Београдске општинске новине

Број 4

— 24 —

Год. XXI

се одрешене руке управи трошаринској да предлаже за веће илате несиремније чиновнике, као што је до сада рађено. Одборник г. Јсван Смедеревац из досадаље дебате види да у Управи трошарине нема реда ни код чиновника. Не може никако да допусти, да се унапређују прекоредно неспремнији и још мање, да се стари исправни чиновници не награђују а још мање отнуштају. Тражн да општ. суд учини предлог за регулисање положаја трошаринских чиновнака. А да се предложена позиција прими и стилизара као прошде године. Одборник г. Божа ЖивкосиИ предлаже да ова позиција гласи: На десет старешина станица, осам контролора, десет помоћпика старешина станица и три магационера 47612 хиљада динара. Усвојивши овај предлог одборника г. Живковвка, — одборје решио: Да се у буцет трошарине београдске општине за 1903 год. стави и следећи издатак: б. Сиољњем особљу: 9. На десет старешина станвца, осам контролора, десет помоћника старешина станица и трп магационера четрдесет и седам хиљада шест стотина и дванаест динара. VII Продужен је претрес у појединостима пројекта расхода буџета трошарине београдске општине за 1903 годину и по нрочитању позиције која гласи: „На иозорнике коњанике и пешаке 53852 динара" а посде потребног обавештења, — одбор је решио: Да се у буџет трошарине београдске општине за 1903 годину стави и овај издатак: б. Сиољњем особљу: 10. На нозорнике : коњанике и пешаке педесет и трихиљаде триста педесет и два динара. VIII Продужен је претрес у појединостима пројекта расхода буџета трошарине београдске опземља и опет њена историја има да покаже појаве, којих друге српске земље немају. Не само да је као област пристојала у систем државе Немањићске, него је управо у њој била колевка за идеју државног јединства преко граница појединих области; и опет — своју индивидуалност и своје обласне интересе сама Зета никада није жртвовала великоме јединству државном. Бећ јој Немања, рекао бих, готово с неким поштовањем и љубављу признаје њезин особени карактер, називајући је мимо свих других српских земаља „дједином" својом. 1 После Немање видимо да њоме управља млађа грана дома Немањина, велики кнез Вукан и његови потомци; пред свршетак тринаестога и почетком четрнаестога века видимо у њој краљицу Јелену жену Уроша I, матер краљева Драгутина и Милутина; у првој половини Х1У -ог века долазе да њоме управљају престолонаследници Дечански и Душан, на сву прилику и Урош последњи. Није случајно што се из Зете дижу буне нротиву краљева који владају а на корист престолонаследника." 2 1 Како се ова реч „дедина" ваља разумети, и шта ,је уираво Зета била Немањи, показао је г. Љ. Ковачевић у „Гласу Срп. Краљ. Академије", књ. 37, стр. 20—22; а нешто о томе, али доста заплетено, говори Мајков у својој „Истор. срп. народа", превод Ђ. Даничића, 1876, стр. 10—13. 2 4. Ми.јатовић, Балшићи, студија за историју Зете", „Гласник" Х1ЛХ, 1881, стр. 125—126. — То

штине за 1903 год. и по прочитању следеће позиције, — одбор је решио: Да се у буџет трошарине београдске општине за 1903 годину стави и следећи издатак: в. Таншијема и хонорари: 11. Државни процент на царинарници 5° 0 десет хиљада динара. IX Продужен је претрес у појединостима пројскта расхода буџета трошаринске београдске општине за 1903 годину и ирочитана сдедећа позиција која гласи : „Управнику и трошаринском особљу тантијема на суму нреко милиона динара бруто трошаринског прихода и са царипарнице према чл. 35. Уредбе девет хиљада две стотине педесет динара." Одборник г. Тома Цинцпр-Јанковић изјављује, да и ако је потнисао овај пројект ипак је доцније увидео, да ова позиција не може овако остати, јер нашто издавати тантијему и на нриход са Царинарнице који трошарински органи не наплаћују већ београдска царинарница, зашта пак држава наплаћује на нриход 5°/о процента. С тога продлаже, да се тантијема не даје на приход п са царинарнице. Оцборник г. Ђорђе ПешровиЛ усваја нредлог предговорника. Одборник г. Раценко ДрагсвиИ наводп како ранпјих година није бидо тантијеме, како је иста тек нослсдњих година уведена. Док није бидо тангијеме наплаћивана је трошарина и није било оних многих жадби које су подношене од кад се тантијема даје. Незна разлоге са којих је уведена тантијема, ади надазн да је њено установљење неоправдано тим пре што трошарински органи трошарину наплаћују на одређеним местима и по утврђеној тариФИ. Према томе зашто давати тантијему кад је утврђено: где се, како се и колико има наплатити на име трошарине. Ко хоће да врши савесно службу он ће је вршити и без тантијеме а ко неће њега треба ухватити и отпустити. У главном по својим географским, доцније и културним одликама, Зета се делила на горњу и доњу Зету. Горња је Зета захватала брдовито и степовито поречје речице Зете и горње Мораче, а доња равну област у приморју и околини Скадарскога језера са градовима Скадром, Баром, Уцињем и другим. Ове две зетске области у многоме показују необичне противности. Доња је Зета нлодна раван заливена водом из Мораче и Бојане и оветрена свежим поветарцем са јадранске пучине и са високих брда Горње Зете и Арбаније. Горња је Зета веома врлетна површина, али ипак обилна пашом и накићена многим катунима. Доња је Зета обилна житом и виноградима, а морско су прибрежје покриле читаве шуме маслина, смокава и неранаџа. Доња Зета и њени градовп беху у тесним трговачким везама са трговачким градовима по осталом приморју јадранском и са Млецима. Чувена су зетска тржишта: св. Срђ на Бојани и Дањ на реци Дрину. Још у XVI веку обиљме доње Зете потсећало је млетачке баиле на илодну Италију. 1 што Мијатовић каже да је после Немање Зетом унрављала „млађа грана дома Немањина", ваља овде напоменути, погрешно је, ,јер се данас поуздано зна да је Вукан старији од Стевана Првовенчанога. 1 „Бе тхрре (1е1 Кшпе (»с. Бојане) поп 8о1еш1о о§;И егезсеге, вопо уегШ, сошшо <1е аттешзаипе Сопв, е4 ћаппо сатр! хстепН е* \ г Пе ћаШаШвипе, (а! сће рег орпнопе <Н

