Београдске општинске новине

Број 5

— 32 —

Год. XXI

2. Потребе: 16. Набавка и оправка одела и оружја четири хиљаде динара. 17. Огрев и осветљење канцеларија и станнца шест хиљада и пет стотина динара. 18. Оправке зграда две хиљаде дин. 19. Кирија за лагуме, магацине и за воду седам хиљада четири стотине четрдесет два динара. 20. Осигурање магацина од пожара хиљаду динара. 21. ТелеФОнска претплата хиљаду динара. 22. Набавка намештаја хиљаду дин. 23. Набавка кола, издржање и ков 2 коња две хиљаде динара. 24. Канцеларијски и хемијски материјал, набавка књига, штампање и остале потребе једанаест хиљада динара. (Свршиће се)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Парастос. — 29 прошлог месеца у овд. саборној цркви одржат је свечан парастос блаженоупокојеном Краљу Милану. Парастосу је присуствовао поред осталих великодостојника и заступник председника београдске оппхтине г. Владимир Лацковић са општинским одбором и многобројним грађанством. Слава Краљу Милану! Преминуо. ТеоФил Вуковић, дугогодишњи чиновник општинске трошарине, преминуо је 30 пр. м. у 4 часа изјутра а сарањен на новом београд. гробљу 31. истог месеца у 10 часова пре подне. Бог да му душу прости. Одбор општински. У седници својој од 28 пр. месеца одбор општински посвршавао је следеће послове: Примио је без измена записник одлука седнице држане 21 пр. м. тином склопио уговор по коме је требало да овај после своје смрти престо остави коме од Драгутинових синова. 0 томе нам даје неких података и Буркард. Он прича: „После смрти краља СтеФана (Уроша I Великог), оца поменуте двојице (Драгутина и Милутина), Урош (Милутин) устаде на свога брата Стеваиа (Драгутина), који већ краљеваше у Расији, али се догоди да на бојпом пољу Урош буде побеђен, а по том СтеФан, смиловавши се на крв свога брата, опрости му, и по својој драгој вољи подели краљевину са својим братом Урошем. Тај СтеФан узме за жену ћерку краља Угарскога, по имену Катарину, сестру госпође Марије, блаженога спомена, краљице сицилијанске и угарске, мајке госпође бабе ваше (Буркард ово прича Француском краљу Филипу VI де Валоа). С том госпођом Катарином поменути Стеван роди једног сина, по имену Владислава; икадјеумро, њему остави у наследство онај део краљевине који је себи задржао с погодбом да Урошу буде признато да држи други део краљевине поменутога Владислава, свога синовца, ако га узме као свога васала." 1 1 Годишњица, XIV, (1895) стр. 25. Носледње ,је место, као што је Новаковић добро опазио, нејасно и не слаже се са оним што је напред речено. Новаковић мисли да ће смисао бити „да Владислав буде главни краљ а Урош (Милутин) му васал." Виће да је погрешком пишчсвом или преписивачевом, или најзад и штампарском, у реченици „81 1е (Владислава) рпп<; (Милутин) сотте аоп уааза!" реч

Издао је тражена уверења о владању и имовном стању извесних лица по тра. жењу иследних власти. Изабрао је за туторе Саборне цркве и то: за главног г. Косту Николића, трговца; а за спомоћне: г. г. Тошу Предића, Јована Маричића, Милана Ћирковића, Милића Брадића и Мишу Полићевића, трговце. Изабрао је за присутнике при ислеђивању кривичних дела у 1903 годпни и то: За кварт иалилулски: Вељу Микића, обућара и Тимотија Ђ. Танасковића, бакалина, на месго раније изабратих Сергија Димитријевића, каФеџије и Стевана Мићовића, бакалина. За кварт савамалски: Ванђела КаранФиловића, каФеџију и Новицу Мићовића, каФеџију, на место ранијс изабрагих Сретена Ристића. каФ. и пок. Милана Пјевчевића, бив. комисионара. За кварт врачарски: Милорада Јанковића, бив. бакалина, Николу Гутеша, приватијера, Спиру Трајковића, каФ. и Владимира Ристића, бакалина, на место раније изабратих: Димитрија Здравковића, бакалина, Трајка Стојковића, каФеџије, Танасија Лазића, оаанчара и Симе Р. Миљковића, бакалина. Усвојио је предлог општинског суда и одобрио тражене накнадне кредите за 1902 годину. Решио је, да се каФана звана „ЕснаФСка каФана", која ]е скоро експроприсана за регулисање улице у којој се налази, поруши, пошто је паду склона. Решио је, да се умоли г. Јован Станковић, виши инжнњер жељезничке дирекције, да на место г. Николе И. Стаменковића, проФ. Велике Школе, уђе у комисију за преглед свију новијих радова и рачуна управе водовода. Одобрено је да се имања: Бранимира Димића и Михајла Никетића, која се експропришу за подизање зграде за основну школу код Саборне цркве и имање масе пок. Боже Ћеловића, бив. овд. трговца,

