Београдске општинске новине

Број 4?

— 23 —

Год. XXI

диким платама имади ведикв дохотке, ма да су радиди много мање од подручних органа, који према раду имају сразмерно ведике пдате. С обзиром на ту околност што управниди трошарине имају и ведике пензије предлаже да се управнику трошарине за идућу годину одреди плата у 2500—3000 дпнара. Одборник г. Соломон Азријел налази да су гледишта предговорника неоправдана. Кад општина даје управнику водовода плату од 9000 дин. на годину, који има у иоловину посда, који има управник трошарине, онда не разуме зашто се мислп да је плата у 4080 дин. управнику трошарине, који има да ео стара да се наилати један општ приход који годишње прелази милијон, велика. С тога предлаже, да се усвоји предложена пдата. Одборник г. Божа С. ЖивковиИ разуме одборника г. Петровића, који нлату везује за личност, ади не разуме оне одборпике који плату не везују за дичност, а овамо предлажу мању плату. Буџетска је комисија свела суму од 6000 дин. кодику је суд П| еддожио на плату управника трошарине на 4080 дпнара с обзиром на лице које сада то место заузима. Кад би се добило за то место лице како се жоли ми бп му дали плату и од десет хиљада динара, јер ни та сума не би била велина, кад би се нашдо лице, како желимо. Одборник г. Ђорђе ПсшровиЛ дао ба пдату унравнику трошарпне и у 6000 дин кад би исти разумевао посао, али данашњем управнику с обзиром на то како он разуме службу и како је врши не да ни 800 дин. годишње. Кад се је садањи управник трошарине предсгављао одбору он се је изјаснио, да је послат одозго. Он не може никако на овоме месту остати, јер не разуме ни најобичније ствари трошаринске. На други се пак начип не може сменити, ако му се не одреди пдата кодику ио својој подобности заслужује. Застуттик иредседника пошто се нико више не јавља за реч ставиће на гласање прво предложену позицију од стране буџетске комиоије на плату управника трошарине, па ако иста сланицима пође за руком да опет умире Ногаја. Али овај, јамачно бојећи ее да се Милутин не користи његовом завадом са Токтајем, те да у друштву са Бугарима не удари на њ с друге стране, захте од Милутина таоце за мир, а међу њима и сина његова Стевана. 1 Раније је изнета доста вероватна претпоставка да је Ногај тражио Стевана, колико да би имао јачу залогу мира, толико да бп га уклонио из Србије, да не буде на сметњи рођацима Ногајевих унука, ако их је било — а може бити да је то био Константпн, млађи брат Стеванов — како би они наследили српски краљевски престо. У Србији се како прича јепископ Данило, нико није надао да ће се Стеван икад вратити, 2 јер Ногај свакојако није мислио повратити Стевана. Али и Србији и Стевану припоможе и сад срећни случај те се не обистини оно чему су се у Србији надали. Наскоро по одласку Стеванову на двор хана Ногаја, овај зарати са Токтајем, и у једноме одсудноме боју, близу данашње Одесе, буде рањен сам 1 Дан., Животи краљева, стр. 122: „И тодикоу великоу лшбов1, оутврвдиета междоу собои, гако и семоу прЋвнсокомоу кралр' ввдати ВБвлиблкшааго снна евогего глаголгемааго СтеФана на слоужћбоу томоу сб великоименнтними влаетели землг срвбБСкн^е." 2 „И томоу снноу 1бго (краља Милутина) многа вр ћмена нр-Ј.проводивмиоу вб дворЉ безаконмгаго цара Татаромв Ноге», мко никомоуже решти да ВБЗврати се пакн вб отБЧБСтви№ свонј ." Дан., ор. сН. 122.

