Београдске општинске новине

Број 4

- '22 -

Год. XXI

Изашао је сам лично на лице места и уверио сеје, да поменутом имању није готово никаква штета нанесена. Међу тим је одбор решио да се сопственику даде накнада од 5000 дин. Рђава је практика да одбор решава да се појединим лицима, која су на великим положајима плаћа и оно на шта немају права, а да се осталим грађанима, којима је нанесена очигледна штета, не пдаћа ништа. Алекси Матићу, овд. старинару општина је упропастила имање у Немањиној улици па му ни до ланас нвје пе само дала икакву накнаду већ му шта више није исплатила исто имање по ироцени, пошто по регулацији мора цело откупити. Даље наводи, да је и њему општина нанела штету преко 15.000 дин. а да му ни паре није дала накнаде. Кад је одбор дао оволику накнаду г. Јанковићу поднеће и сам акт да се и њему да накнада за причињену му штету. По саслушању тога, — одбор је решио: Да се пређе на дневни ред. III Но прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 10.706, 10.732, 10.744, 10.765 и 10.766 и начелника среза врачарског АБр. 10.726, којима се траже уверења о владању и имовпом стању извесних лица, — одбор је нзјавио: Да су му непознатн: Наста жена Пере Тасића, пиљара, Нове СтеФановић, Иенко Тодоровић и Стојан Макспмовић, лебарски момци, Недељко ЈЗлајић, надничар, Марија жена Мирослава Павловића, тапацирера, Милан Јовановић, ужар и Стојап Деспотовић, механција. IV Заступиик председника општине извештава одбор да је на дневном реду продужење претреса у појединостима пројекта расхода буџета београдске оиштине за 1903 годину, а имено расхода буџета трошарине београдске општине. Прочитана је позиција расхода истог буџета која гласи „I Плате: а. Управном особљу: Управник 4080 динара." престано под оружјем, у мањим или већим одељењима веома се често виђао по византиским земљама, задавајући грозан страх становништву где год се појаве. Крајеви куда они прођу као пљачкаши, после њих су на поглед тужни и стравични: на огромним просторијама за неколико година не види се живе душе. Према Бизантији, као и према осталим суседним државама, они су се држали свакојако: и као непријатељи који стравично пустоше њене градове и покрајине, али који никад не задржавају стално под својом влашћу оне земље што су једном заузели, као што су радили Турци; затим се држе и као савезницн који се уз византиску војску, а често и сами као најамници, боре против других непријатеља византиске царевине, нарочито противу Словена на Балкану. Често пута они су у унутрашњим распрама у Бизантији потпомагали коју од противничких страна, а понекад су обадве странке имале уза се по коју чету татарских војника. Од њих је веома много, као што је напоменуто, претрпела Бугарска, а 1283 године 4000 Татара, грчких најамника, под својим војводом „Црноглавом" загрозе и самој Србији, која се тада спасла срећним случајем: Татари се потопише у реци Дриму. 1 1 Дан., Животи крал>ева, стр. 111 —112.

Заступник председника пита одбор, прима ли ову позицију? Оцборник г. Ђорђе ИешровиК тражи, да се решавање ио овој позиција оддожи за идућу седницу, а да се нареди комисији. која изввђа неправилности учињеие од извесних чиновника трошаринских, да са радом похита и за идућу седницу поднесе извешће бар о ономе шта је до сада извиђајем констатовала. Из тога извешћа видеће се да ли управиик трошарине заслужује према своме раду и подобности оволику плату. Заступник председника изјављује, да овде није реч о личности унравника трошарипе већ је реч 0 томе: да ли је ова плата управнику трошарине довољна без обзира на лице које то место заузима већ с обзиром на послове које исто има да врши. Одборник г. Ђорђе ПешровиИ изјављује, да је садањи управник општ. трсшарине по све неподобан за ово место, јер он ни данас незна шта му који подручни орган ради и како ради. Кад би управник трошарине вршио своју дужност како ваља не би био протпван, да му се даде плата од 6000 динара, али данашњи управник не заслужујо плату ни коју имајр старешине станица. С тога предлаже ла се садањем управнику одреди плата у 800 динара. Нема боље мишљеље ни о садањем благајиику трошарине ни о још неким трошаринским органима. Одборник г. Михаило М. Ђ г .р1)еви& слаже се предлогом предговорника, да се решавање со овој позицији одложи за идућу седницу а да комиеија о којој је реч дотле поднесе извешће. Застуиник иредседника понова објашњава, да овде нијереч о личности, већ о пдати управника трошарине без обзпра на лице које сада овај положај заузима. Ако одборник г. Петровић налази, да је садањи управник трошарине неподобан, онда му ништа не сметз, ,да тражи по претресу буџета, да се исти смени. Одборник г. Димишрије НаумовиД, налази да предвиђена плата управнику трошарине с обзиром на послове, које исти има да врши пије велика.