Ова прича, и ако је јасно да у њој има неке збрке, казује да се у оно време.зпало да је постојао неки уговор између Драгутина и Милутина, после Драгутинова оступања с престола. Милутин као да је сасвим пристао па таке обавезе према своме брату Драгутину, а тако се може мислити но оној слози и љубави међу њима после остуиања Драгутинова. Тако има помена да је краљ Драгутип слао Милутину номоћ кад је на овога била навалила визаитијска војска у савезу са 4000 Татара, 1 а Милутин опет Драгутину кад је овај ратовао са браничевским господарима Дрманом и Куделином и када је Драгутин нотчинио под своју власт браничевску област. 2 Али овај рат са Дрманом и Куделином јесте уједно и последњи догађај који би могао дати неког доказа о пријатељским везама између Драгутина и Милутина. Од тада па до пред сам крај XIII века не налазимо помеиа ни о пријатељским ни о непријатељским везама између та два брата. У време женидбе Ми„уав8а1" дошла место речи „аоиуегат 11 или које друге истог вначења. Тако би реченица „811е ргш! сотте 8оп зоиуегат" била сасвим на свом месту. 1 Дап., животи краљева, стр. 112—113. 3 Јс1ет, стр. 115—116. Не зна се поуздано које је године био овај рат, али ослањајући се на то што се у родослову о њему прича после Милутинова ратовања са Византијом и са Епиром (1284 или 1285 године) а пре најезде татарске (која је била око 1287 године), могло би се рећи да се десило 1286 или 1287 године.

које се експроприше за подизање зграде за основну школу у савском крају исплате у овој години на терет кредита одобреног буџетом за ову годину на ануитет зајма за подизање шкоских зграда. Цена лебу. Решењем онштинског суда од 31 пр. м. АБр. 1046, одређена је цена лебу у Београду за прву половину текућег месеца, рачунећи од 1. истог месеца искључно у 0,22 дин. по килограму а леб да се продаје по 0,20 дин. у тежини од 910 грама. Општински водовод. Да би општински суд саставио извештаје о целокупном своме раду за 1902 наредио је свима својим одељењима, да до краја овога месеца поднесу извешћа о своме раду у току 1902 године. Ми ћемо нека од тих извешћа за која нађемо да ће интересовати читаоце нашега листа у истом објавити. Данас објављујемо извештај управе општинског водовода, који гласи: „По наредби ово општинског суда од 10. Септембра пр. г. АБр. 8406, Управа водовода учтиво подноси следећи извештај: „1. Главна водоводна мрежа новог водовода од машинске зграде код Белих вода до главног резервоара у Београду има дужине 13.020 метара; пречник цеви на овој главној мрежи двојак је и то: 12026 метара цеви имају 300 т | т у пречнику, 944 метара 350 т | т у пречнику. „2. Целокупна дужина водоводних цеви новаг водовода у појединим улицама износи 48.837 метара. Ове су цеви разног пречника, и то: од 4 |/ 6 |/ 8 ј/ 80 т | т 100 т | т 125 т ј т 150 т | т 175 т | т и 200 т | т . 3. Целокупна дужи а цеви старог водовода износи 9.640 метара. Ове су цеви у пречнику од 6 | 4 ' 8 |/ 80 т | т и 100 т т . 4. Вода за нови водовод црпи се код Белих вода из (7) седам великих бунара, од којих су 6 бунара раније саграђени а седми је бунар прављен у 1902 години. Осим ових 7 бунара има још један 8-ми

лутинове Симонидом налази се помен о затегнутим везама између њега и Драгутипа. Пахимер том приликом, споменуто је већ, казује о неким нарочитим насновама краља Милутина, које жели постићи женидбом са Симонидом. Те се насиове тичу престола, на коме је краљ Милутин седео, али који у ствари није био његов него његова брата Драгутина, и женидбом са Симонидом хтео је да себи престо обезбеди. 1 Тако прича Пахимер да је Милутин паснивао, а како је на то гледао Драгутин, прича мало даље. Он каже да је Драгутин, кад је чуо да се његов брат Милутин ородио са царем Андроником мислио је да је то све против њега наперено, и стаде се спремати да то предупреди. Скупи војску и пође на брата, али га овај одбије помоћу од свога таста цара Андроника. 2 1 „"Еатгеибе уар тад тсара тоО јЗаасХ1о)? еХтбхд, хас [леуаХоу ^татгојјбцгоо; ^9-еХе то ат/аААаујла, гтсес у.у .1 тсрбд тђу аругј^ ехрабасугто тоО ссбеАсроО 2тесрото0 ирог]}Уж6$ те тф Т Е бтеасср тсротцшЈхеуои, еЕ хахесуо? втушХос, т хас јл 6 јјј . оу срера)у еу аа)р1атс, етс бе хаЕ атсраујлоаоу^ ао!^јУ е^-гХшу, уозрау тгју г\ч аиотг|л6[лгуо$ гаитф тђу тарутјд аауоХсау тсрбс ехеГуоу тјсрсгс, тосд тсасасу еаитоО тгју аруују срула^оута |хета В-ауатоу - б)атг хас бса таОта тсаухошд бтсгјх.~со тф тоО (ЗаасХга)? ■8-гХу)[латс, хас ироаеХотарес срсХод уеугаб-ас хас аиуугу%." Расћјтегев, БШ. III, сар. 30 р. 273—274. 2 Исти, стр. 286: „Тотг хас рааслгп; хата тг ( у тсоХсу ©гаааХоусхтју (тамо је био довео Симониду