Београдске општинске новине

БројГ)

— 33 —

Год. XXI

велики бунар који је прављен 1899 године, но пошто је рђаво саграђен и не даје никакву количину воде, то се сматра као и да не постоји овај бунар. 5. Осим ових бунара на Белим водама, има у Београду један велики бунар са парном дрпком испод војног сењака, који служи као резерва за случај потребе веће количине за нови водовод. 6. За црпљење воде из бунара код Белих вода има две велике манхине парне од по 50 коњеких снага са 3 парна казана по 32 ш2 греј површине које црпе воду из Филтера код Белих вода и терају у главни резервоар у Београду; новонабављена у 1902 години дуплекс парна пумпа, црпи воду из главног бунара код Белих вода и тера у Филтер; осим ових машина за црпљење воде постоје две (2) мале парне машине са центроФугалним пумпама, које су због честог квара и скупог одржавања искључене од рада и сада служе као резерва на случај потреба. Поред напред поменуте парне дуплекс пумпе, која је у прошлој години набављена и намештена, исто тако набављена је у прошлој 1902 години и једна нова локомобила, која служи код водоводне инсталације на Белим водама за разне потребе, а ноглавито при грађењу нових бунара и других послова око водоводних бунара. За црпљење воде из бунара постојећег у Београду иза војног сењака, има једна локомобила, помоћу које се парном снагом црпи вода са две пумпе и тера у мрежу новог водовода у случају веће потрошње воде у вароши. Сем напред побројаних парних машина, има у водоводној радионици једна локомобила, помоћу које се парном снагом покрећу помоћне справе за прераду гвожђа и дрвета при разним оправкама и направама потребних предмета за водоводву и општинску потребу.

Зато што се причање Пахимерово о овим догађајима везује непосредно за време када се Милутин оженио Симонидом, ови су се догађаји десили несумњиво одмах после те женидбе, — дакле отприлике око 1301 године. 2. Ваља нам се мало задржати на овоме нричању Пахимерову. Оно је као што се из наведеног места у напомени може видети, веома нејасно, и допушта да се различито тумачи. И доиста има век два изнесена тумачења, а то су: тумачење Јиречково и тумачење преводиоца Пахимерове хронике на латински. Преводилац Пахимерове хронике на латински, који је није просто преводио него јој је додао и свој доста опширан коментар, вели да се краљ Милутин Гркињом 1 хтео оженити управо стога што се бојао краља Драгутина и што је од ње желео имати закониту децу, која би да је преда Милутину), ехеГуоу [хеуаХотгрвибј? егкрапгигу хас ба)рос$ хас тцлк Г ј еср' ^[лерас? ујуаАХе, у.сс1 Х01)5 абтоо (хеукзт тои;, (ЗастсХсхм? ебмреГто тоГ; Јлес^оа^. еГт абгк? ха! атотсеЈлтш "оХиталстод ех^еа; тад боаес;, 7гарахгхсх7;[леуо1> табгАероо Итесрауои (бигуогс уар хахгГуод ■ђбтј тују 1б!ху тсарахсуббугоасу (1)? абтсха табгАфоО [лгс^ ђ тгроггроу хата тб г^хб^ <ррочг]атт:о<ха: бса тоОто гсттпгибг тгрохагкатау а>5 г1уе та хаУ есситду) тсгјлт:а>у стијЛЈлаусхбу ј^астЛгб?, (5)? о1бч т' ■ГјЧ, Отсг&раог та; бриас тф 2тгсраус[)." г Цар је Андроник прво био Милутину понудио за жену своју сестру Јевдокију, па кад она не хтеде поћи за њ, Андроник у невољи понуди краљу своју петогодишњу ерчицу Симониду коју краљ Милутин узе ва жену. Ј&

7. Са новим водоводом везано је 3526 домова до почетка прошле године; у току прошле 1902 године везано је са новим водоводом 51 дом, и тако сада има свега 3577 домова везаних са новим водоводом. Поред овога има још 185 домова везаних са новим водоводом, али које не троше воду, пошто нису направили њихове водоводне инсталације, међутим ови домови према члану 2. правила водовод. плаћају основну таксу за воду и ако исту не троше. 8. Државних зграда које троше и плаћају утрошак воде по водомеру има 67. 9. Индустријских предузећа које троше и плаћају утрошак воде по водомеру има 8, но међу овима имају своје водоводе из Дунава и Саве: парно купатило Браће Крсмановића, парно купатило Браће 3. Поповића и Електрична Централа, који само у ванредним случајима троше воду из ово општинског водовода. 10. У свима зградама које су везане са новим водоводом има 43.732 простора на које се плаћа основна такса за воду; у истим зградама има локала на које се плаћа споредна такса за воду, и то: каФана 292, гостионица 56, ашчиница 121, касапница 65, лебарница 144, ликерџиница 21, посластичарница 9, апотеке 14, проститутских радњи 12, бурекџинице 15, штала 138 и бозаџиница 10. 11. У прошлој 1902 години бунари новог водовода давали су задовољавајућу количину воде, према чему резервоар новог водовода није ни једног дана остао празан, те с тога у прошлој години није било никако прекида ни оскудице у Београду у води из новог водовода, међутим утрошак воде из новог водовода био је већи у прошлој години од свију досадањих година. 12. Извори старог водовода давали су такође задовољавајућу количину воде у прошлој 1902 години, те с тога оба ре-

