Београдске општинске новине

Б рој 4

— 25 —

Год. XXI

проценту него до сада ади, само на ону суму, која се у дотичној години више наплати од наплаћеног прихода у предходећој јој години. Одборник г. Раденко ДраговиЛ понова изјављујс^да није за тантијему сем са раније изложених разлога и са тога разлога, што трошарински органи због тантијеме наплаћују трошарину и •онде где јој није место и тиме само чине притисак на грађане. Не разуме зашто се прикупљање трошарине не изда под закуп, кад се од исте у том сдучају може добити н већи чист приход него што се сада има, већ се још даје тантијема да се грађани притискују. Одборпик г. Тома Ци ицар-Јанковип понова надази да су наводи предговорника врло важни јер док се одбор бори да се пијаца нз Београда не пренесе у Смедерево, дотде трошарински органи сами гоне свет да иде на пајацу у Смедерево, јер они паадаћују трошарину и на нет јаја. Запитате ли тај свет што иде тамо на пијацу он ће вам рећи да бега од те тантијеме. Засшупник иредсецника оигишине надази да тантијема треба да буде. Нашта сеистаима дати и у коме проценту о томе је инрошлегодине вођена жива и дуга дебата и на посдетку је усвојено овако, како је и буџетска комисија примида. Говоре одборника г. г. Драговића и Цннцар-Јанковића не може да разуме, јер док су они раније сами тврдиди како се трошарин<зки па п остади општ. приходи дабаво папдаћују и нредлагали да се прикупљаље истих изда под закуп, сад пак осуђују трошаринска ортане, како трошариву напдаћују и на ситнице, па веде да је томе узрок тантијема. Мећу тим он налази да се у томе баш огдеда љихова ревност. Одборник г. Томг Цинцар-Јанковип изјављује, да се у томе не огледа љихова ревност већ неподобност за службу, јер док они напдаћују трошарину на ситнице ондо где јој нема места дотле они пропуштају да је наплате онамо где треба, што се пак види из самих прихода од трошарине на мдеко и вино, јер докде је трошарина на мдеко много мања од трошарине на вино и докле се вина више троши но млека

ипак према приходу од трошарине ва те артикле изгдеда као да се мдека одвећ више потроши него вина. Засшуаник председника оишшине пошто се нико више не јавља за реч изјављује, да ће прво ставити на хмтсање прочитану позицију како ју је преддожила буџетска комисија, па ако се иста одбаци онда ће редом како су учинени стављати на гласање учињене предлоге по овом предмету. Ко је за ову позицију, како ју је предложила буџетска комисија гдасаће „за" а које про тив гласаће „иротив". По извршеном гласању констатовано је, да су „за" гдасалн једанаест одборника и то: г. г. М. Каиетановић, А. Ј. Аксентијевић, К. Теодосијевић, А. Н. Крсмаповић, Богоје Јовановић, Др. Јов. Данић, Милош Валожић, Божа С. Живковић, Адодф Шток, Јов. Максимовић, Лазар М. Матић, н заступннк председника општине, а „против" дванаест одборника н то:г. г.Ј. Константиновић, Пера Новаковић, Р. Драговић, Т. Ц. Јанковић, Милан Димић, Дим. Наумовић, Мих. Ђорђевић, Дамњан Стојковић, Никола И. Димитријевић, Јов. Смедеревац, Љуба Дојчиновић и ЂорђеН. Петровић, — изашаораније одборник г. Соломон Азријед. Засшуиник председника опшшине саопштава одбору да јепрема оваком исходу гласања одбор усвојио ову иозицију расхода, како ју је преддожила буџотска комисија п да је решно: да се у буџет трошарине београдске општино за 1903 г. сгави и сдедећи издатак: 12. управнику и трошаринском особљу тантпјема на суму преко мвдона динара бруто трошарпнског прихода и %а царинарнице према чл. 35. уредбе, девет хиљада двеста иедесет данара; јер се у чд. 81. зак. о општинама каже: кад се гласови подједнако поделе узима се да је одбор решио оно на којој је страви председник онштинског одбора, па пошто су овде гдасови подељени то се према номенутом зак. пропису има узети да је оно решено зашта је он као заступнпк председника општ. одбора гдасао, а он је гласао за оно што је саопштено да је одбор решио.