Овако је тантијемом изазвано, да је у овој години трошаринска управа покулала да нанлаћује трошаринску таксу и онде где јој није место према тариФи, а само да добије што више тантијеме. Наводи за пример напдату трошарнне на кола којима се преносе разни предмети са обала Саве и Дзнава у радње. Разуме да се трошаринским органима да проценат од оне трошарпне која се наплати на предмете који нису за плаћање трошарине пријављени, већ на које се покуша да се избегне плаћање трошарпне, па трошарински органи увате такву робу и трошарина се на исту наплати. Са наведенпх раздога предлаже да се издавање тантпјеме као што је до сада давано укине. Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиЛ издаже разлоге га којих јс тантијема уведена. Даље тврдп, да је ириход трошарински последњих година из годипе у годину неоспорно растао, а шта је томе узрок: да ли тантијема иди ин терцедације одборника не може насигурно да тврди. И ако то стоји ппак налази, да су наводи предговорника оправдани доста п да о њима ваља дуже дебатовати и добро размислитп. Одборник г. Ђожа С. ЖивковиЛ наводи да и код новчаних завода постоје тантијеме. Даље објашњава зашто су оне уведене па тврди да је с тога нотребно давати тантијему и органима трошаринским. За хватање кријумчара трошарине не само трошарински органи но и сваки грађанин има права на награду која је пррдввђена законом. Код пздавања тантијеме ствар стоји овако: предвиђена јеједна сума, која се посигурно годишњо може напдатпти на име трошарине и на вишак што се у те суме наплати дата је тантијема, која годишње може изнети до 10000 динара. С тога предлаже да се пројектовани расход на тантијему прими као што га је комисија предложида. Оцборник г. Јован Смедеревац није вротиван тантијеми, јер иста постоји у целом свету па и код приватних. Само налази да је начин на који се она рачуна неуместан. С тога предлаже да се тантијема издаје макар и у већем Разлика у геограФском и вегетативном погледу, иоред свега, у средњем је веку ипак мања била него што је данас. И врлети горње Зете биле су онда нокривене обилном шумом и освежене бистрим планпнским потоцима, те и њих, као и Шарпланину, беху ирекрилила многобројна стада оваца. Обличје површине и природа самога земљишта учинили су да се разлике између обе Зете нађу и у културном животу, а неколико и у характеру тамошњега становништва. „Овај контраст у земљишту — вели Ч. Мијатовић — огледа се унеколико и у контрасту карактера друштвеног и политичког горње и доње Зете. „Горе по прастарим планинама усамљени катуни чобана и овчара; — доле на Бојани у св. Срђу измеђ зидина од тесаног камена и под оловним кубетима гробнице српских краљева пред немањићевог доба. „Горе у планинама етарински живот словенски по племенима и братствима, чудесна нека врста људске слободе, без Форми, без устројства, а опет везана за некаку наивну али богату и јаку патрисјакскпо, <1По1 раеве рио еззег сотрага!о соп уиеНо сГ ИаПа". Место из путопиеа неког млетачкога Баила из XVI века. „81аппе" X, стр. 251, цитат и код Мијатовића „Валшићи" и т. д. Гласник Х1ЛХ."