ј буде одбаченз, онда ће стављати редом предI доге одборника како су падали. Ко је зд предложену позицију гдасаће „за" ј а ко је против гласаће „против." За овим јс приступљено гласању и по свршеном поименичном гласању одбор је са 20 ' против 4 гласова (против гдасали одборници г.г. Петар Новаковић, Никола И. Димитријевић, Јован Максимовић и Ђорђе Н. Петровић), решио: Да се у буџет трошарине београдске општине за 1903 годнну стави и овај издатак: I. Плате: а, Уиравном особљу. 1. Управиик четнри хиљаде и осам- ј десет динара. V Продужен је претресу појединостима пројекта расхода буџета трошарине београдске општине за 1903 г. и прочитана позиција расхода истог буџета, која гласи: „2. Благајник 3000 динара". Одборник г. Тома Цинцар-Јанковић и ако је раније потписао овај пројект доиније је увидео, да ово звање ваља укинути. Излаже разлоге за ово своје мишљење. Оцборник г. Ђорђе ПешровиИ слаже се са предговорником. Засшуиник иредеедника оишшине изјављује, да по сада посгојећем закону о општинама благајника општинског па сдедствено томе и трошаринског бира општ. одбор. И сам се је суд занимао питањем о благајници трошаринској, па је исту хгео спојити са главном оишт. благајницом, али је наишао на извесне маде тешкоће. Управа трошаринска већ је поднела акт и тражила, да јој се за благајника упути друго дице, пошто садањи бдагајник није подобан за то место. То ће питање бити изнесено пред одбор чим се претресе општ. буџет који не трпи одлагање, па ће одбор имати прилику да дебатује о томе: је ли ово звање нотребно или не и ако је потребно, онда да ли да трошаринска бдагајница остане и даље где је илп да се споји Ногај и умре у бежању. То се десило 1293 године. 1 Међу Татарима настане забуна, којом се користи Стеван са друговима и добегне у Србију. 2 Мало након Стеванова повратка у Србију, Ногајев син Чок нагрне са остатком очеве војске на Бугарску и окоми се на цара Смиљца, кога му је отац, пред свој полазак у борбу са Токтајем, био подигао на бугарски престо, збацивши пређашњега свога штићеника цара Ђорђа Тертера, таста Милутинова. Смиљац се обрати за помоћ краљу Милутину и тада да своју кћер Теодору за Милутинова сина Стевана. 3 Сриска помоћ јамачно није на време пристигла Смиљцу, јер је у брзо био ириморан да престо преда Чоку као зету Тертерову. 4 1 Ог. К. Ј. ИречекЂ, Истор^д Волгарг, 1878, етр. 375. 2 Дан., Животи краљева, стр. 122. 3 Дан., Животи краљева, стр. 124: „...И сб христолмбивни вбсхотђ сбтворити бракБ ВБЗлтблгеномоу снноу сво1емоу глаголахемоу СтеФаноу, мко вб иетиноу чедолшбивни отбц 1, и поизТБ ДБштерБ цара блБгарскааго рекомааго СмилБца, и сшо оброучи гемоу бнти вб женоу." Име ове жене Стеванове налази се у једној Душановој повељи, којом он потврђује неке своје прилоге „гробу своје мајке Теодоре", а данас је примљено у онште мишљење Душана родила оваБугарка 1309 годипе код (Споменик IX, стр. 5.). * Нема сумње да је краљ Милутин етупио у савез са царем Смиљцем одмах пошто се Стеван вратио из Татарске или одмах након смрти Ногајеве. Те блиске Смиљчеве везе са Милутином може бити да су биле узрок зашто Чок да нападне на њ, кад је овај дошао на преето милошћу самог љегова оца Погаја. Види: Дан., Жив. Краљ. 119,—123; Споменик III, стр. 21—22. У Споменику III на наведеном месту штампана је једна повеља Милутинова Хиландару у којој он сам прича о овим догађајима. У њој

са главном благајницом. Било како му драго да се ово питање реши ипак се на бдагајничне нослове мора чинити нени издатак, ако не у виду плате благајнику трошарине оно у виду хонорара главном благајнику на руковање трошаринским приходом. Моли одбор да ову понуду усвоји, и доцније у своје време нека то пигање расправи, јер ако потребе буде онда нека се има кредита, не буде ли потребе тај ће се издатак показати као уштеда. По саслушању тога и по прочитању и осталих тачака по особ, — одбор је решио: Да се у буџет трошарине београдске општине за 1903 годину ставе и ови издаци: I. Плате: а. Укравном особљу: 2. Благајник три хнљаде динара; 3. Хемичар — технолог три хиљаде динара; 4. Статистичар хиљаду и шест стотина динара; 5. Писар архивар хнљаду две стотине динара; 6. Писар хиљаду и осамдесет динара; 7. Послужитељ седам стотина двадесет динара; 8. Кочијаш осам стогина четрдесет динара. VI Продужен је прегрес у појединостима пројекта расхода буџета трошарине београдске општине за 1903 г. и прочитана нозиција истог која гласи: „На старешине станица и магацина, на помоћнике старешина станичних, на контролоре, магационаре, књиговођа и мераче 47612 динара." Одборник г. Ђорђе Н. Пешровип не слаже се са оваком стилизацијом ове иозиције. Предлаже да се определи број појединих звања обухваћених овом позицијом као и ведичина плата истих, јер ако се то не учини остављају 3. Кад је Милутин оженио Стевана Теодором, одвоји Зету са градовима и предаде му је на управу. 1 Иошто Зета у нрвој половини XIV века игра значајну улогу у догађајима у Србији, јерје онабила колевка двамадогађајима за живота Стевана Дечанскога, потребно је да се о њој нешто више на овоме месту каже. Одавно је опажен и признат значај Зети, који је она у средњем веку имала међу осталпм областима српске краљевине. Не гледајући што се у њој у XI веку засновала доста снажна српска краљевина која је била иретеча доцнијој јакој и консолидованијој српској држави у којој владаше племе Немањино, она је и у само њихово време имала особит значај, одликујући се својим особитим географским и културним цртама. За њу Ч. Мијатовић вели: „Ко год расматра историју српскога народа у средњем веку, не може да не опази како Зета све до самога краја заузимље особени положај. Она је српска сам Милутин каже: „...и возлкЛ.иенаго снна могего СтеФана, сб великоименитими властелн зем.ие срб 6 бскби 6 послахБ на слоужбоу 1его (Ногају)". И ове речи показују велику сличноет ове повеље са Даниловим описом Милутинова живота. (в. нап. 1), а ЈованјеРадонић на основу још доста других података покушао да докаже да је ова повеља лажна, што се у осталом може одмах видети кад се повел,а пажљиво прочита. (Летопис Матице Српске", св. 183, 1895, стр. 92 4 и даље). 1 Дан., Жив. краљева, 124.