једно била законита рођења, исто као што су и Драгутинова, а друго која би у своме ујаку иначе деди, цару Апдронику II, имала номоћника против кога било непријатеља. 1 Јиречек пак, не обзирући се па мишљење преводиочево или мислећи да је оно неоправдано — мисли да је Милутин управљао српском краљевином као неки намесник Драгутинових синова као будућих наследника. Стога се, вели даље — Милутин оженио ћерком цара Апдроника, да би тим моћним сроством обезбедио престо за себе. 2 0 Јиречкову схватању Пахимерова казивања, биће доцније говора а што се латинскога преводиоца тиче одмах папомињем да његово објашњење не би вредело ни онда и кад не би било све онако као 1 „Нос Сга1е вгер«4ап8 ргеИоаат овегп зПн риШ)а4 осса810пет ша1е сит Јтрега4опз дегшапа соти^и, ех дио арегаге!; рго1ет 1ит пШЦ ехсериота ћаШигат, циоттиз раћ-јат ћегеШШет шге сегпеге4, 4ит а(1 ћос 1р8ига орШиз ауипсиН Аи^и.чМ соп(га ^иогит \пз аДуегаапНит о1|з4аси1а ЈиуапЛага." Ово је објашн.ење Пахимерове реченице: ,,6>атг хасбса таОта тсаутосш? бтстјхто тф тоО јВастЛга)? ■9'гХг)|латс, хас тсроагХотаргс <рсХо? усугстЗ-ас хас аоууеугј?", коју је, као што ће се мало даље видети Јиречеж друкче схватио. 2 „Расћутегеа ћепсМе*, Дег Тћгоп ћаће уоп Кес1Љ\уе^еп (1ега Шегеп Етгсрауо? ^ећог*, (1ег 81сћ \уе§еп веше ^еШепб 1п ешеп ТћеН (1ез БапЛез гигик^его^еп ћаМе. М11иНп ћаће (Јаз Т ј З и Д пиг Шг сНе 8бћпе с1ез Сга^иНп а1з кипШ^е ИасћМвег уетаНе!;: тосј тхасасу еаитоО ((1ев 81ерћап) тгју аруују сроХа^оута (ШиИп) [лета -б-ауатоу. СеззћаШ ћаће МНиНп аисћ Ше НеггаШ гаН Дег Тосћ4ег (1ез Ка1аег8 Апс1гоп1ко8 II. ће1пећеп, ит с1игсћ (Незе тасћНде Уег^апсИзсћаЛ <Не ТћгопМ&е Шг 81сћ ги 81сћегп." Агсћ1у Сиг а1ау. РћПоШ^е, Вс1. XVII, 1895., стр. 258.

зервоара старог водовода преко целе године били су пуни и преливали су. 13. У Београду постоји у разним улицама 27 чесама јавних, које добијају воду из извора старог водовода, а поред тога има 7 чесама јавних које су спојене са новим водоводом. 14. Из новог водовода у прошлој години утрошено је воде у Београду кубних метара 994.330 Из старог водовода куб. м. 97.825 Свега у 1902 години утрошено воде к. м 1,092.145 Највећа дневна потрошња воде, била је између 25 и 27 јула пр. г. и тих дана утрошено је воде из новог водовода но 3900 куб. метара дневно, што никада дотле није било. 15. За радове на водоводној мрежи, у водоводној радионици, на бунарима и на машинској и водоводној инсталацији код белих вода, преко целе 1902 године утрошено је 16.200 дневница; највећи број свију радника на водоводној мрежи, белим водама и у радионици износио је дневно 84 радника, а најмањи број дневно по 26 радника. Обичним радницима била је дневница од 2 до 2-50 динара, зидарима, браварима, ливцима, тишљерима, ковачима ,Фарбарима, и т. д. била је дневница од 2 50 до 5'50 динара дневно. Поред других мањих радова у току 1902 године извршени су и ови радови: На водоводној мрежи новог водовода измењен је већи број спојних цеви са зградама пошто су биле дотрајале старе цеви. У (7) седам улица, у којима није било водоводних цеви, постављене су водоводне цеви у дужини 1130 метара. Спојено је са водоводом 51 зграда и 13 плацева на којима се подижу грађевине. Спуштане су постојеће водоводне цеви у улици Студеничкој и Топличин венац, које су због нивелисања истих улица плитко биле остале под земљом.

што је речено о законитости Стеванова рођења; а из онога што је тамо речено јасно је да је у доба Милутинове женидбе Симонидом у Зети био законит син Милутинов, Стеван коме је тада било око двадесет и пет година. Поред тога не треба заборавити пи то да је краљу Милутину у доба, кад се тобож бринуо за нове наследпике, већ било четрдесет и пет година. Сем тога шта је могло краљу Милутипу дати повода да се баш у то доба завађа с братом ради деце која ће се тек родити и то од жене са којом се још није ни венчао? Да је Пахимер чиме било наговестио да је Милутин овако одлучио после своје женидбе Симонидом, онда би објашњење преводиочево и могло нешто вредети, — могло би се помислити да је то Милутин урадио под утицајем од њене стране. Овако, како је Пахимерово казивање досад схваћено, питање је о разлозима Милутинове женидбе Симонидом нерешено. 0 овоме су догађају оставили помена осим Пахимераијош два византиска писца: велики логотет цара Андроника Теодор Метохит и НићиФор Григора. НићиФор Григора каже да је Андронику било многб стало до пријатељства са српским краљем, који беше моћан и не даваше мира Византинцима нападајући на крајеве и градове њихове. 1 1 Григора каже да се Андроник био веома забринуо кад је Јевдокија одбида да пође за Мидутина, и каже