштеда и на чему код општ. водовода за 1903 годину може постићи. Одборник г. 1)г. Јован Ђурић предлаже у ову комисију одборника г. Тому Цинцар-Јанковића. По саслушању тога, продужен је претрес у појединостима пројекта расхода буџета суда београдске општине за 1903 годину и по прочитању сваке тачке по особ, — одбор је решио: Да се у буџет суда београдске општине за 1903 годину ставе и ови издаци: Б. Водовода расход: 1 Плате: 140. Управнику инжењеру девет хиљада динара. 141. Инжењер помоћник управника четири хиљаде динара. 142. Цртачу хиљаду осам стотина динара. 143. Надзорник свију машина и магацина три хиљаде шест стотина динара. 144. Књиговођа две хиљаде четири стотине динара. 145. Благајник две хиљаде динара. 146. Деловођа-ревизор пописа две хиљаде динара. 147. Извршилац хиљаду осам стотина динара. 148. Писари 1440 + 1200 две хиљаде гаест стотина четрдесет динара.

ас1и8 1е^Што8 аЗтШа^иг, е1; ^иос1 Шп вш 1е^Шпп »ЉГ т Лоттш ћопоге внссес1ап1;, аис!;оп1;а4е аров1 ;оНса, диа 111 ћас раг1;е уо8 (вс. 1е^а1об) Лт^Г уоћапив, е1; с1е аро»1оИсе р1еш1 ;и(1те ро1;ев1 ;а1 ;18 сНвреивШв." 1 Речи „соши^а1;и8 ^еииН <1е еоШа" могу се на трп начина разумети. Може бити да је папа мислио да се краљ Милутин оженио женом која је пре тога била са неким, јамачно неправилно, разведена и да му је та жена родила Стевана. Затим може бити да се мислило да је Стеван рођен после пошто му се мати развела са оцем; и најзад може бити да се хтело рећи оно исто што и Буркард вели: да је Милутин ако је био по закону ожењен, добио Стевана од неке евоје наложнице. Према значегву које је реч зоШиз имала у средњем веку, 2 треће је значење шуоправданије, и према томе могло би пасти све оно што је раније изнесено у потврду законитости Стеванова рођења. Али у самим наведеним речима у папском писму има нешто што смета да се оно што оне кажу прими без приговора. Папа не каже да је ноуздано оно што вели; већ сам додаје да је он тако чуо ( згст ассергтиз). А природна је ствар 1 Тћетег, МопитепЂа Нип^апае, Тот. I, р. 492. Пиемо је ово пиеано 12 јуна 1323 године. 3 Реч п 8о1ићи8" у ередњем: веку значиа је „неожењен човек" или — у женоком роду — „неудато женеко" (еое1ећ8, ( јш цхогет поп <1ихМ;). V. 1)и Сап^е, СПоззапит тесЦае еНпбтае ШтМаИв", №ог4, 1886. VIII, р. 582.

? 149. Магационар хиљаду пет стотина динара. 150. Контролори седам хиљада девет стотина двадесет динара. 151. Служитељи 900 + 800 хиљаду седам стотина динара. 152. Машиниста на Белим водама три хиљаде динара. 153. 2 помоћника по 1650 три хиљаде три стотине динара. 154. 3 ложача по 1080 три хиљаде две стотине четрдесет динара. 155. 3 чистача магаина по 900 две хиљаде седам стотина динара. 156. 3 ноћна чувара по 720 две хиљаде сто гаесет динара. 157. Чувар зграда у пробирници хиљаду осамдесет динара. 158. Надзорник мреже две хиљаде четири стотине динара. 159. Помоћник хиљаду две стотине динара. 160. Монтер за цеви и водомере хиљаду пет стотина динара. 2. Потребе: 161. Угаљ и дрва са превозом угља и материјала шесет и гаест хиљада динара. 162. Мазање свију машина седам хиљада пет стотина динара. 163. За материјал и алат двадесет хиљада динара. 164. За намештај, инструменте и књижницу две хиљаде динара 165. Канцеларијски и цртаћи материјал две хиљаде динара. 166. Осветљеље зграде две хиљаде пет стотина динара. 167. Оправка и одржање зграда две хиљаде динара. 168. Дневничари - раденици четрнаест хиљада динара. 169. Дијурне особља две хиљаде динара. 170. Ограда и пошумљавање Белих вода две хиљаде динара.