Одборник г. Ђорђе Иешровић, сматра, да није решено оно што је саопштио заступник нредседника општ. одбора, а са сдедећих раздога: Кад се у члану 81. зак о општинама каже да се узима да је оно решено, на шта пристане подовина присутних одборника и један више, а кад су гдасови подељени подједнако онда оно, на којој је страни председник општ. одбора, то се у овом сдучају не може сматрати да је оно решено за шта је гласао заступник председника општ. одбора, јер гдасови одборника нису биди подједнако подељени, већ је „за" гласадо 11 а „против" 12 одборника, па су гласови подељени тек са гласом заступника председника општ. одбора. Засшуиник иредседника оигишине изјављује, да се све одборске одлуке по чл. 83. зак. о општинама пре него се пусте у извршење достављају надзорној вдасти у препису, те ће се према томе и ова одлука посдати г. министру унутр. дела као надзорној вдасти, која ће оценити како се има разумети да је овај предмет решен.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Одбор општински. — У седници одбора општинског од 21. ов. м. посвршавани су следећи послови: Прочитаи је записник прошлог састанка и примљен без измена. Решено је да се допусти болници „Краљице Драге" да може и то само течну нечистоћу дезинФиковану двадесет процентним кречним млеком спровести каналом од затворених цеви непосредно најкраћим путем у Саву. Издата су по тражењу иследних власти увереља о владању и имовном стању извесних лица као и тражена уверења о породичном односу. Изјављено је мишљење, да се Радован Лалић, берберски калФа, може примити под заштиту срп. закона, ако томе не стоје на путу друге какве закон. сметње. Живот зетскога становништва показује нам се у доста тесној вези са животом у осталој Србији, а то је долазило једно од једнакости у националшш ногледима, која се у време сјајнога српскога напредовања за време краља Уроша, Милутина и Стевана Дечанскога још више уравнила и угладила, — друго, од једнакости културнога п политичкога живота, особито ако се има па уму горња Зета. У време најбујнијега живота српске краљевине, зетска је властела избила као веома значајна чињеница у нолитичком развитку српске државе. Будући најистакнутији преставник националних српских тежња и особина, српска је властела из Зете будним оком мотрила на политику српских владалаца. „Зетским властелима — вели Мајков — бијаху користи цијеле Србије веома драге, јер бијаху њихове земље користи; ко ће владати — то нитање њима бијаше као питање о животу и срећи њих самијех, и с тога се свагда стараше подизати на пријесто оне из краљевскога нлемена који живјеше код њих, које најбоље иознаваше и у које се највише уздаше: незаконита Стевана Дечанскога вољеше него законита Владислава. Привезани свима користима за своју постојбину, без престанка хранећи међу собом старо јединство своје дружине и радећи по духу цијеле дружине своје, зетски властелн не могоше до-

јархалну дисциплину тако да онај слободни и неукротљиви народ у много нрилика изгледа као послушно чељаде старешине коленовића. А доле у равници и приморју — остаци старога живота римских муниципија (1 л88 Н 8, Ш сшшш , 8сос1га!) градови који се сами као автономне оиштине уирављају, и који се поносе и хвале што су им грађани потомци римских колонија. „Горе — безлобна суровост простог једног настирског живота; доле — латинско-византиска култура модиФикована у неколико живљем словенским и арбанашким. „Горе — свежост младости друштвене, младосткојау свима приликама има у себи по нешто што очарава; — доле, овде и онде, знаци умора и досадности, јер у самој ствари први снег народне и друштвене старости не пада на настирске колебе по врховима планинским, већ на богате дворове са мраморним стубовима што носе бакарна кубета и оловне кругове с позлаћеним шипкама, којима се хватају муње и громови одбијају. (I)" 1 Док је у планинској области горње Зете остао српски живаљ са својим особинама помирен и зближен са већ пословењеним староседелачким пастирима, и неприступачношћу свога краја одвојен од сваког спољашњег утицаја, дотле становништво 1 Чеда Ми.јатовиК, Балшићи, „Гласник" Х1ЛХ, стр. 131—31.

у доњој равној Зети с погледом на културу има сложеније особине и периоде свога развитка — према спољашњим утицајима. 1 Култура становништва доње Зете имаше обележје смеше византиске, италијанске и словенске културе. Мора се признати да је утицај Италије био у Зети много јачи него византиски, и Новаковић је добро опазио кад каже за Зету: „Овде се, све до Немање, српски живот почео развијати већма под утицајима романским којима је цело приморје било изложено, него ли под утицајима византиским." 2 Доцније се стање вероватно много изменило. Зета је, ступивши у заједницу са Рашком, ушла у ток њенога живота, и више отворила пута внзантинисму. Али ипак и даље је тај крај, заједно са Дубровником, Котором и другим градовима по приМ0 РЈУ — К0 Ј И С У с једне стране имали јаке везе са морем а с друге са Србијом — био главни пресађивач западне културе у Србији, а она се овде непрестано модиФиковала са особинама словенске и византиске културе. 1 „Овај последњи простор — област реке Зете с планинским падинама јесте права Зета, Зета најнепроменљивија; све остало је онако како и данас зависи од разних политичких прилика." Ст. Новаковић, Српске области X и XII века. Из „Гласника Срп. Уч. Друштва" књ. ХШ11, 1879, стр. 19. 2 Ст. Новаковић, Земљиште радње Немањине. Историјско-геограФијска студија. „Годишњица" I, 1877, стр. 169. и нап.; 1. упореди стр. 171.