Године 1285 имала је Бугарска да издржи навалу велике татарске најезде по ханом Ногајем, који тада продре у Тракију и Македонију, па те земље стравично опустоши, а своје станиште утврди у Бугарској. Бугарска се тада и распаде од Ногајевих удараца. 2. Утврдивши се у Бугарској, Ногај, по општем начелу татарских вођа, настаде да одатле продужи освајања и пљачкања. По Византији су већ крстариле татарске чете, које су Бизантинци сматрали као претече праве њихове пропасти. Веома је занимљиво душевно стање у народа у Византији, како нам еликају византиски писци: татарске чете на земљи и необични знаци на небу препадали су све живо у Византији. Не беше тада у тој царевини нити личне нити имовие безбедности, а она не беше у стању да тако стање ноправи. 1 Још су се једино на границама срнскога краљевства заустављале татарске чете, али Ногај намисли да са свом силом нагрне и на њу. Краљ се Милутин нађе у великој невољи кад дозна да и на Србију полази тај пустоловни народ, те похита и пошље посланике Ногају, не би 1 Оге^ога«, ВугапШш 1п8<;опа, Тот. I, 1Љ. V, сар. 5, р. 137, 149 е4с.; Ш). II, сар. 4, р. 229 е4с.; Расћшегеа, Се АшЈгошсо е(; Ле Шсћае1е Ра1аео1о§о, Тот. I, 1П>. V, сар. 3, 4, р. 342 8<ц|.; 1П>. VI, сар. 19, р. 466. 8^и.; Ш>. VI, сар. 35., р. 524, »((Н.; Тот. II, Н!>. III, сар. 26, р. 262 зци. итд.-

Оцборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ изјављује, да правилно прикупљање прихода трошаринског зависи од подобиости управника трошарине. Лепо је раније казао садањи унравник трошарине, да не постоји школа за обучавање у томе. Место управника трошарине треба да заузима лице, које је већ вршпло сличан носао. Питање о пдати управника трошарине врло је важно, у колико се управнику трошарине одреди већа плата у толико ће со за управника трошарине нре добити спремно лице. Држи да овде не може бити сада речи о личности која сада заузима положај управника општ. трошарине. Кад би о томе лицу било речи, он би му одредио плату као старешинама. 0 неподобности садањег управника трошарине за то место ви сте сви уверени. Он је предавао зоологију у гимназији па по том постао полиц чиновник а одатде управник трошарине. Са свим је друкчијп прОФесорски и полицијски посао од послова који се односе на наплату .државних и општ. дажбина. Општински је суд био предложио плату управнику трошарине у 6000 дин. али је комисија буџетска исту смањила на досацању суму на захтев једног члана комисије који је тврдио, да је толика сума довољна за садањег управника с обзиром на његову подобност. Тај чдан комисије не сгоји са садањим управником у рђавим односима и сигурно ће и сам садањем управнику казатн оно што је казао овом приликом. Одборник г. Бого-је ЈовановиИ пита има ли управник трошарине поред плате и тантијему и ако је има онда колико иста на годину износи. Застуиник иредседника, одговара, да управник трошарине има тантијему, која ће за ову годину изнети око 2000 дин. Одборник г. Богоје Јовановић с обзвром на ово саопштење налази, да је предвиђена плата управнику трошарине несамодовољна но и велика с тога предлаже плату од 3000 дин. кадуправник трошарине има и оволику тантијему. Одборник г. Јован МаксимовнИ изјављује, да су у последње време постављани за управнике оншт. трошарине нензионери са великим пензијама који су са тим пензијама и овако вели га одвратио од нападања на Србију. Тада Милутин отпусти своју дотадаптњу жену Јелисавету, ћерку угарскога краља Стевана У, и ожени се другом ћерком тадашњега бугарскога цара Ђорђа Тертера, у нади да ће бити безбеднији од стране Татара, ноставши рођак по жени Ногајеву сину Чоку. 1 Али се краљ Милутин у томе нревари. Ова женидба његова и богати дарови успели су истина да за неко време задрже Татаре, али се Ногај, осиливнш се веома уБугарској, која му је морала плаћати данак, наскоро се спреми да озбиљно нападне на Србију. —јамачно покренут Милутиновим успехом против видинскога деспота Шишмана, кога су потпомагале и татарске чете. 2 Милутин се није смео упустити у бој са страшним Ногајевим четама, већ опет пошље посланике Ногају, молећи за мир. Посланици нађу Ногаја спремна да навали на Србију; тада и срећа прискочи Србима у помоћ, јер се баш у то време, 1292 године, Ногај завади са својим северним суседом, Токтај-ханом, поглаваром другога одељења татарскога. Нешто то а нешто богати дарови, које је Милутин и сада послао Ногају, учиие те Милутиновим по1 Дан., Животи краљева, стр. 120, 122; Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Историја срп. народа, 1895—6, стр 99. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, оре. сП. 99.