да се не сме наснивати ништа на оним подацима, који и сами имају у себи нешто што смета њиховој поузданости. Али то би сасвим могло вредети само тако, ако не би било других података, који независно од овога, тврде исту ствар. Има један такав податак. Калуђер Буркард, у већ поменутом свом нутопису, каже за Милутина: „Овај Урош узе за жену госпођу Јелисавету, сестру госпође бабе ваше (говори Францускоме крању Филипу VI де Валоа) после је отера па се заживота њена, наново ожени ћерком цара грчкога, који је онда био, а сестром овога што сад царује. Али ни с једном од тих жена не имаде деце, него је имао два сина од две наложнице, од којих једном беше име Константин, а другоме СтеФан, који поета отац ономе што сад против-правно држи краљевину Расију. 1 На први поглед може се чинити да су ове речи јака потврда оних у папском писму, и кад би се имало на уму да је Буркард био и у Србији, онда се не би имало куд него би се морало као саевим поуздано примити да је рођење Стевана Дечанскога незаконито. Али има и овде незгода. Прво: Буркард, за кога би се могло рећи да је био поуздано обавештен о ономе што прича, сасвим погрешно говори о Милутино1 „Годишњица" XIV (1894) стр. 23—24.

171. За све оправке општ. возова и ствари и ков коња четири хнљаде пет стотина педесет динара. В. На основну наставу I Плаше, иовишице и додаг^и : 172. Плате и повишице учитеља - ца сто седам хиљада динара. 173. Додаци управитељима хиљаду две стотине динара. 174. Додатак деловођи школ. одбора две стотине четрдесет динара. 175. 2 школска лекара пет хиљада динара. 176. Станарина и огрев утитеља-ца тридесет шест хиљада динара. 177. Заступницима оболелих учитељаца две хиљаде динара. 11. Школске зграце и њихово одржгње. 178. Кирије за грађанске школе тра хиљаде динара. 179. Кирије за основне школе дванаест хиљада динара. 180. Оправке и доправке школ. зграда десет хиљада динара. 181. На увођење телеФона и електричног осветљења хиљаду две стотине данара. 182. На уређење школских дворишта хиљаду динара. 183. На потпоре забавиштима шест хиљада динара. III. Књижница, учила, уџбеници идруге ђачке иошребе. 184. На школске и ђачке књижнице две хиљаде динара. 185. На учила (школски музеј) две хиљаде динара. 186. На материјал за мушки руч. рад хиљаду динара. 187. На материјал за женски ручни рад сиромашним ђацима хиљаду динара. 188. На учбенике и остале потребе сиромашним ђацима пет хиљада динара. 189. На поклон књига о испитима хиљаду динара. вим женидбама. По његову причању излази да је краљ Милутин жењен свега двапут, а он се четири пута женио. Па кад је у овоме погрешио, онда чиме се може доказати да он не греши и кад говори о Милутинову породу? Друго : Буркард каже да су за Милутином биле само Јелисавета, кћи католичкога угарскога краља, и Симонида. Питање је сада да ли он није сматрао да су оне друге две Милутинове жене биле његове наложнице, особито ако се има на уму да је он, као католик, исто онако као и византиски писци могао сматрати да ниједна Милутинова женидба није правилна сем женидбе са Јелисаветом? Најзад, има још нешто што чини, да се мора веома обазриво примати оно гато Буркард каже о Србији, а то је његова необична пристрасност: по његову мишљењу Србија је дивљачка држава а њен владалац и дивљак и зликовац. 1 Није оправдано рећи да је оно што он говори о Стевану и законитости његова рођења сам он измислио. Може бити да је у време кад је Буркард долазио у Србију, било у Србији, а особито међу католицима у приморју, мишљења да је Стеван Дечански незаконита рода, исто 1 Како је Буркардо био расположен према Србима најлепше покавују ове његове речи: „А ако ко хоће да чује што и ономе што еад влада у Расији, о сину тога