Београдске општинске новине

Број 5

— 34 —

Год. XXI

На више места вршене су оправке главних уличних цеви. Веће оправке хидранта и шибера вршене су на 57 места. Вршено је прање два пута водоводних цеви у целој вароши као и прање главних цеви од Белих вода од резервоара и прање сва три резервОара водоводна. Рађено је на оправкама свију уличних чесама и шахтова који су ван зграда појединих. Вршене су веће оправке на резервоарима водоводним п каналима Римског водовода. Сазидани су нови велики шахтови за шибере на главним водоводним цевима код топчидерске реке и Фабрике дувана. У водоводној радионици изливени су преко 600 комада разних предмета од метала и гвожђа, за оправке водоводних машина, водоводну мрежу, оправке сака за поливање улице, ватрогасних справа и т. д. Израђени су разноврсни алати и справе потребне за бушење нових бунара и осталог. Вршене су оправке парних машина, парног ваљка, парних ложишта у школама. ЈХнвене су бломбе за ово општинску кланицу и направљени разни алати за ово општинску потребу. Израђено је 5 гвоздених вагонета за пренос угља из земље код Белих вода. Израђено је 5 гвоздених колица за чистаче улица. Оправке свију копачких алата ово општ., оправке кола, прозора, врата, вага, столова и свега што је спадало у браварски, ковачки, столарски, лимарски, ливачки и Фарбарски посао. На белим водама направљен је један велики бунар. Оправљани су парни котлови, између којих један разиђиван понова штемован и узиђиван. Монтирана је нова парна пумпа код главних машина наБелим водама и саграђен још 1 нови Филтер астари преправљен Теодор Метохит беше Андроников пуномоћник на двору Милутинову ради преговарања о удадби Јевдокијиној и Симонидиној, али и он као и она друга двојица као да избегава да о томе да потпуно и тачно обавештење. 1 Пошто је Пахимер поменуо да су Милутиновом женидбом са Симопиднм у нечему повређени интереси краља Драгутина, ипоштојетешко претпоставити да је таку ситуацију Пахимер из буди које намере измислио, мора се решење питања о разлозима Милутинове женидбе Симонидом тражити непрестано водећи рачуна о томе какве је везе све то имало са Драгутиновим интересима. Изнесено је нанред како Пахимер, и по њему Јиречек, казује да је краљ Милутин управљао земљом Драгутинових синова, којима је требало да остави престо после своје смрти ([хета •б-ссуатоу). Одмах затим Пахимер каже: „И тако се краљ Милутин због тога у свему одазвао жељи царевој (цара равлоге: „...прбјтоу [л^У, бтс терс пХе1буод т^у тоО ■лр&кгј срЛвд етКкто," а напред је и овоме казао разлог: ■Јаучрос уар ха1 ои асеХотг та ТсОЈласшу г&еЕ аиухеазу „тсрау^ата хас поХесд хас Х^Р а ? Т1 ^? асрму, таг ае Ху)1'С6|леуо?." Сте^огав, Вуг. 1и81. VI, 8, 202, 202—203. 1 Жалим што нисам могао имати у рукама сам Метохитов спис (Ао^оХоуса е^ ■б-ебу ха 1 тсерс тб^ хагР абтб^ ТГЈ5 ц6у/]$ туј^ Ха)ра;), већ га внам само по једном КЈатком Јагићеву приказу у Агсћ1У-у Шг а1ау. РћОо1о§1е, Ва. XVIII, 1896, р. 284.

Направљена је ограда са стране уличне испред целог водоводног имања код Белих вода, нов пропусг и капија са два зидана стуба. Препокриван је цео кров са тер. папиром на великој шупи за угаљ. Пошумљен је цео простор испред *идтера и имања ово општинско код Белих вода. Извршено је сондирање 5 нових рупа бунарских. Чишћени су два пута сви водоводни бунари као и главни бунар. Очишћено је језеро из кога се црпи вода за кондензатор парних машина. Чишћени су Филтери за пречишћавање воде 153 пута преко целе године. 16. Рађено је на свима другим пословима око одржавања парних машпна, котлова, парних Филтера, бунара и инсталације водоводне код Белих вода. Рачуне прихода и расхода водоводних води књиговодство ово општинско, и ако је потребно оно ће дати податке о томе. 17. Деловодних нумера у прошлој години 3 902 било је 4100."

