Београдске општинске новине

општ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI.

ИЕДЕМ 26. ЈАНУАРА 1903

Број 4.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ ЦЕН А: За Србију на годнну В длнара на пола годино 3 , За стцане земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИОТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ . РУКОПНСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Београд, 24. јануара. Његово Ведичанство Наш узвишени Господар и Краљ Александар I, и Н>ено Величанство Наша светла Госпођа Краљица Драга, у пратњи г. г. Министара: правде и војног и Својих свита, допутовали су јуче у 4 сахата и 45 минута засебним дворским возом из Ниша у Своју престоницу. На овдашњој железничкој станици дочекали су и поздравили Њихова Величанства : г. г. Министри: иностранпх дела, Финансија, грађевипа и привреде, Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Инокентије са свештенсгвом, г. г. председник и потпредседник Сената, ђенерали, потпредседник Државног Савета, председник Главне Контроле, наши посланицн у Паризу и Атини, заступник управника вароши Београда, заступник председника општине београдске са општинским одбором, Официрски кор, чиновништво и многобројно грађанство. На перону железничке станице била је постројена почасна чета са заставом и

музпком, која је прн доласку Њихових Величанстава интоновала краљевску химну. Њихова Величанства одвезла су се ! . у Двор пракена целим путем одушевљеним узвицима искупљеног народа: живео и

живели:

„Српске Новине'

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 18 новембра 1902 год. I Председавао заступник иредседника београдске општинв кмет г Владимир Лацковић. Од одборника била: г. г Јанаћ Константиновић, Петар Поваковић, М. Капетановић А. Ј. Аксентијевић, К. Теодосијевић, Р. Драговић, С. Аз ријел, Т. Цинцар-Јанковић, Милан Димић, Димитрије Наумовић, А. Н. Крсмановић, Богоје Јовановић, Мих. М. Ђорђеваћ, Дамњан Стојковић, Никола И. Димитрвјевић, Јован Смедеревац, Љуба Дојчиновић, Гјг. Јован Данић, Милош Валожић, В. С. Живковић, А. Шток, Јован Максимовић, Лазар М. Матић иЂорђе Н. Петр вић. Деловођ, Мих. М. Марјановић I Прочитан је записник одлука седнице држане 15 новембра тек. године. Оцборник г. Јован Смецеревац изјављује да је у прошлој седници кад је вођена дебата по предмету саопштења процене штете нанесене

имању г. Божидара Јанковића, ђенврала, казао да се је комисија проценилачка саветовала и погађала читава два сата и једва се је за процељену суму сагласила. Међу тим у записник је унесено, да се је комисија два сата ценкала са пуномоћником сопственика овога имања и једва се је за ову суму ногодила. Тражи да се прочитани записник у смислу изложеног исправи. Оцборник г. Милан КаиешановиИ изјављује, да се записник лепо и опширно води и противу тога не може бити примедбе. Али ипак би желео, да се у записник не уносе речи и изрази који су строги и које поједина господа одборници случајно изговоре, већ да се те речи и изрази замене речима и изразима блажијим,којима се ипак не би мењала садржина исказаних мисли. По саслушању тога ; — одбор је решио: Да се прими прочитани записник са овом изменом коју је тражио одборник г. Смедеревац и овом напоменом одборника г. Капетановвћа. II Одборник г. Димгшрије Наумовић поводом донесеног решења о накнади штете нанесене имању г. Божидара Јанковића, ђенерала, постојећем у Бирчаниновој улици изјављује следеће.

подлвшк

ЖИВОТ И БЛАДАВИНА СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА

НАПИСАО МИЛОШ Л. ЗЕЧЕВИЋ

(3)

И ако родослов почиње са седамнаестом годином Стеванова живота, ипак о њему до буне његове против оца (1314 године) знамо веома мало. Стеванова биограФија у родослову долази међу опширније, али су то углавном само празне речи, без икаквих Факата. Калуђер који је, под манастирским кровом и на домак тајанственом звуку манастирских звона, писао ову биографију и сувише је био занесен побожношћу, и замислио Стевана не као човека и владаоца, већ као владаоца и свеца. Па ипак је он мање подлегао својој побожности и занесености него што је Цамблак, који у Стевану не види човека него само свеца: праведна мученика. Ниједан ни други, природноје,недају потпунои истинито обележје Стеванова характера, и стога се о томе може рећи нешто само на основу онога како се он види у приликама у којима је имао удела.

2. Стеван међу Татарима, женидба његова и живот у Зети 1. Од рођења Стевана Дечанскога па до његова ступања на српски престо прошло је преко четрдесет годипа; а за то време у Србији се десило много значајнијих догађаја, који су учинили много на јачању Србије споља и на њеном сређивању и снажењу изнутра. Није овдеместо да се о тим догађајима нарочито говори, шта више сваки од њих неће се овде ни споменути, већ ће се обратити главна пажња на догађаје у којима је Стеван имаоучешћа. Први такав догађај који је био значајан за Стевана, а за српску краљевину још више јесте најезда татарска под њиховим ханом Ногајем. Ногај је био господар једнога дела оних многобројних народа које је монголски деспот Џингисхан у почетку XIII века био ујединио под своју власт, и који се, након његове смрти, одвојио од те источњачке мешавине и заузео данашњу јужну, степску Русију. Та јенајезда позната у историји рускога народа под именом стравичне татарске или монголске најезде. 1 У степама данашње јужне Русије они су у првој половини XIII века ство-

1 А. Катђаги!, Нј^оћ-е с!е 1а КиззЈе с1ерш8 1ен оп§теа јизсЈи' а Гапиее 1884. Рат 1884, р. 123—147.

ршш засебан центар, независан од онога у средњој Азији, па су одатле у омањим одељењима испадали на све стране, пљачкали и пустошили, па се обично враћали на исто место. Исто тако као што су јевропски народи у нетоме веку сматрали Хуне бичем божјим, тако су и у XIII веку Јевропл>ани сматрали Татаре као народ који би требало да се јави на свету када страшни суд буде на прагу. Од њих су пропатила веома словенска племена у приморју Балтичкога мора, и у средњој Јевропи и на Балкану; од њих је много јада видела угарска краљевина, а Русија је успела да их се ослободи тек крајем XIV века. Крајем прве половине XIII века (1241 године) навале Татари са огромном силом на Угарску, па је као бесна бујица сву преплаве и допру до самога Јадранскога мора, — чак до под бедеме дубровачке — па се одатле преко српских земаља врате у Бугарску коју исто тако стравично опустоше. Отада су Татари често преко Дунава прелазили у Бугарску и преко Балкана у Тракију и у Македонију и увек немилице робили и пустошили. Последњих година владе византискога цара Михаила VIII Палеолога и у почетку владе Андроника II, Татари се мешају и унутрашње распре у Бизантији, а тако исто и у Бугарској. Тај ратнички народ, не-