Н А 3 Н А Њ Е Ставља се до знања поштованом престоничком грађанству, да је по наредби више духовне власти, утврђен овакав ред вршења парастоса и помена на новом гробљу, пошто је до сада стално дежурство гробљанског свештеника укинуто: 1, Сваког дана, за вршење помена на новом гробљу, дежура по један парохијски свештеник по распореду. Дежурства на новом гробљу трају од 8—12 пре подне, и од 3 часа па до заласка сунчева, по подне. 2, Општи парастосн у месецима: октобру, новембру, децембру, јануару и Фебруару врше се у 9 часова пре подне, а у осталим месецима у часова пр. подне, и то само у цркви у суботне дане

Андроника II), те је исказао жељу да буде (цару) пријатељ и рођак." 1 Јасноје напрви поглед да ове две мисли немају никаког логичног слагања: једна другу не објашњује сасвим нравилно, — шта више могло би се замислити да у тексту нешто недостаје. Јер, ако је Милутин имао права да влада до своје смрти, па после да престо добију Драгутинови синови, онда зашто му је потребно тражити нријатељство Андрониково? Дакле нити је Милутину лично било потребно да га брани Андропикова помоћ, нити му је нова женидба требала ради законитог наследника. Тај се Милутинов поступак мора објашњавати на други начин. Ваља имати на уму, што у осталом изриком кажу и Пахимер и Григора, да је цар Андроник молио краља Милутина за мир, те ће се лако схватити да Андронику није било доста само молити Милутина за мир него му је требало и откупљивати пријатељетво српскога краља. Понудио му је, нреко Теодора Метохита, своју сестру Јевдокију за жену, која није пристала да буде српска краљица, те је сасвим могуће да је Милутин био увређеи потцењивањем од стране цареве сестре, теје отпочео јаче грозити царевини: 2 он је, пошто по то хтео 1 "Оате у.а.1 бса таОта бтт/јхто тф тоО рааЛем? ■^еХгј^атс, хаЕ лроае^сгосрес срсХо^ уе^еаб-ас хаЈ аоууеучг]?". Види нап... на стр... 2 ,,'Етес б' Уј јхеу Еббохса т*/у ехесуои аиуосхтјасу 8Хас$ тсро&еаеас тујј атпјруесто, б б' ехес-З-еу

3, Дежурни свештеник има искључиво право вршења помена. 4, У недељне и празничне дане не врше се парастоси ни у цркви ни на гробовима. Из канцеларије проте града Београда, 22. јануара 1903 г. у Београду. ПБр. 74. КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗ Српски Пијемонат. 31 прошлог месеца изашао је први број новог листа „Српски Пијемонат", органза економнунезавнсност Србије под власништвом и уредништвом г. Божидара Никашиновића. Програм овога листа гласи: „Сам насдов нашега лиета казује јасно наш правац и нашу тежњу." „Раскомадани делови српског народагледају у данашшу Краљевину Србију као у стожер, око којега би се морали окупити сви дедови, — гледају као у свој Пијемонат! Да Србија постане у истини Српски Пијемонат — мора у себи имати снаге и живота. Снага и живот једне државе лежи нрво и прво у економној независности њезиној. Док Србија не буде тога имала, значај српског пијемоиства лежи ван њезиних садашњих граница. Све услове за економну независност Србија имаде већ; нужно је само да се ти услови среде и рашчисте и да им се положи сталан нравац за дати развој и напредак. „Српски Пијемонат" неће се бавити нити страначком, нити унутарњом подитиком. Према циљу, који , тежи да постигне, с правом моли целокупну српску штампу да га помогне. Ту помоћ захтевају интересу Краљевине Србије и целога Српства. Ми ћемо пак тежити да ту помоћ заслужимо." Лист овај излази: уторником, петком и недељом, а цене су му: за Србију: на свима поштама годишње 16 динара, полугодишње 8 динара, на три месеца 4 динара; за иностранство: годишње 36 динара у злату, полугодишње 18 динара у злтгу. Број 10 пара. Општина — стручан лист за општине и општинске писаре два пут месечно излази у Нишу. Уредник и власник Рад. Мил. Војиновић.

да добије за жену чељаде из царске породице, а то је јасно отуда што је Андроник био принуђен дати му своју петогодишњу ћерчицу Симониду. Дуго се преговарало о овоме између српскога и цариградскога двора, док се није све свршило тиме да Симонида пође у двор краља Милутина под погодбом да тамо остане док не стигне за удају, те да се тада венча са Милутином. 1 3. Али ако се није морало и из наведених разлога, није могло примити Пахимерово казивање о Милутиновим разлозима за женидбу Симонидом а нарочито онако како је те разлоге исказао латински преводилац Пахимеров, нема се разлога одбити т него напротив треба сасвим примити, онај део Пахимерова казивања који говори о незадовољству краља Драгутина, управо: мора се веровати да је тада краљ Драгутин био нешто незадовољан Милутином т а то се мора веровати и зато што се доцније, и што је најзначајније — после смрти Пахимерове, јавља раздор између ова два српска краља. Али зашто је Драгутин био незадавољан Милутином, и то баш у време када се овај орођава са царем АндроНИКОМ? (Наставиће се) ^[Зрс&ф? епехесто ^ гјтшу о(ј |лсхр&$ тсроатс&есе хас. тас; атгесХссЈ..." Оте^огаз, ор. сН. 1Ш. VI, сар. 9. р. 203, 1 Сгге^огаз, 1. сИ. Метохит — како вели Јагић прича у своме спеву да је ради тога ает иута ишао на двор Милутинов док све није тако удееио да цар буде вадовољан. Стихови 581—597. Види Агсћју Шг а1ау. РШ1о1о^хе, В(1. XVIII, 1896, р. 284.